subota 8. septembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Skok sa vrhova Beograda

Bejzdžamperi se spuštali padobranom sa visokih građevina u srpskoj prestonici

Skok sa vrhova Beograda

Bejz je akronim engleskih reči koje u prevodu znače zgrada, antena, most i zemlja, ili stena, odnosno litica. To su mesta sa kojih se izvode ovakvi skokovi - objašnjava Zagrepčanin Robert Pečnik. Na licu mesta nije bilo hitne pomoći jer u slučaju da im se ne otvori padobran - nema spasa

Sa vrha najviše građevine Beograda, dimnjaka Beogradske termoelektrane na Dorćolu, visokog 140 metara, u četvrtak posle podne, izvedeni su prvi base skokovi u našoj zemlji. Pred nekoliko desetina ranoranilaca „naoružanih“ kamerama i fotoaparatima, već sledećeg jutra petorica bejzdžampera iz Hrvatske, Nemačke i Slovenije ponovila su ovaj spektakl, skočivši padobranom sa vrhova „Geneks“ kule i zgrade Poslovnog centra „Ušće“.

„Base jump“ je disciplina proizišla iz padobranstva, i svih pet skakača, Robert Pečnik, Hanes Kraft, Mirko Šmit, Vanja Šiljak i Uroš Ule, koje smo juče imali priliku da posmatramo kako se lako odražavaju na vrhovima najviših zgrada u prestonici i kako posle nekoliko sekundi sleću na zemlju, prvobitno su napravili na hiljade klasičnih padobranskih skokova.

- Base je akronim engleskih reči koje u prevodu znače zgrada, antena, most i zemlja, ili stena, odnosno litica. To su mesta sa kojih se izvode ovakvi skokovi - objašnjava Robert Pečnik, Zagrepčanin, koga hvale kao najekstremnijeg i najiskusnijeg base skakača. - Najlepše je odražavati se sa stena, jer to je puni base jump, to je spoj prirode, penjanja i skakanja i to je ono zbog čega se većina nas bavi ovim sportom, rekao je Pečnik

Robert, koji se trideset puta odrazio sa Petronas tnjin tonjer u Maleziji, donedavno najviše zgrade na svetu, padobranstvom je počeo da se bavi još kao petnaestogodišnjak, 1982. godine, a danas za sobom ima oko šest hiljada skokova, od kojih je 750 base jump.

Vanja Šiljak, tridesetogodišnjak iz Zagreba, juče je u Beogradu, skočivši prvi put sa kule „Geneks“, napravio jubilarni skok.

- Dvestoti! - uzviknuo je Vanja, koji se bejzom bavi četiri godine, kada se spustio na zemlju.

Vanja kaže da je strah od opasnosti ono što skakača tera da bude hladne glave i da se potpuno koncentriše prilikom odražavanja.

Koliko ovaj sport može da bude opasan svedoči i činjenica da godišnje strada u proseku 12 bejzdžampera, a da se skakanjem sa litica, mostova i visokih zgrada aktivno bavi samo šest stotina ljudi u čitavom svetu.

- Gde su ovde kola hitne pomoći? - pitao je neko od novinara.

- Šta će ti? Ukoliko bi, ne daj bože, došlo do nesreće, hitna pomoć ne bi bila ni od kakve koristi - objasnili su organizatori, dodajući da su, uprkos tome, obavestili sve nadležne službe o promociji ovog ekstremnog sporta. Bejzdžamperi, inače, nemaju rezervni padobran, jer su visine tako male, da im on ne bi pomogao.

Prve base skokove održane u Srbiji organizovao je Savez ekstremnih sportova uz podršku Gradskog sekretarijata za sport.

- Ideja se rodila spontano. Po povratku sa ekspedicije „Everest 2007“, šetali smo preko Brankovog mosta i komentarisali da je Beograd jedini grad u ovom delu Evrope gde postoje dovoljno visoke građevine sa kojih bi mogli da se izvedu base skokovi. Ideja se svima dopala. Uveče sam pogledao na Guglu ko se bavi base jump-om u okruženju. Kontaktirao sam Roberta Pečnika. On se dogovorio sa drugim iskusnim džamperima, među kojima je i Hanes, iz Nemačke, koji ima više od 800 bejz skokova i čak 100 sati provedenih u vazduhu. Nije nam bilo teško da se dogovorimo. Uglavnom se mi, koji se bavimo ekstremnim sportovima, lako i brzo sporazumevamo - govori Marko Nikolić, snouborder i alpinista, iz Saveza ekstremnih sportova.

Bejz spektakl trebalo je da se održi još pre dva dana. Međutim, iako su sportisti, organizatori, pa i verna publika, bili dva jutra zaredom budni i pre pet časova, skakanje je odlagano zbog lošeg vremena.

- Vetar i kiša onemogućavaju skokove, ali nikome nije žao što smo čekali. Ipak, kada ih vidim na ivici zgrade, visoke preko sto metara, ne mogu da ne pomislim:“kako smete da se odvojite od ivice?“ - komentariše Marko, za koga se nikako ne bi moglo reći da ne može da razume ljubitelje ekstremnih veština, s obzirom na to da se pre nekog vremena spustio bordom sa najvišeg vrha južne hemisfere, visokog 7000 metara i tako postigao rekord među borderima, ne samo kod nas, nego i u čitavoj bivšoj Jugoslaviji.