petak 10. avgust 2007.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Gruzija izaziva Rusiju

General Jurij Balujevski o optužbama iz Tbilisija

Gruzija izaziva Rusiju

Gruzija izaziva Rusiju
Tvrdnje Tbilisija da su ruski borbeni avioni narušili vazdušni prostor Gruzije predstavljaju izazivanje Rusije, izjavio je juče načelnik Generalštaba ruske vojske Jurij Balujevski tokom posete Kini, javlja AP.

Balujevski smatra da je optužba iz Gruzije da su ruski avioni u ponedeljak uveče bacili bombu na jedno gruzijsko selo motivisana strahom Tbilisija da bi, u slučaju da pokrajina Srbije Kosovo i Metohija dobije nezavisnost, i Gruzija mogla da izgubi svoje secesionističke republike. - Gruzini se sada nalaze u određenoj pometnji, jer ako kosmetsko pitanje bude rešeno davanjem Kosmeta statusa subjekta međunarodnog prava, Gruzija može da izgubi Abhaziju i Južnu Osetiju - prokomentarisao je Balujevski koji u gradu Urumči prisustvuje konsultacijama u okviru zajedničkih vojnih vežbi zemalja Šangajske organizacije za saradnju „Mirovna misija 2007“.

- Uveren sam da je to provokacija Gruzije uoči održavanja sednice Mešovite kontrolne komisije u Tbilisiju. To je provokacija usmerena protiv ruskih mirovnih snaga i protiv Rusije u celini - izjavio je Balujevski. Mešovita kontrolna komisija rešava pitanje statusa nepriznate Južne Osetije i u njoj su, kao i u Združenim mirovnim snagama, predstavnici Rusije, Gruzije, Severne i Južne Osetije.
GRUZIJA UBLAŽILA RETORIKU

Gruzijske vlasti smanjile su retoriku i saopštile da raketu koja je pala u ponedeljak na njivu udaljenu oko 65 kilometara zapadno od Tbilisija ruski avion nije ispalio, nego ju je ispustio, i to zato što se greškom našao pod vatrom separatističkih snaga iz Južne Osetije. Ali tim Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u svom izveštaju o ovom slučaju navodi da posmatrači ne mogu da identifikuju ni avion ni projektil, pa ne mogu da konstatuju da je raketu ispustio ruski avion.

Posle raspada SSSR 19. januara 1992, Južna Osetija se na referendumu izjasnila za ujedinjenje sa Severnom Osetijom, koja je ostala u sastavu Rusije, pa samim tim i sa prisajedinjenjem Rusiji. U maju iste godine proglašena je državna nezavisnost, a posle rata sa Gruzijom u Južnu Osetiju su, na osnovu Dagomiskog sporazuma iz juna 1992, došle mirovne od 1.500 pripadnika - po 500 iz Rusije, Gruzije i Severne Osetije. Tek što se završio gruzijsko-osetijski rat, izbio je novi konflikt i 1992. nezavisnost od Gruzije proglasila je i Autonomna Republika Abhazija. Posle sukoba, u kojima je, kako se procenjuje, poginulo 10.000 ljudi, a blizu 300.000 Gruzina izbeglo, na osnovu Moskovskog sporazuma iz 1994. i u tu otcepljenu republiku uvedene su mirovne snage i, kasnije, monitoring misija UN.

Smatrajući da Rusija podržava separatiste u Južnoj Osetiji i Abhaziji, Gruzija se zalaže za povlačenje ruskih mirovnjaka i značajnije uključivanje Evrope i SAD u rešavanje ta dva konflikta. Rusija i vlasti u Ćinvaliju i Suhumiju tome se protive, smatrajući da su postojeći pregovarački formati i mirovni mehanizmi zadovoljavajući, a da Gruzija nasilnim putem želi da rešava konflikte.