petak 11. januar 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Časovničar sa crkvenog tornja

Mileta Jeremić godinama održava sat na milanovačkom hramu Svete trojice

Časovničar sa crkvenog tornja

Kada je sat na crkvi Svete trojice u samom centru Gornjeg Milanovca ispravan, niko i ne obraća pažnju na njegovo oglašavanje svakih petnaestak minuta. Još manje se obraća pažnja kada sat označava koje je doba dana ili noći. Jednostavno, oglašavanje sata je deo grada. Problem nastane tek kada se sat ne oglasi, kada zasmeta tišina sa crkvenog tornja. Međutim, da se to ne bi dešavalo zadužen je ili bolje rečeno - sam je sebe zadužio - Mileta Jeremić Pilac (74). Sat na crkvi koja je izgrađena zahvaljujući knjazu srpskom Milošu Obrenoviću ponekad i zakasni, ali Pilacu se to zaista retko dešava. Svakog jutra tačno u pola osam Pilac ulazi na kapiju milanovačke crkve, prekrsti se, poljubi krst, pa na toranj crkve, gde je smešten mehanizam sata.

- Od ulaznih vrata do sata na tornju crkve ima tačno 44 veoma strmih stepenika. Godišnje je to 16.020 stepenika, odnosno 32.120 stepenika, ako računam i silaženje sa tornja. Sve bi to bilo u redu da nisam zagazio u osmu decenuju života i da mi jedna noga nije povređena zbog čega ne mogu da se krećem bez štapa. Nikada me niko nije pitao zbog čega ovo radim, a kada bi me i pitao, ne znam šta bih mu odgovorio. Računam, nekako je u gradu nezgodno i krnje kada se sat ne oglašava.

Vremešnog Pilca ništa ne obavezuje da radi ovaj posao, ali se nekom unutrašnjom potrebom da u gradu vlada davno već stvoreni red vezao za sat i njegov je najbolji prijatelj i poznavalac.
- Sat na crkvi je dar Božidara Teruzića, čuvenog armijskog đenerala i ministra vojnog od 1915. do 1918. godine. Đeneral nije imao porodicu, a sat je poklon Milanovčanima kao sećanje na njegovu majku Jerinu. Na satu je i pisalo „Majka Jerina“ sve do posle 5. oktobra 2000. godine, kada se neko dosetio da bi, prilikom jedne popravke, bilo pametno prekriti i to što je napisano po želji darodavca. Što je to učinjeno nikada mi neće biti jasno, ali znam da se pominje podatak da je đeneral Terzić za sat i poslove oko njegovog postavljanja platio oko 10.000 dukata. Sat je napravljen u čuvenoj livnici Đorđa Pantelića u Zemunu, a Milanovčanima je deo svakodnevice od 1938. godine.

Istorija sata na tornju crkve Svete trojice deo je i istorije grada Gornjeg Milanovca.

- Radio je do 1941. godine kada su u grad stigli Nemci. Neki Švaba, valjda uvređen što je gradski sat pokazivao različito vreme od njegovog ručnog sata, pucao je u njega i oštetio ga. Sat je popravljen odmah posle rata, ali malo ko zna kada je i zbog čega ponovo stao. Tek 1984. godine tadašnji predsednik opštine, pokojni Dušan Papić, naredio mi je da pronađem majstora i popravim sat. Kao opštinski činovnik to mi je bio radni zadatak.

- Osim kada mi se nešto desi. Tako je ovih dana kada sam sve češće u bolnici zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. Znaš, lako je sa satom - dođeš, naviješ ga, jal ga popraviš i on radi, ali kada imaš kvar na srcu, onda si ga načisto nagraisao. Od popravke, brate, osećam to, slaba vajda!