utorak 15. januar 2008.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Rast penzija će više da se meri platama

Najavljenim izmenama zakona najstariji će imati veća primanja

Rast penzija će više da se meri platama

Ministar za rad Rasim LJajić smatra da treba menjati zakon kako penzije ne bi još više zaostale za zaradama

BEOGRAD - S obzirom na to da su penzije u odnosu na plate pale ispod zakonom dozvoljenih 60 odsto, i sada iznose oko 52 procenta, penzionere u ovoj godini očekuje vanredno januarsko povećanje prinadležnosti za oko 12 odsto. Međutim, prema važećem zakonu, tekuća godina je poslednja u kojoj je predviđena mogućnost vanrednog usklađivanja penzija. Udruženja penzionera, kao i neke političke stranke, pokrenuli su inicijativu da se izmeni taj član zakona koji predviđa da se penzije, od momenta usvajanja (2005.), vanredno usklađuju naredne tri godine.

Na sve to još jedan problem koji unazad nekoliko godina praktično penzionere svrstava u socijalnu kategoriju je i neprihvatljiva formula za usklađivanje penzija (prema 87,5 odsto rasta troškova života i 12,5 odsto rasta zarada). Kako saznajemo u Fondu PIO, izmene zakona se očekuju u prvom kvartalu, kako bi se 1. aprila izmenila ta formula, što je potvrdio i ministar rada i socijalne politike Rasim LJajić.

- Ukoliko zakon ne bi bio promenjen, od 1. aprila učešće rasta plata u povećanju penzija bilo bi prepolovljeno, sa 25 odsto na 12,5 odsto. Sadašnjim zakonom predviđeno je i da se od naredne godine penzije u potpunosti usklađuju u odnosu na rast troškova života. Koji ćemo procenat učešće plata u usklađivanju penzija zadržati zavisi od ekonomske računice i naše potrebe da zaštitimo životni standard penzionera - izjavio je LJajić.

Vesna Vićentijević, načelnik sektora za odnose sa javnošću Fonda PIO, očekuje da se formula uskoro promeni, ali kaže da konačno rešenje zavisi od društveno-političkih prilika u zemlji.

U protekloj godini najznačajnija novina je, ističe Vićentijevićeva, ujedinjavanje PIO fondova.

Udruživanje najvećeg Fonda zaposlenih sa manjim fondovima - samostalnih delatnosti i poljoprivrednika, u prve tri godine, ipak, neće podrazumevati i zajednički račun. Kapital će biti udružen tek od 2011. godine. Tako ni osiguranici ni penzioneri, ma kom fondu pripadali, ovim potezom neće osetiti promene ni u uplatama doprinosa, niti u isplatama penzija. Jedina novina, najavljena u bližoj budućnosti, biće jednokratna isplata penzija. Čekovi će se tako, umesto u dosadašnje dve rate, uručivati jednom mesečno.

- Novi Fond ima ukupno oko dva i po miliona osiguranika, a od toga više od 1,8 miliona zaposlenih, 360.000 samostalnih delatnosti i oko 325.000 poljoprivrednika. Takođe, novi objedinjeni Fond ima 1,57 miliona penzionera (1,29 miliona nekada zaposlenih, oko 50.000 samostalnih delatnosti i 229.000 poljoprivrednika). Prosečna penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih iznosi 16.075, za samostalne delatnosti 15.529 i za poljoprivrednike 5.985 dinara - rekla je Vićentijevićeva.

Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju je prošlogodišnji novitet koji nije obradovao zaposlene koji su bili samo korak do mirovine. Tako će muškarci morati da napune 63,5 godina života, a žene 58,5 i najmanje 19 godina penzijskog staža kako bi ispunili uslove za odlazak u penziju. Treba reći da će se svake godine sve do 2011. prag za odlazak u penziju pomerati po šest meseci, da bi na kraju muškarci odlazili u mirovinu sa 65, a žene sa 60 godina života i najmanje 15 godina staža.
Prema rečima Vićentijevićeve, ipak ova godina bi za penzionere trebalo da bude berićetnija, naročito ukoliko se izmeni zakon i time se obezbedi mogućnost da se prinadležnosti vežu više za rast zarada.

- Statistika ukazuje na činjenicu da je u Srbiji porastao standard. Smatram da bi zbog toga i penzionerima trebalo da bude bolje - rekla je naša sagovornica.

Komentari

Svojevremeno sam tvrdio prostom racunicom da je povecanje penzionerima trebalo da bude ukupno 47,4 % za 2007-mu godinu i u pravu sam. Sad povecanje vrlih ekonomista ( ne znam kad ce im ispitivati validnost diploma jer su gro ala Kragujevacke ) je oko 12 % ili kako kaze onaj "strucnjak" 11,5 %. To je bezobrazluk ljudi bez morala i postenja. Ta stopa je samo da se zakljucno sa 01.01. 2008 izjednaci minimalna penzija sa 60 % a vec sutradan 02.01.2008 ona pada ispod 60 % i svakog meseca je sve manja i manja. Tu ove demokratske lopovcine potkradaju penzionere. U aprilu ce ponovo da je navuku na 60 % a onu razliku od 4 meseci lopovlika nikom nista. Onih 12,8 % na prelazu sa starog nacina obracuna na novi nikom nista. Lopovluk do lopovluka. To vam je drzavna mafija koju treba kao i svu ostalu hapsiti i konfiskovati im svu imovinu koju su pokrali. Sad vam je jasno iz kojih para svakodnevno urlaju po televiziji kako su oni najbolji za predsednika.

Predlažem da gospoda iz Vlade, Narodne skupštine i ostali pametni zemljice Srbije pokušaju da žive od prosečnih 14.000,00 ili 18.000,00 dinara koliko iznosi prosečna penzija, i to samo mesec ili dva, pa da čujemo šta su pametno smislili kako da prežive.

Da dam svoj doprinos ovoj temi i sasvim nov i neobican pogled na problem:
1. Mi sadasnji penzioneri smo prvo zaradili svoje penzije pa ih dobijamo - da jednom za svagda rascistimo da mi ne koristimo novac sadasnjih penzionih osiguranika (de jure). To sto je u stvarnosti bas tako (de facto) to je necija kradja i trebalo be da se resi sudskim putem.
2. Sad kad su penzijski fondovi objedinjeni prosek penzija vise nije (i nikako ne moze biti) 16 013 dinara ili vise, vec po mom skromnom racunu 14 090 dinara.
(Fond zaposlenih: 1 290 000 - prosek 16 075 dinara
Fond poljoprivrednika 229 000 prosek 5 985 dinara i
Fond samostalaca 50 000 prosek 15 529) kad se sve ovo slozi
1 569 000 penzionera prima ukupno 22 108 091 450 dinara sto je tacno 14 090 po glavi)
Gornji prosek vazi samo za fond zaposlenih a sad kad su oni udruzeni onda oba preostala fonda snizavaju prosek na 14 090.
U isto vreme prosecna zarada u decembru u Srbiji je u svakom slucaju 34 471 dinara (neto) ili 48 122 (bruto) sto daje da prosecna penzija (sva tri fonda) predstavlja ~41% od prosecne neto zarade. I ako neko stvarno hoce da radi zakonski onda penzije od 1. januara treba da se povecaju cirka za oko 50% da bi prosecna penzija dostigla nivo 60% od prosecne plate ili ti vrednost od 20 682 dinara.
3. U isto vreme dok se licemerno nase penzije mere skoro iskljucivo sa troskovima zivota (vrlo manipulativna kategorija) nas doprinos NEKAD i SAD racunao se strogo kao procenat od PLATE i to BRUTO i to OBAVEZNIH 22%.
Gde tu ima postenja - probudi se radnicka klaso (aktivna i ova u penziji).

Gospodine Dudvarski, slazete li se vi sa mojom racunicom?
Pozdrav

Milivoje