petak 10. avgust 2007.
RSS
• Sport •
Početna > Sport > Uživam da se slikam

Košarkašica Milica Dabović razbila tugu poziranjem za beogradske medije

Uživam da se slikam

imam i tribal delfina na leđima i tetovažu na nozi, Imam šest tetovaža: porodični broj 13, koji nosim i na dresu, ljubavi, sreće i snage, tri kineska znaka, tu ću dodati i četvrti koji simbolizuje Boga
GLAS JAVNOSTI U BANGKOKU - PREDRAG ROGANOVIĆ

Verovatno samo Milica Dabović zna kako je to neispavan i gladan ceo dan čekati odluku FIBA i FISU da joj oprosti što je pola godine starija i dozvoli da bude kapiten reprezentacije Srbije. Kada se na to doda očajna igra i poraz od Češke (63:55), beogradskim novinarima nije preostalo ništa drugo osim da priču okrenu na njene tetovaže i poziranje, u čemu uživa.
- Ovo je pakao, posebno što sam videla sebe kao vođu tima. Sveta nema za mene, sada mi se jednostavno sve srušilo - rekla je sa suzama u očima nesuđeni kapiten univerzitetskog tima i plej Spartaka iz Moskve Milica Dabović. - Očekivala sam da ćemo uzeti medalju. Mnogo je teško gledati kako ekipa gubi, ne mogu ovo da izdržim. Devojke još ne mogu da se oporave od razlike u vremenu. Mi igramo u 10 sati, kada se u Srbiji ljudi vraćaju iz noćnog života. Recimo ja upšte ovde ne spavam! Divim im se kako uopšte igraju. Probudili su nas u pet sati ujutru, čekali smo po kiši sat i po, nismo dobili ni lanč pakete... Možda, ako se nekako prilagodimo, borićemo se za medalju, inače...

Do greške u registraciji Milice Dabović i Čedomira Vitkovca (Puškarovoj sređena dokumentacija) došlo je zbog nedovoljne obaveštenosti KSS i USSS, jer je FIBA propisala novo pravilo prema kojem igrači koji učestvuju na Univerzijadama ne mogu da budu stariji od 82. godišta.
- Tek sam sad skapirala koliko imam godina - procedila je kroz osmeh.

Tema, tmurna kao i nebo iznad Bangkoka, razbijena je pitanjem o ljubavi prema tetovažama i modnoj pisti.
- Sad ninašta ne ličim, ali volim da dobro izgledam i da se slikam, to mi je užitak. Imam šest tetovaža: porodični broj 13, koji nosim i na dresu, tri kineska znaka, ljubavi, sreće i snage, tu ću dodati i četvrti koji simbolizuje Boga, imam i tribal delfina na leđima i tetovažu na nozi. Baš me je Milan Gurović pitao koliko imam tetovaža kada smo bili smešteni zajedno na pripremama u Kovilovu. Malo smo se prepucavali...
SRBIJA U SRCU
Zašto si se odlučila da igraš za Srbiju, a ne Crnu Goru
- Presudilo je to što mnogo volim Srbiju, selektora Jovicu Antonića, a i ostala sam mu dužna od prošle godine. Kada sam to odlučila baš je bilo prepucavanje u crnogorskim novinama, na ulici su mi govorili sram te bilo što igraš za Srbiju, ali ima više onih koji hvale moju odluku jer, Herceg Novi je ipak srpski grad.

Da ne bude pogrešno shvaćena, Milica Dabović je naglasila da ima dečka, ali njegov identitet nije želela da otkrije.
- Ne živi u Srbiji, naš je, hvala Bogu nije poznat. Puno pati za mnom, jer zamnom ne može niko da ne pati. Već četiri godine sam u Rusiji, Moskva je moj grad i nadam se da ću tamo ostati da živim. Tamo se osećam kao boginja. Planiram da se jednog dana bavim trenerskim poslom, poput mog oca.

Dabovićeva, takođe, nema ništa protiv da se fotografiše za magazine. To je okusila još prošle godine u Viljnusu.
- Baš su me tada lepo doterali: štikle, šminka, baš sam bila napucana. LJudi su bili oduševljeni, nisu verovali da sam košarkašica, jer obično se misli da su košarkašice previše visoke ili debele. U takvim situacijama ja im odmah objasnim - ja sam iz Srbije!
Ćaskanje je ipak brzo završeno. Ekipa se pakovala za povratak u selo koje je od hale udaljeno sat vožnje, a ujutru ih za meč sa Tajpehom očekuje ista ruta.

- Ništa se lepo ne dešava u selu. Smeštaj je loš, sve oko nas smrdi, hrana je svaki dan ista. Imamo samo salate, meso i pirinač, ne znam gde sam došla... Žao mi je što mi ranije nisu rekli da ne mogu da igram. Nemam uopšte želju da obiđem grad. Hoću samo da idem kući, u Herceg Novi, da sednem u svoj crveni mercedes SLK i da uživam...

Ključne reči: