ponedeljak 13. avgust 2007.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Pripreme za „prljavu bombu“

Naučnici spremaju odgovor na najgori teroristički napad

Pripreme za „prljavu bombu“

Sve dok teroristi ne detoniraju prljavu bombu, neće biti izvesno da li su postojeći odgovori na takvu eksploziju zaista adekvatni

Vlasti u SAD i Velikoj Britaniji pripremaju se za sve izvesniju mogućnost terorističkog napada takozvanom „prljavom bombom“, sačinjenom od radioaktivnog materijala obmotanog oko konvencionalnog eksploziva koja bi mogla potencijalno da kontaminira veliki prostor. Bi-Bi-Sijev stručnjak za bezbednosna pitanja Frenk Gardner, obišao je američke laboratorije za nuklearna ispitivanja nadomak Čikaga kako bi se iz prve ruke upoznao s novom tehnologijom za ublažavanje takvog napada.

U američkoj Nacionalnoj laboratoriji Argon naučnici su razvili tečnu plastiku, koja se nanosi na kontaminiranu površinu i kao omotač blokira širenje kontaminacije. - Kada je detonacija „prljave bombe“ posredi, ključne su dve stvari - širenje kontaminacije i kontaminiranje javnog prostora, i pravovremeni odgovor službi za spasavanje. Idealno bi bilo kada biste imali veliki broj vozila opremljenih tečnim plastičnim omotačem i opremom za prskanje, a u intervenciji bi učestvovale i letelice koje bi prskale materijal koji bi vezao radioaktivne elemente za površinu na kojoj se nalaze. Cilj je da na taj način opasni materijal bude zacementiran u čvrstu formu, kako ne bi došlo do kontaminacije pripadnika interventnih ekipa i njihovih vozila - kaže Džej Šelton, predsednik kompanije koja je razvila taj materijal.

Jedan od problema sa radioaktivnom kontaminacijom jeste taj što ne može da je vidite - upravo zbog toga je u Černobilju 1986. oboleo ogroman broj pripadnika hitnih službi, pa američki naučnici pokušavaju da pronađu metod za otkrivanje radijacije odmah posle eksplozije „prljave bombe“. - Ako je neko izložen ili veruje da je bio izložen nervnom gasu ili radijaciji, ovaj uređaj mogu da stavim uz njegovo lice i pritisnem dugme. Za tridesetak sekundi znaću da li je ta osoba bila izložena nekoj hemikaliji, nervnom agensu, otrovu ili radijaciji - kaže jedan od naučnika pokazujući skener, jedan u nizu uređaja - još uvek je reč o prototipu - čije istraživanje finansira Pentagon.

Naučnici su novinarima pokazali i kako funkcioniše specijalna pumpa koja na kontaminiranu zgradu prska gel sa argonom. - Ovaj uređaj je odgovor na kontaminaciju najopasnijim radioaktivnim materijalima, koji mogu da prodru čak i u beton. On bukvalno usisava radioaktivne čestice. To, bar u teoriji, znači da cela zgrada može da bude dekontaminirana za samo jedan dan, umesto za nekoliko nedelja ili da mora da se ruši. Ali, u svemu tome postoji i jedan veliki problem - sve dok teroristi ne detoniraju prljavu bombu, neće biti izvesno da li su postojeći odgovori na takvu eksploziju zaista adekvatni. Neki uređaji koji bi mogli da se koriste u tu svrhu već se dele, kako u SAD tako i u Britaniji. Naučnici, međutim, ne znaju da li su oni i dovoljan odgovor u slučaju da dođe do prave radiološke katastrofe - kaže na kraj razgovora za Bi-bi-Si Džef Dejvid, zaposlen u odeljenju Pentagona specijalizovanom za antiterorističke aktivnosti.

Ključne reči: