sreda 9. april 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Državna „pljačka“ države!

GLAS ISTRAŽUJE: Kako su likvidirane najveće srpske banke (3)

Državna „pljačka“ države!

Ministar Cvetković je u izveštaju objasnio koliko je do sada prikupljeno novca u stečajnoj masi, vrlo biranim rečima se odnoseći prema poveriocima, dok je o dužnicima koji su sahranili te iste banke - uputio nekoliko propratnih rečenica

Ministar finansija u tehničkoj Vladi Republike Srbije Mirko Cvetković krajem prošle godine (pritešnjen stalnim poslaničkim pitanjima o transparentnosti rada Agencije koja je direktni stečajni upravnik nad četiri banke u stečaju) u pismenom odgovoru jednom poslaniku napravio je najmanje dve „nepreciznosti“ zbog kojih se smeju svi oni koji nešto iole znaju o funkcionisanje našeg finansijskog sistema.

Prvo, ministar se pozvao na Zakon o stečajnom postupku, koji je u skladu sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, i pismeno potvrdio da je ta agencija, čija je funkcija stečajnog upravnika obavezna da najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj Skupštini RS, vladi, Narodnoj banci Srbije i ministarstvu nadležnom za oblast finansija! U tim izveštajima, kako tvrdi ministar Cvetković, Agencija sve navedene pismeno obaveštava o svim bitnim detaljima sprovođenja stečajnog postupka...

Da li treba sada reći da to nije tačno i da nikada poslanicima srpskog parlamenta nije stigao takav izveštaj Agencije, zbog čega su, uostalom, i usledila nebrojena poslanička pitanja, na koja je tek krajem prošle godine ministar odgovorio...

DINKIĆU KIPAR ZAVEZAO JEZIK!?

Kako su se raniji čelnici Narodne banke ponašali prema stečajnoj masi i nekih drugih banaka, najbolje svedoči pismo likvidacionog upravnika Union banke, koje je poslao u februaru 2002. godine ondašnjem guverneru NBJ Mlađanu Dinkiću.
Naime, u zvaničnom pismu likvidacioni upravnik je guvernera obavestio o svim računima koje je Union banka imala u Nikoziji na Kipru, odnosno podacima o tri tamošnje firme s kojima je poslovala...
S obzirom na to da je utvrđivanje stanja na računima banke i tri firme značajno za utvrđivanje likvidacione mase, likvidacioni upravnik se obratio banci na Kipru, ali su dobili odgovor da te podatke mogu dati samo po nalogu Centralne banke Kipar!
Zato je ljubazno zamolio guvernera da se on u ime NBJ obrati Centralnoj banci Kipra kako bi dobili preko potrebne podatke...
Međutim, kako tvrde izvori iz ove banke, guverner nikada takav zahtev nije poslao Centralnoj banci na Kipru... Zašto?

PRIZNATA I NEPRIZNATA POTRAŽIVANJA POVERILACA!?

Čim su 2000. zauzeli sve finansijske institucije u zemlji, vajni „eksperti“ počeli su u javnosti da se „frljaju“ sa milijardama dolara tobože nenaplativih potraživanja četiri domaće banke! Raspon njihovih (ne)stručnih procena kretao se od 1,5 milijardi, pa do fantastičnih šest-sedam milijardi dolara dugova! Javnost su plašili i uplašili.
U odgovoru na poslaničko pitanje, ministar Cvetković po prvi put, posle 2000. godine, daje pravu sliku zaduženosti tih banaka: Beogradskoj banci a. d. u stečaju poverioci su podneli 1.302 prijave potraživanja, od kojih je veliki broj inostranih, koji su potraživali izuzetno velike vrednosti! Ukupno prijavljeno potraživanje iznosi oko 3,4 milijarde evra, ali je na do sada održanim ročištima, znači posle punih šest godina od stečaja, priznato samo potraživanje od oko 137,89 miliona evra!?
Od 3.444 prijave potraživanja domaćih i inostranih poverilaca u slučaju stečaja Jugobanke a. d. priznato je potraživanje za 96.256.735 evra. Stečajni upravnik se u potpunosti izjasnio za 3.426 prijava, delimično za 11, a za 16 se nije izjašnjavao.
U postupku stečaja Investbanke u stečaju preko Trgovinskog suda podneto je 5.285 prijava potraživanja u iznosu od 123.095.399,54 evra.
U slučaju Beobanke, podneto je ukupno 3.745 prijava potraživanja u iznosu od 460.292.037 evra. Na do sada održanim ročištima ukupno je do sada priznato potraživanje u iznosu od 246.129.086 evra!
Sigurno je da u svim ovim silnim prijavama potraživanja od banaka pod stečajem ima i onih „lovaca u mutnom“, koji napumpavaju svoja potraživanja i time crnilo ovih banaka čine još većim nego što su ga ne(objektivno) već predstavili „eksperti“ - odmah pošto su se dočepali vlasti početkom 2001. godine.

Drugo, ministar, ljut zbog prozivki, još tvrdi da se „stečajni postupak nikako ne može smatrati tajnovitim, kako je navedeno u poslaničkom pitanju! Javnost je naglašena zbog potrebe obaveštavanja poverilaca, kako bi im se omogućilo da zaštite svoje interese. Zbog toga se činjenice od posebnog značaja za poverioce objavljuju na oglasnoj tabli suda (!?), a u posebnim slučajevima i u Službenom glasniku Republike Srbije“, napisao je ministar finansija, a kakav je efekat to imalo na poslanike, najbolje svedoči smeh iz skupštinske sale i ironični komentari pojedinaca:

Objašnjenje

„Pa, nećemo valjda da idemo u sud na oglasnu tablu svaki bogovetni dan da bismo pročitali ono što nas zanima u vezi sa stečajem koji traje li traje... Pa, gde to još ima. U Srbiji, da predstavnici zakonodavne vlasti kontrolišu pojedince iz izvršne vlasti trčkarajući po sudovima i čekajući hoće li se smilovati stečajni sudija da ih za ponešto i obavesti nekim podneskom na oglasnoj tabli“!

Ali, izgleda da i to može u Srbiji, zemlji koja je uspela ono što niko nije do sada uradio. Dakle da majka podavi svoju decu, pa onda usvoji tuđu? Gde se to još desilo? Nigde. Nikada...

Ministar Cvetković je u pomenutom izveštaju detaljno objasnio koliko je do sada prikupljeno novca u stečajnoj masi, vrlo biranim rečima se odnoseći prema poveriocima, dok o dužnicima koji su sahranili te iste banke - samo nekoliko propratnih rečenica u stilu: „Važno je istaći da su u stečajnom postupku najveći dužnici preduzeća koja su u postupku privatizacije, odnosno restrukturiranja. Naplata se vrši u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i uredbom Vlade Republike Srbije iz 2003. godine - o načinu i uslovima za izmirivanje obaveza određenih pravnih lica prema bankama u stečaju, čiji je stečajni upravnik Agencija...“

Onda sledi ono najzanimljivije: „Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ustanovljena je obaveza svih državnih poverilaca, u koje se ubrajaju i banke u stečaju i likvidaciji koje su pod kontrolom Agencije, DA IZVRŠE OTPUST DUGA PREMA PRIVREDNOM DRUŠTVU U POSTUPKU RESTRUKTURIRANJA ILI TENDERSKE PRIVATIZACIJE!“

Šta to znači? Pa to da je država preuzela naplatu potraživanja banaka, umesto njih samih (jer su tu prevaru napravili još ranije „eksperti“) i kako tvrdi ministar Cvetković, do sada je naplaćeno oko 11 milijardi dinara! I to samo po osnovu naplate ranijih dugovanja, plus ono što je zarađeno od prodaje imovine četiri banke, a zaključno sa 2006. godinom prodat je 291 objekat i ostvaren prihod od 6,12 milijardi dinara. Plus prihod od zakupa prostora od 1,8 milijardi dinara, od čega je u 2006. godini naplaćeno 463 miliona.

Ministar Cvetković je kompletan izveštaj posvetio jadikovkama prema poveriocima banaka i kako da oni naplate svoja potraživanja, pa ih je svrstao u prioritete prvog i drugog reda... Baš ga briga za sve one koji su te iste banke doveli u stečaj, a koje su uzeli u zaštitu isti oni koji su 2002. godine jednostavno pogasili banke, a DUŽNIKE zaštitili Zakonom o privatizaciji!? Sve je to vrlo perfidno osmišljeno, jer je očito trebalo širom otvoriti vrata inostranim bankama koje su potom stigle da bi građanima Srbije ponudile „jeftine“ kredite i time ih bacile u višedecenijsko ekonomsko ropstvo „prvog reda“!

Poverioci

Zanimljivo je takođe u ministrovom odgovoru na poslaničko pitanje ko su ti poverioci prvog isplatnog reda pomenutih banaka: Republika Srbija, po osnovu stare devizne štednje, Ministarstvo finansija RS, po osnovu platnog prometa građana, i Poštanska štedionica a. d. Beograd, po osnovu isplate stare devizne štednje. E, tu je nova prevara - gase se državne banke, a osniva Nacionalna štedionica, u dilu sa privatnim inostranim kapitalom, preko koje se sada obavljaju pojedini poslovi koji nisu dozvoljeni pogašenim bankama?! Ako je i od eksperata - mnogo je!

I da crnjak naše sumorne ekonomske stvarnosti bude potpun, ministar zvanično reče kako je „Beogradska banka u stečaju u potpunosti izmirila svoje obaveze prema poveriocima prvog isplatnog reda od 2,5 miliona dinara“. Ministar je u odgovoru na poslaničko pitanje (početkom decembra prošle godine) zatim naveo da početkom godine (2008.) očekuje to isto i kad su u pitanju Beobanka i Jugobanka, a do kraja godine (2008.) i od Investbanke. Tvrdi da će pristiglih sredstava biti i za isplatu poverioca drugog reda... Super, svako bi rekao, pa i da nije ekonomista, samo kad bi iko živi mogao da navede makar jedan valjan razlog zbog čega su te iste banke koje su, kako vidimo, i u stečaju vrlo solventne ipak morale da budu „likvidirane“?

Ključne reči:

Komentari

Kao bivši radnik Beobanke, zahvaljujem Glasu javnosti što je objavio ono što je meni poznato od samog kraja državnih banaka koje su zatvorene po nalogu onoga koji je u trezor Narodne Banke Srbije u oktobarskim noćima 2000.g. upao sa oružjem! Bila sam za demokratske promene u Srbiji, ali nisam bila za "demokratsku" likvidaciju bilo koga i bilo čega! Na delu je ekonomija destrukcije!

Ма, није. Људи само пуне џепове како стигну. Раде исто што је рађено и пре њих. Е, сад, неко је наоружан крао сићу из трезора, неко је у белим рукавицама узимао шта му се прохтело, али је чињеница да смо сви ми предуго новчано и на разне друге начине оштећивани. Важно је сачувати разум. Новац се увек може зарадити.

Сада важна ставка... Пишеш да си ти била поборник нечега што обележаваш као демократске промене. Вести из света: "Демократија не постоји. То нико ни не жели стварно.". Дакле, добро је да не постоји. Било би још горе него што је данас да народ заиста има одлучујућу моћ. Још би више бака и дека умирало од глади. Овако, пребацујући власт од сличних њима сличнима, не може се догодити да на власт дође неко ко не зна ни како се зове.

Знам да је разлика недовољно јасна. Кад погледамо нашег врховног заповедника онеспособљене војске видимо управо најближег сродника онога на шта сам мислио претећи ужасом владавине народа. Ипак, у постојаним државама власт редовно држе људи средњих способности, јаке воље и ту нема много таласања. Тако ће бити и код нас, за десетак, можда петнаест година (тражим плац код Богатића да не бих гледао осредњост него лепу Србију). До тада ћете на власти морати да гледате људе са којима би једино Вук Бојовић могао да се носи, а штићеник из Лазе да се разуме.