nedelja 12. avgust 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Brega, car Guče

Goran Bregović i njegov „Orkestar za svadbe i sahrane“ preksinoć spektakularnim koncertom pokorili prestonicu trube

Brega, car Guče

Prvi „Kalašnjikov“ posle dvočasovnog urnebesa zapalio je masu obožavalaca, na drugi „juriiiiiš„ - stadion je eksplodirao, činilo se da će sve odleteti u vazduh

Stari sarajevski šmeker, u subotu uveče, za dva sata žestoke svirke - pokorio je Guču. Iz trubačke prestonice otišao je pravo u Španiju, na zakazani koncert, kao - krunisani kralj trube, koju, inače, uopšte ne svira! Pred možda i 30.000 ljudi, svoj prvi gučanski koncert Goran Bregović i momci iz „Orkestra za svadbe i sahrane“ završili su u subotu oko jedan po ponoći duplim „Kalašnjikovom“, na nebu iznad grada bio je vatromet, na stadionu u vazduhu šezdeset ili sedamdeset hiljada ruku, gorele su baklje, Guča je bila u transu. Prvi „Kalašnjikov“ posle dvočasovnog urnebesa zapalio je masu Breginih obožavalaca, na drugi „juriiiiiš„ - stadion je eksplodirao, činilo se da će cela Guča odleteti u vazduh!

Brega i jeste, u petak po podne, čim je stigao u Guču, najavio pravi ponoćni urnebes.

- Ovde sam u najboljem mogućem društvu. Ja ovde, ovom podneblju, pripadam. Sviraću vam ono što volim da sviram kada pijem - izjavio je.

U 11 sati uveče, Brega se pred prepunim stadionom pojavio sa čašom viskija s ledom u ruci, otpio je dobar gutljaj, a onda je, uz poruku da tu pesmu naročito obožava da peva kada pije, iz zvučnika krenuo urnebes:

- Rasle tikve na bunjištu, rasle tikve na bunjištu, more bre, more bre, ajd odatle bre...
Posle tikvi, prepoznatljivi Bregin etno zvuk za čas se prelio u staru sarajevsku „Na zadnjem sedištu moga auta“, i već je čitav stadion pevao. Francuzi, koji su dva sata pre koncerta zauzeli prve redove, uz metalnu ogradu, stajali su kao opčinjeni, piljili u Bregu kao u boga, odskakali od zemlje u ritmu njegovih nota...

Bregović se u petak na koncertu pojavio obučen u belo, njegovi momci iz orkestra u opancima, obučeni redom u srbijanske, bosanske, makedonske nošnje... Novi Bregin pevač Alen Ademović, zbog koga su curice iz prvih redova sve vreme vrištale, slale mu stotine poljubaca, na veliku binu izneo je bubanj na kome je, kao i na bubnjevima svih orkestara koji sviraju u Guči, pisalo kratko šta su Brega i njegovi, navodno, osvojili u Guči - prvi bariton, i prvu trubu 2001. godine... A u Guči su - prvi put, mada...

- Moja muzika je odavde. Ja sam lokalni kompozitor, a lepo je videti da u svetu postoji toliko zanimanja za moju muziku - izjavio je Brega pred koncert.
Satima pred željno čekani Bregin gučanski debi, u petak još u osam uveče, polovina stadiona u Guči, ona do bine, bila je krcata. Francuzi i Slovenci, Nemci zauzeli prve redove, uhvatili se čvrsto za metalnu ogradu na mestima sa kojih će Bregu najbolje videti, i redom zaspali... Probudili su se tek kad je iz zvučnika grunulo „rasle tikve na bunjištu“, a neki su čvrsto spavali sve dok Brega nije zapevao „ne računaj na mene“, i dok plastične flaše i čaše pune piva nisu poletele uvis, dok pola stadiona nije bilo okupano...

Brega je malo pevao, pa se onda prihvatao one čaše viskija s ledom, a kada je uz trube, lagano i setno iz grla Alena Ademovića, koji je preksinoć u Guči pevao kao Brega pre 30 godina, krenulo „meni je uvjek trebao neko samo da te zaboravim“, utihnuo je stadion na tren, zanjihao se u dobrom starom ritmu, neki Srbi u prvim redovima su plakali, Francuzi u čudu gledali oko sebe... Nikada toliko emocija stadion u Guči, na kome se decenijama i slavi i peva i plače, i veseli i tuguje, nije video...
Samo koji sekund kasnije, sve je, kao da se maločas nije plakalo, ponovo eksplodiralo uz Goranovu etno varijantu čuvene - „napile se ulice jer na tebe mislim curice“...

Onda su ponovo trubači izvukli iz limenih instrumenta note od kojih se stezalo grlo i plakalo, ponovo je trideset hiljada ljudi utihlo, ponovo su suze išle niz obraze - „a ja sam sanjao tvoja kolena, tvoje poljupce“...
Pevao je ceo stadion, uživao je Goran na pozornici, trube njegovih momaka dirale su nebesa, čačkale dušu... U prvim redovima, jedna pored druge vijorile su se zastave Srbije i Slovačke, malo iza na velikim srpskim trobojakam pisalo je Brčko i Barajevo, „Orkestar za svadbe i sahrane“ u pola jedan žario je i palio sa „Đurđevdanom“, u ritmu nota odskakala je ispred pozornice Jo iz Južne Koreje, koja je u Guču doputovala iz Seula preko Istanbula... Samo da vidi Bregu...

Onda je bio kraj... Ili se samo tako učinilo...
- Još, još, bis, bis... Brego, vrati se... Gorane, mi te volimo... - orilo se iz hiljada grla.
Brega se vratio, svoje trubače i pevačice, dva Bugarke, zakitio sa po sto evra, a onda je tek nastao urnebes... Sve je okolo letelo u nebo...
- Jeremija pali topa, zatresla se sva Evropa...
- I ovu naročito volim da pevam kada pijem - pričao je Brega, otpijajući viski iz one čaše...

- Služio sam stari kadar, artiljerija...
- Ni meni se, ljudi, ne ide na spavanje, ali, ovo je sve što sam spremio za vas, nemojte da mi umrete, skupi smo za sahrane, mnogo jeftiniji za svadbe - pozdravio se Brega s publikom, onda je zapraštao dupli kalašnjikov, nad gradom vatromet...
Guča, do preksinoć, takav spektakl nije videla!

Ključne reči:

Komentari

Tipicna srpska posla. Krkanluk, primitivizam i nivo ispod nivoa. Ono malo duse sto ima jadnik to mu je od boga nadareno kao i svakom bosancu naravno. Trebao bi i on osnovati neko etno selo ko Kusturica samo bi njegovo trebalo biti par stotina godina mladje. Njihov primitivizam i jeste za neko selo iz 12 -og ili 13 -og vijeka te kusturici savrseno odgovara da zivi u nekom tako selu gdje se ne mora kupati i brijati. A sta ce mu to.

Pa cak i da je Bregovic sve ono sto mu se u ovom tekstu pripisuje, ne postaje se "kralj Guce" na osnovu jednog koncerta u centru Srbske muzike!!!! Drugo, posle decenija koriscenja neznanih i zaboravljenih bisera Srbske narodne pesme, Bregovic to nikada nije naglasio! On tek treba da se potvrdi kao Srbski patriota, pa onda moze svojim talentom da se bori za muzicke krune! Ako trazimo da ikoga "krunisemo" u Guci, ucinimo to sa Biljanom Krstic!

Jadan si ti kada ne znas da se Kusturica pise velikim slovom. Vrlo ti je neumesan komentar i kao sto sam vidis jedini.
Volela bih da znam ko si ti . Dajes sebi za pravo da pocenjujes hiljade pa mozda i milione ljudi koji postuju i vole tu muziku pa cak i Kusturicine filmove. Zalosno.

Hvala na komplimentu.Nije biti lako primitivan,Al bre sto prija ,Narocito i ako je biznis dobar.....pojedi se. Pozdrav iz Berna,Cmok.........

Da si naprasno produhovljeni nepismeni intelektualac, to smo do sada shvatili. Nisam siguran da imas ista novo da nam kazes o sebi.
Pozdrav iz Toronta

Bravo komentaru od 19:34, samo ste trebali poruciti i Dejanu da da prvo nauci "srbski" pa da se upusti u komentare o geniju.

Aasta ste vi to gospodine napravili od svog bijednog zivota da vas niti komsije ne poznaju, a ovdje ste se okomili na covjeka koji je svojim koncertom odveo srbiju u svjet. Da se to ucini potrebno je da ste bogom dati, a vi sa vasim misljenje to sigurno niste. Kako se ne stidite

Posto pripadam generaciji muzicara Bregovica a i sam zivim vec decenijama daleko od matice zemlje, mislim da je Goran uspeo da POKRADE svetske CIGANSKE BISERE i napravi sebi profit i reklamu.
U ostalom zar se danas neko na tim prostorima bavi nekom ozbiljnim poslom, osim setnim kradjama i prevarama.
KAKAV JE NAROD TAKVA I VLADA.....G U C A....

A sto to majstore ne pokrades neke bisere umesto da peres sudove po nemackim restoranima..

Cuj ti njega.." Goran uspeo da POKRADE svetske CIGANSKE BISERE i napravi sebi profit i reklamu.".. Ovakvu glupost odavno nisam cuo :) :)

Tuzno i strasno.Da je Srbija umela da proceni kada joj se rugaju i kada od nje prave budalu proterala bi odavno ""kustu ,novopecenog srbina" iz Srbije.Sada dodje jos jedan da je za**bava,a Srbija ga,naravno,krunise.
Jadan koncert,neki sirotanovic bez glasa sto narice nesto neprepoznatljivo i dve BUGARKE (niko ne zna zasto su bugarke,a ne tanpr.kineskinje),Gospode Boze !!!
Sramno,ali tako i treba kada je glavni organizator ona seljacina iz Cacka.

Bog te mazo koliko turaka-siptara-ustasa cita ovo. Ljubomora im na usi izlazi. Pogledaj im samo komentare. Ko da placu od ljubomore:)

Videla je Guca veci spektakl, samo Vi niste bili tamo. Brega krade pa umotava u novo i niko mu tu nista ne moze, mada ne volim to. Svega toga ne bi bilo da nije bilo nas, lude i sasave publike. To sto politicari zloupotrebljavaju ovakve manifestacije, a ne idu da drze govore po koncertima klasicne muzike, tu ja ne mogu nista, sem da ostanem na stadionu i pokrijem usi dok ne odu a muzika pocne. Krkanje, pa naravno, ko vam je kriv sto niste dosli....

Kao lokalni etnolog zabeležio sam da se u vlasotinackom kraju prva truba kao narodni istrument pojavila 1920.godine. Posle II svetskog rata su bili poznati trubači-srbi u selima:Lopušnja, Dobroviš, Prisjan, Jastrebac, Crna Bara, Lipovica, Ravni del. Pleh orkestar uz trubače rome jedino je bilo u mahali Bilo sela Donji Dejan i u samom gradu Vlasotincu-gde se i dan danas održala muzička tradicija trubača u vlasotinačkom kraju. Bez trubača se nije moglo zamisliti ni jedno narodno svadbeno veselje, kao ni igre u narodnim kolima na vašarima-saborima, naročito na Sveti Iliji na Čobancu i Gorešnjaku -pored "krsta" u Vlasotincu i pored crkava u Kruševici i Konopnici. Danas nažalost trubača ima samo još u vreme prolsavi srpske nove godine i na svadbenim veseljima-u jednom delu izvođenja običaja do ulaska svatova u hotelima i izvođenju mlade i mladoženje da se pozdrave sa gostima i sešenju torte.
U okviru očuvanja srpske tradicije na Jugu Srbije prilažem ovaj komentar:-
U Vlasotincu više godina unazad tradicija na jugu Srbije je u „službi“ dnevne politike. Tako je bilo u vreme Miloševića, tako je i posle 2000.godine i dan danas. Mnogima je bilo važno da se „srbuje“ -da se stavara homogenizacija radi podizanja ratne tenzije.
U okviru nekada i sada tradicija se koristila i koristi za dnevnopolitičke potrebe-bilo osvajanje ili zadržavanje na vlasti. Kao neko koji se profesionalno bavi skoro četiri decenije rada na selo kao prosvetni radnik-posebno kao sakupljač narodnih umtvorevina i etnografsko-istoriografskki sakupljač kulturnog blaga svoje lokalne sredine, dobro poznaje mentalitet, običaje i tradiciju svoga naroda u izvornom obliku.
Da bi se istinski očuvao nacionalni identitet-nije dovoljno oponašati tradiciju-vulgarnošću, primitivizmom i neke zloupotrebe na populistički način, radi jeftine zabave. To nije pravi način očuvanja običaja i jezika u izvrnom obliku.
Evo od devedeset i neke godine sve do ove 2007.godine nijedno ministarstvo prosvete, kulture, poljoprivrde, za lokalnu samoupravu, finansije-nije na pravi način pristupilo očuvanju srpske tradicije na jugu Srbije.Nekada u vreme socijalizma, postojale su u svakom selu i gradu sekcije koje su se bavile u delu očuvanje narodnih običaja, narodnih izvornih igara i pesama. To se radilo preko folklornih izvornih narodnih grupa, koje su se takmičile u okviru „susreta“ sela-u okviru razvoja sela na kulturnom i opštedruštvenom polju. Danas u brdsko planinskom delu sela su nestala-ali u prigradskom delu još postoji mogućnost da se obnove ta folklorna društva. Nažalost loša kadrovska politika-mediokritetsvo u pogledu „partiskog“ kadrovanja-stvorilo je balast na Jugu Srbije u obrazovanju, kulturi i državnoj upravi lokalnih samouprava, pa tako svako kreativan u pogledu bavljenja kulturom i obrazovanjem na pravi način, se „sklanja“ na stranu-pogotovu ako nije partiski opredeljen.
Kao lokalni etnolog i istoričar imao bih mnogo ideja u realizaciji na polju očuvanja srpske tradicije na Jugu Srbije-ali nema s kim. Nisam „podoban“ jer kao ateista nisam hteo ni u prošlosti da upotrebljavam i zloupotrebljavam sveštenike-koji su samnom proganjani zajedno samo što su igrali fudbal u seoskom klubu, a danas ti isti „ruku pod ruku“ seku kolač-a sve je to pomodarstvo i goli interes. Naravno smatram da je crkva zauzela neko mesto koje potpuno uništava pravi smisao narodnih običaja u vezi verskih praznika:božića, đurđevdana i drugih svetih praznika -koji su u prošlosti zauzimali vidno mesto u okupljanju ljudi na saborima i u proslavi svojih dana u pogledu bavljenja stočarstvom ili u pogledu udadbe i ženidbe ili drugih narodnih veselja.
Čudi me da neke državne institucije koje se bave očuvanjem istoriskih spomenika i starih kuća podignutih u prošlom i predprošlom veku, sa sakupljenim starim posuđem, razbojima za tkanje-kao i mnogih još neporušenih staja i trla za ovce, mogu da se očuvaju u brdsko planinskom delu Juga srbije-kao etnoločki kompleks -etno sela, gde bi se uz dobru infrastrukturu, planinski vazduh, zdravu hranu i bogatsvo šumskih plodova-mogao se razviti seoski turizam, kao jedna posebno perspektivna grana u doglednoj budućnosti.Treba imati vizije-nije dovoljno samo moć novca i vlasti i bahatost primitivizma i „rasipanje“ tradicije-koja će na ovakav način uskoro nestati na Jugu Srbije.

14.avgust 2007.g Vlasotince Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince