ponedeljak 12. novembar 2007.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Hitler nam nudio i Solun

Miloje Petrović: Srbi i Nemci - Osam vekova uvažavanja i sukobljavanja (7)

Hitler nam nudio i Solun

Vođa Trećeg rajha je ponuđenim sporazumom garantovao Jugoslaviji neutralni status. Čak je pristao i na zahtev kneza Pavla i Krunskog saveta da se Solun da Kraljevini SHS. I pored uveravanja pučističke vlade da priznaje međunarodne obaveze, znači i pristupanje Trojnom paktu, faktičko odbacivanje ovog ugovora iz korena menja odnos Nemaca prema Srbima, pa nastaje doba nezabeleženih stradanja našeg naroda

U februaru 1941. Hitler je počeo da vrši otvoreni pritisak i pozvao je kneza Pavla da pošalje svog predstavnika na razgovore na koje su otišli Dragiša Cvetković i Cincar-Marković, prvo sa Ribentropom, a potom i sa Hitlerom. Kada su se vratili, opet su u Krunskom savetu vođeni razgovori, a potom je i sam knez Pavle morao da ode na tajni razgovor sa Hitlerom u martu 1941, kada je sve stavljeno na papir.

Hitler je predloženim sporazumom garantovao Jugoslaviji neutralni status - od nje Nemci neće tražiti ništa posebno, već da i dalje ispunjava svoje trgovačke i druge obaveze prema nemačkom Rajhu, kao i da se neće zahtevati prelaz nemačkih trupa preko Jugoslavije, što je bio predmet velikog straha kod mnogih u Jugoslaviji.

Hitler je čak pristao na zahtev kneza Pavla i jugoslovenske vlade, odnosno Krunskog saveta, da se Solun da Kraljevini SHS, kao izlaz na more.

Pakt je potpisan jer drugog izlaza nije bilo

Na poslednjoj sednici Krunskog saveta 21. marta 1941. konačno su sve karte stavljene na sto, sa upozorenjem da Hitler narednog meseca želi da krene protiv Sovjetskog Saveza, jer je plan Barbarosa bio već gotov, pa vremena za oklevanje nije bilo. Hitler je znao šta sledi ako se okleva: sledi ruska zima i samim tim sudbina identična onoj koju je doživeo Napoleon u svom pohodu na Rusiju iz 1812.

Hitler je zbog toga morao da vrši pritisak na Krunski savet i kneza Pavla da se konačna odluka donese, i pošto ni Krunski savet ni knez Pavle nisu videli nijednu drugu mogućnost da sačuvaju narod i državu, prihvatili su da se potpiše Trojni pakt, što je i učinjeno 25. marta u hotelu „Belvedere“.

Tragične posledice puča

Onda je došao 27. mart, oboreni su namesnik i vlada, a Jugoslavija izložena besu Hitlera. Hitler je obaranje Pakta doživeo kao uvredu, kao šamar, kao izigrano obećanje, bio je prevaren, i svestan svojih moći (ali i svestan opasnosti koje je taj prevrat mogao da mu stvori - da odloži njegove planove, što se i dogodilo), pa je na našem primeru pokazao kako se obračunava sa onima koji ga iznevere.

STO ZA JEDNOGA!

Vojnički uspesi srpskih ustanika bili su izrazito kobni po srpsko stanovništvo. Avgusta i septembra 1941. dolazi do krupnih ustaničkih akcija na teritoriji Srbije, što Nemce posebno zabrinjava.

Sada Nemci ponovo pribegavaju surovom kažnjavanju Srba. Dolazi do oštre reakcije vojnog okupacionog aparata u Srbiji, ali pokušaj da se policijskim merama i manjim vojnim akcijama skrši ustanak ubrzo se pokazao kao neuspešan.

U tom cilju Hitler i Kajtel donose 16. septembra 1941. naredbu pod nazivom „Opšte smernice za ugušenje ustanka na jugoistočnom prostoru“, a jedna od odredbi tih smernica je da treba primeniti užasnu formulu o streljanju 100 komunista-talaca za jednog ubijenog Nemca.

NOVI SAVEZNICI TREĆEG RAJHA

Za Hitlera i za Treći rajh oslonac budućeg uređenja na prostoru dotadašnje jugoslovenske države treba da bude velika hrvatska država NDH (Slavonija, Hrvatska, delovi Dalmacije, Bosna i Hercegovina, Srem). Tako je stvorena još jedna totalitarna država koja je postala nemački saveznik, satelit, i za Nemačku Jugoslavija više ne postoji.

Jedino područje koje su Nemci stavili pod svoju direktnu vojnu kontrolu bila je Srbija, odnosno predkumanovska Srbija i Banat. Taj prostor su oni zvali Stara Srbija. Naša vojska je u zarobljeništvu, i to samo Srbi, i manjim delom Slovenci, jer su Nemci Srbe smatrali jedinim krivcem.

S druge strane, i zvanična nemačka „nauka“ je upregnuta u isti cilj: prema nemačkoj nacističkoj biološkoj (odnosno rasističkoj) teoriji, Srbi su bili manje rasno vredan narod i takav odnos Nemaca prema Srbima je važio za Srbe ma gde se oni nalazili.

Beograd je brutalno bombardovan, palo je mnogo srpskih žrtava, spaljena je riznica srpske istorije i kulture - Narodna biblioteka.

On je morao sada u Jugoslaviji da zadrži jedan deo svojih snaga, što ga je onemogućilo da ranije udari na SSSR, i ispostavilo se da je to bilo katastrofalno za Nemce.

Argumenti generala

Srpski narod je u celini snosio određenu odgovornost za sve što se dogodilo obaranjem Pakta, ali najveću odgovornost snose srpski oficiri svih nivoa.

NJihovi argumenti su bili da to od nas traže Francuska, Engleska i SAD, uz pretnju da ćemo posle Drugog svetskog rata biti izopšteni iz međunarodne zajednice.

Međutim, istorija je takve argumente potpuno razorila: Nezavisna Država Hrvatska je bila fašistička tvorevina, otvoreni neprijatelj pomenutim zemljama, a danas je bliže Evropskoj uniji od Srbije! Očigledno je da srpski narod ne bi bio desetkovan.

Mi samo možemo da pretpostavimo šta bi se desilo da nije bilo 27. marta. Prvo, Kraljevina Jugoslavija ne bi bila napadnuta, Kraljevina Jugoslavija i njena vojska ne bi bili poraženi, Jugoslavija ne bi bila podeljena i ne bi na njenom prostoru nastale pronemačke i protalijanske države, ne bi bilo Nezavisne Države Hrvatske, ne bi bilo koncentracionih logora za Srbe i njihovog egzodusa, genocida u kome je stradalo po nekim procenama oko 700.000 Srba, ne bi toliko ljudi izginulo u bugarskim, italijanskim i mađarskim okupacionim prostorima (pri čemu treba reći da su Italijani bili najmilosrdniji prema našem narodu), ne bi stotine hiljada naših mladića završili u koncentracionim logorima u Nemačkoj, ne bi se kod nas rodila dva pokreta otpora, ne bi KP Jugoslavije imala priliku da uradi ono što je uradila, ne bi došlo do bratoubilačkog rata, ne bi došlo do deoba na rojaliste i komuniste.

Sve bi, ovako gledajući, bilo drugačije da nije bilo 27. marta!

Kada je u Beogradu na demonstracijama 27. marta poništeno pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu i oborena vlada Cvetković-Maček, a na čelo nove vlade došao general Simović, u Nemačkoj je to doživljeno kao šok.

I dok nas je ceo svet iz antihitlerovske koalicije tapšao po ramenu za hrabru odluku, Hitler je odmah sazvao sastanak 27. marta uveče, na kome je skovan plan o lomljenju naše kičme, o razbijanju Jugoslavije i drastičnom kažnjavanju Srba.

Brutalno bombardovanje

Zašto Srba? Jer je za Nemačku Jugoslavija bila srpska država u kojoj su oni vladajući narod, a ostali narodi u Kraljevini SHS su tretirani kao činioci koji mogu da doprinesu ostvarenju nemačkih ciljeva u Jugoslaviji.

I pored uveravanja pučističke vlade da priznaje međunarodne obaveze zemlje, znači i pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, faktičko odbacivanje ovog ugovora iz korena menja našu tadašnju poziciju i odnos Nemaca prema Srbima, pa nastaje period naše patnje i do tada nezabeleženog stradanja.

Nemačka politika prema Srbima je bila izrazito neprijateljska i svodila se na kažnjavanje Srba koje će dovesti do toga da srpska etnička teritorija bude što više sužena, pod što većom dominacije Nemačke, da Srbi kao politički faktor budu što slabiji.

Opet Austrijanci

Nemci su uvek imali pred očima Prvi svetski rat i Solunski front i to nikako nisu mogli da zaborave Srbima.

Hitler je imao visoko mišljenje o srpskoj državotvornosti, o njenoj demokratskoj tradiciji koja je vezuje za Zapad, pa je to bio dodatni razlog za neprijateljsku politiku prema Srbima.

Za područje Srbije bili su određeni austrijski Nemci, zbog iskustva koja su ovi imali sa Srbima iz Prvog svetskog rata. Austrija je bila deo Trećeg rajha, ali (procentualno), veći broj Austrijanaca je bio u članstvu nacional-socijalističke partije, nego Nemaca iz Nemačke.

Brutalno šestoaprilsko bombardovanje Beograda je bila prva kazna za srpski narod. Pored ljudskih i materijalnih žrtava, uništavanje tom prilikom Narodne biblioteke, simbola tradicije i kulturne baštine jednog naroda, svakako je čin duhovnog obezglavljenja jednog naroda, što je trebalo da bude vrhunska kazna.

Sutra: Uništavanje Srbije

Komentari

A jel' autor feljtona povezan sa nekom neonacistickom organizacijom?