sreda 8. avgust 2007.
RSS
• Republika Srpska •
Početna > Republika Srpska > BiH ima probleme i sa Albancima

BiH ima probleme i sa Albancima

BANJA LUKA - Problem zvaničnih institucija Bosne i Hercegovine u ovom trenutku nisu samo osobe afroazijskog porekla, već i Albanci sa Kosmeta koji sve češće traže azil u BiH. Precizne evidencije o tome koliko kosmetskih Albanaca je ukupno došlo u BiH, koliko ih se vratilo u zemlju porekla ili je otišlo u neku drugu nije poznato, a ne zna se ni kakav status imaju oni koji su još u BiH. Pomoćnik ministra bezbednosti BiH za azil Marjan Baotić potvrdio je da je „479 osoba poreklom sa Kosmeta zatražilo azil“. Reč je o kosmetskim Albancima kojima pravo na privremeni prihvat ističe 30. septembra ove godine i više neće biti produžavan. Baotić za banjalučki list kaže da je „pravo na privremeni prihvat imalo čak 3.057 ljudi, te da je do kraja prošle godine taj status overilo njih 1.987“.
Navodeći da je 479 tih osoba zatražilo azil, Baotić postavlja pitanje gde su ostali koji nisu dobili traženi status. Prema njegovim rečima, njih 479 nalaze se u tri centra, u Rakovici kod Sarajeva, salakovcu kod Mostara i Petrovcu.

- Registracija tražitelja azila je u toku. Postupak dugo traje i sigurno neće biti završen do kraja septembra, ali oni koji su već zatražili azil ne treba da brinu za svoj status - dodaje Baotić.
On smatra da će posle 30. septembra problem imati oni koji nisu zatražili azil, jer će se suočiti sa zakonskim sankcijama zbog nelegalnog boravka u BiH. Pretpostavlja se da je od 1998. do 1999. godine u BiH sa područja Srbije i Crne Gore došlo oko 75.000 ljudi. Takođe se procenjuje da je najveći broj njih otišao u treće zemlje. Onima koji su se zadržali u BiH, prema odluci Saveta ministara BiH, dodeljivan je privremeni prihvat. Međutim, Savet ministara je 2001. godine ukinuo privremeni prihvat i umesto njega ljudima koji dolaze u BiH ponudio je da mogu jedino da zatraže azil. U tom trenutku, prema Baotićevim rečima, „na privremenom prihvatu je već bilo oko 6.000 ljudi“. Dve godine kasnije Savet ministara BiH je ponovo promenio odluku i vraća institut privremenog prihvata, s tom razlikom što mogućnost njegovog korišćenja ostavlja samo Kosovcima, a ne i onima koji u BiH stižu sa drugih područja Srbije i Crne Gore.

Ključne reči: