nedelja 8. jun 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > Parkovi kao večna konačišta

Beograd i dalje bez groblja za životinje

Parkovi kao večna konačišta

LJubav prema kućnim ljubimcima ogleda se i u načinu kako se od njih opraštamo. U Beogradu, kao i u čitavoj Srbiji ne postoji groblje za kućne ljubimce, iako je ideja o izgradnji istog u prestonici proizašla pre skoro 15 godina.

U Beogradu sa okolinom ima oko 40 hiljada pasa, a pored njih, tu su i mešanci, mačke i drugi kućni ljubimci. Vlasnici nemaju alternativu, pa leševe svojih ljubimaca zakopavaju po baštama, parkovima, na Ušću, deponiji u Vinči, bacaju ih u kontejnere, u Dunav ili Savu. Inicijativu za izgradnju groblja za kućne ljubimce u Beogradu dao je veterinar Milan Niketić još 1994. godine. Nosilac izrade regulacionog plana groblja bio je Institut za urbanizam i stanovanje. Veliki problem predstavljalo je pronalaženje odgovarajuće lokacije. Šumski pojas, površine od oko jednog i po hektara u novobeogradskom bloku 51 bio je predviđen za tu namenu. Na tom prostoru bi moglo da se sahrani oko dve hiljade životinja. U centralnom delu postojao bi ružičnjak, odnosno vrt sećanja gde bi se prosipao pepeo ljubimaca, a u pozadini bi bio kompleks od oko hiljadu kvadratnih metara koji bi služio za zajedničko sahranjivanje životinja. Prema planu, bio je predviđen i prostor za urne, kao i za životinje iz beogradskog zoo vrta. Postojala bi i prostorija za ispraćaj i mali svečani trg za ispraćaj sa fontanicom. Na papiru sve izgleda više nego sjajno, ali Beograđani se do danas noću šunjaju po parkovima i obalama reka ne bi li pronašli večno konačište svojim ljubimcima. Po Srbiji, naročito u seoskim sredinama, uginule životinje se najčešće bacaju u reku ili potok, kraj puta ili na seoskom đubrištu gde ih do mile volje razvlače psi i mačke koje se tu nađu.

Za razliku od Srbije, u svim velikim gradovima sveta postoje groblja za pse. U Americi najstarije groblje za kućne ljubimce u Hartsdejlu, nedaleko od NJujorka, nastalo je već krajem 19. veka. Sada tamo postoji oko 70 hiljada grobova, a sve je počelo kada je jedan veterinar dozvolio prijateljici da sahrani psa u njegovom voćnjaku. Pored pasa i mačaka, na hartsdejlskom groblju sahranjuju se i egzotične životinje poput reptila, a cenu određuje veličina, odnosno težina životinje. Primera radi, za manjeg psa plaća se 700 dolara- 250 dolara košta grobno mesto, 50 se plaća groblju, 34-godišnje održavanje, a sanduci su od 200 dolara, pa naviše.