nedelja 12. avgust 2007.
RSS
• Hronika •
Početna > Hronika > Uzrok nesreće prebrza vožnja

Istraga o prevrtanju splitskog autobusa u Hrvatskoj punog putnika iz Srbije

Uzrok nesreće prebrza vožnja

Pretpostavlja se da je vozač Duško Olivari (49) iz Kaštel Gomilice, kod Splita, prekjuče kod Karlovca prouzrokovao tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj su poginule dve osobe, a povređeno 45 putnika. Olivari je, umesto dozvoljenih 40 kilometara na sat, u krivini vozio brzinom od čak 103 kilometra na sat. Vozač je

KARLOVAC - Dan posle nesreće, povređeni putnici iz splitskog autobusa, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Split, i koji se prevrnuo prekjuče ujutro, pri čemu su poginule dve putnice, oporavljaju se u karlovačkoj bolnici „Švarča“. Autobus splitske firme „Otisak“, u kojem je bilo 47 putnika, prevrnuo se prekjuče u 3.23 na autoputu kod Karlovca. U nesreći su život izgubile Jelka Damjanović (66), izbeglica iz Golubića kod Knina, i Kata Šimulija (48) iz Novog Sada, a ostalih 45 putnika hitno je prevezeno u bolnicu Karlovac, gde im je pružena pomoć.

- Na lečenju je trenutno 20 osoba, od kojih je 16 teže povređeno, ali svi su van životne opasnosti. Zbog težine povreda, LJiljana Milenković i Dragana Simjanović leče se u zagrebačkoj bolnici „Rebro“ - rekao je juče dežurni hirurg dr Zlatko Grabačić. On je podsetio da je među 20 osoba koje su smeštene u bolnicu i petoro dece, od kojih je troje s težim povredama. Hirurzi i ostali zdravstveni radnici bili su maksimalno angažovani, a operisalo se u svim raspoloživim salama. Sva teže ozleđena deca su van životne opasnosti. Teže povređeni putnici su uglavnom zadobili prelome tela - kazao je dr Grbačić. Četrnaest putnika koji su stigli u bolnicu su lako ili gotovo uopšte nisu povređeni, a devet putnika nije ni zatražilo lekarsku pomoć, naveo je Grbačić.

ISKUSAN VOZAČ

Slavko Zlatunić, vlasnik autobusa iz Kaštel Lukšića kod Splita, ispričao je za Slobodnu Dalmaciju da je autobus bio tehnički ispravan, a da vozač Duško Olivari ima 35 godina iskustva. U trenutku nesreće je i sam bio u autobusu.
- Ne znam što se dogodilo jer sam spavao u kabini. Autobus sam vozio od Beograda do Slavonskog Broda. Tamo me je na benzinskoj pumpi zamenio Olivari. Radi se o novom autobusu, starom tri godine koji je prešao 300.000 kilometara. Registrovan je pre 20 dana i prošao je tehnički pregled. Vozač je iskusan i nikada s njim nije bilo problema. S njim još nisam stigao da pričam jer se nalazi na ispitivanju na policiji - rekao je Zlatunić.

SPASLI DECU

- Čuo sam samo jauke. Probudio sam se kad je već sve bilo gotovo i dobio sam udarac u nos. Uspeo sam se izvući kroza sav onaj smrskani lim. Pomogao sam dvojici mladića koji su iz autobusa spasavali dvoje dece, čija je majka teško povređena i prevezena u bolnicu u Zagreb - kazao je Vladimir Uzelac, koji je putovao za Liku.


Prebrza vožnja vozača Duška Olivari (49) iz Kaštel Gomilice prouzrokovala je prevrtanje autobusa. Policija još nije saopštila detalje razgovora s vozačem, ali smo u policiji saznali da je uzrok teškog udesa neprilagođena brzina jer je Olivari, umesto dozvoljenih 40 kilometara na sat, u krivini vozio brzinom od čak 103 kilometra na sat. Vozač je pušten iz bolnice, nalazi se u policiji, a protiv njega će biti podneta krivična prijava. Odgovor na pitanje što je uzrok tragedije biće poznat posle veštačenja autobusa. Do tragedije je došlo u dugačkoj oštroj krivini prilikom silaska sa autoputa prema Splitu.

Autobus je levom stranom udario u zaštitnu ogradu, slomio rasvetni stub, otklizao tako pedesetak metara i zaustavio se na zaštitnoj ogradi kod uključenja prema Karlovcu. Da ga nije zaustavila ova ograda, autobus bi se otkotrljao sa autoputa u jarak pa bi posledice bile veće. Prizor na mestu nesreće bio je stravičan. Desna strana vozila bila je toliko spljoštena da nisu bili vidljivi prozori vozila.

Ispod te hrpe lima bila su prikleštena tela dveju žena koja su izvađena tri sata posle nesreće, kada je dizalica podigla autobus. Na intervenciju je izišlo čak pet vozila HMP-a, iz Karlovca, Duge Rese, Vojnića i Jastrebarskog, pa su svi povređeni brzo zbrinuti.

Autobus je u vlasništvu Slavka Zlatunića iz Kaštel Lukšića, koji je i sam bio putnik. Autobus saobraća liniji Beograd - Split, a bio je pun Srba izbeglih tokom akcije „Oluja“.
„Imao sam osećaj da polećemo. Posle nekoliko trenutaka počeo sam da vičem i zovem oca. Bio sam zaglavljen. Tada su stali neki stranci i pomogli mi da se izvučem iz olupine“, ispričao je za Jutarnji list Filip Semjanović, koji u bolnici sa mlađim bratom, držeći se za ranjenu ruku, čekao da lekari ukažu pomoć njegovoj majci. Marijan Prelaz iz Kragujevca jedan je od retkih putnika koji je u trenutku nesreće bio budan, zahvaljujući čemu je prošao tek s nekoliko manjih ogrebotina.
- Autobus je odjednom počeo „šetati“ levo-desno po putu. Kada sam osetio udar, skočio sam u prolaz kod izlaznih vrata i spasao se - rekao je Prelaz. Gotovo svi putnici su spavali kada se iznenada osetio snažan udar u zaštitnu ogradu. Vozač je pokušao okrenuti autobus i vratiti se na pravi put, ali nije uspeo pa smo udarili u rasvetni stub i prevrnuli se na krov - rekao je vidno potreseni Predrag Krivokapić (59) iz Beograda, koji je sa suprugom Milkom (45) i sinom Nikšom (12), krenuo na odmor u Split. Srećom, sve troje u nesreći je zadobilo lakše povrede.
- Svi smo spavali kad se odjednom autobus počeo zanositi. Imao sam sreću što me udarac odbacio na drugu stranu. Kad sam došao k sebi, video sam razbijeni prozor i izišao kroz njega napolje. Mislio sam da će mi se pridružiti i ostali putnici, ali bilo nas je samo nekoliko. Vratio sam se u autobus i ugledao potresan prizor. LJudi su bili prignječeni, sve je bilo puno krvi - ispričao je za Večernji list Milomir Vojvodić.

Komentari

Neko je danas kupio kartu i ukrcao se na autobus verovatno i ne pomisljajuci da ce
ga onaj covek za volanom samo nekoliko sati kasnije ubiti, pociniti ubistvo sa predumisljajem, unesreciti poroducu i zauvek promeniti mnoge sudbine. A sve je izgledalo tako normalno; Utovarili ste torbe u prljave i masne pretince jer je vozacu ispod casti da se bavi fizickim radom. Autobus je izasao iz stanice i vec posle rampe stao da bi primio putnike-prijatelje koji nisu hteli da plate stanicnu uslugu. Sledeci stop je benzinska pumpa jer je vremena za tocenje goriva izmedju dve voznje "premalo". Ipak, najvaznije je da smo krenuli. Dok prolazimo kroz gradsku guzvu ka izlazu na auto put vozac pocinje da psuje saobracaj i sve sto ide u takvim prilikama i nervozno pali cigaru. Ni malo pravi drenutak da ga zamolis da ukljuci klimu ili bar ventilaciju posto je temperatura vec nesnosna a da i ne pomisljas da spomenes oblak dima od cigarete i ako u prva dva reda sedi troje dece. Ako ti ne smeta preglasna turbo folk muzika sa radija a sto je opet bolje od medjustanicnog sustanja mozes i da zaspis, sve dok se autobus krece auto putem a sto moze da bude malo teze po gradu posto ti od cimanja glava leti gore dole. Posle nepunih sat vremena voznje stajemo da se vozac malo odmori. Najavljuje pauzu od 15 minuta ali kao nije lako pojesti kilo pecenja i zaliti to sa pola litra piva, stojimo 30-35 minuta. Sada to vreme treba nekako nadoknaditi. Tu pocinje reli kroz kanjone i serpentine, manijacka voznja slicna onoj u filmu "Umri muski". Putnici sa prvih sedista su vidno uznemireni a oni hrabriji skupljaju svoje strvari i prelaze u zadnji deo autobusa nasta se vozac i njegov kolega bodrugljivo smeskaju. Sav trud da se nadoknadi izgubljeno vreme propada je se ispred pojavljuje sleper koji jedva ide uzbrdo. Posle brojnih pokusaja vozac autobusa uspeva da ga obidje u rizinom preticanju na uzbrdici. Pri spustanju sa planine stvari idu uglavnom glatko, sem azbestnog smrada koji je posledica ili pregrevanja lamele prilikom voznje uzbrdo ili obloga kocnica prilikom voznje nizbrdo. Svima nam je laknulo kad smo se konacno ponovo zaustavili pa cak i zbog kvara koji je suvozac resavao zalivanjem motora ili cega vec sa bastenskim crevom. Za to vreme vozac je iskapio jos jedno ladno pivo od pola litra obavio telefonski razgovor verovatno sa bazom posle cega je nervozno najavio nastavak puta. Konacno, stizemo u grad odrediste, srecni jer smo stigli zivi i zdravi, bez survanja u kanjon, ceonog sudara sa teretnjacima ili putnickim vozilima ciji putnici ne bi imali puno sanse. Stigli smo ovog puta bez zrtava, krvi, zapaljenih sedista, smrvljenog krova. Na zalost , neki nisu imali toliko srece, bili su u zrtve "vozaca" koje odlikuje neodgovornost ,neobucenost, arogancija i primitivizam a sto je na zalost slucaj sa velikim brojem. Kada sednete u autobus koji vozi jedan ovakav "vozac" zapitajte se da li ste dovoljno hrabri da ga zamolite da ne vozi prebrzo i rizicno i ako je vrlo verovatno da ce te dobiti odgor tipa "ako ti se ne svidja ti idi peske" ili je vam je lakse da svoj zivot stavite u ruke ovakve osobe i nadate se da ce te zivi stici ili preziveti u slucaju saobracajne nesrece. Nesrece ovakve vrste se dogadjaju-svima.