nedelja 8. jun 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > Na kafi kod Dačića

NACIONALNA GEOGRAFIJA - ŽITORAĐA

Na kafi kod Dačića

Nije bilo lako samo uz moju platu, pa smo morali da se ispomažemo berući pečurke i šipurke. Ali, nije nam bilo žao, jer deca su bila dobra. Ivica je bio najbolji đak u osnovnoj školi. Ja jesam bio komunista i sada samsocijalista, ali nisam uticao na političko opredeljenje sina, najvažnije mi je bilo da je dobar đak i student- kaže Desimir Dačić, otac lidera SPS

Žitorađa je opština u Topličkom okrugu, koja u opštinskom sedištu ima oko 4.000 stanovnika, a sa seoskim područjima18,5 hiljada. Žitorađa je mala, ali odgovoriće vam, pola u šali, pola u zbilji: nije mala, nije mala, tri ličnosti dala! Smiljka Kostića, dugogodišnjeg direktora Fabrike duvana (DIN) u Nišu i dosadašnjeg gradonačelnika Niša, Svetlanu-Cecu Ražnatović (devojačko Veličković), balkansku folk ikonu i Ivicu Dačića Daču, lidera Socijalističke partije Srbije (SPS), aktuelnu zvezdu srpskih posleizbornih koalicijskih kombinatorika. Po Smiljku, Žitorađa bi se mogla zvati i Smiljkovac. Po Ceci mogla bi se zvati Cecingrad. A po socijalisti Dači bilo bi zgodno da bude Ivičnjak.

Meštani će vam, uglavnom, reći da nisu ništa dobili od toga što imaju toliku količinu „velikana“. Jesu dobili sportsku dvoranu u vreme Miloševića, kada Dača nije bio glavni kao sada. Od Cece su jedno vreme „dobili“ njenog oca Slobodana Veličkovića za predsednika opštine, ali on nije dočekao kraj mandata već prinudnu upravu. Od Smiljka takođe ništa, mada im je obećavao kule i gradove, a onda se ipak odlučio da na brdašcetu iznad varoši podigne jedan od nekoliko porodičnih dvoraca sa bazenima.
Pred jednom birtijom kažemo meštanima da je Žitorađa makar dobila u marketingu.

- Mani se ti sa taj marketing i koje ti je pa to? Znam samo da se ne maže na lebac i da nama seljacima ništa ne koristi. Ovajdili su se samo za sebe, pogledajte Smiljkovu kuću i kuću na Cecinog tatka! E ako ti je to taj marketing, dobar je, ali samo za njih, reče jedan preplanuli i od piva zajapureni seljanin legitimišući se samo kao Pejkovčanin.

- Jedino svaka čast Dačićevim roditeljima. Žive i dalje u skromnoj porodičnoj kući, imaju starog „fiću“ i ne poznaje im se da im je sin budža. Šta Ivica ima gore u Beogradu, u banci ili nekretninama, e to mi ne vidimo i ne znamo - kaže drugi pijačar, ali ne iz Pejkovca, već iz Voljčinca.

- Dača je kao đak bio najbolji u školi i skromno i mnogo dobro dete. Možda ga je sad iskvarila ta politika u koju se uvatio. A dobro se „uvatio“, vidi se po toj koliko ga svako veče pominju na TV - kaže baka sedeći na traktoru.

SOCIJALISTI ISPOD CENZUSA

Ako ovi „evropejci“ osvoje republičku vlast mi ćemo ovde totalno „pući“, brate. A već smo sirotinja- kaže stari i verovatno i novi predsednik opštine Staniša Đokić, poznatiji kao Nile. Kaže nam da nije doživeo da se u vreme svog mandata sretne sa Ivicom Dačićem u Žitorađi i da se kao opština nisu mnogo ovajdili od para iz NIP koje su delili Đilas i Dinkić, ali da jesu pre toga od Voje i Velje.
Prethodnu opštinsku vlast činili su DSS, NS, SRS, SPS, SPO i jedna grupa građana sa 21 od ukupno 31 odborničkog mesta. Tada je SPS imala 3 odbornika, dok na prošlim izborima nije osvojila nijedno odborničko mesto, pa će prema koalicionom sporazumu potpisanom 29. maja novu opštinsku većinu činiti Nova Srbija sa 8 odborničkih mandata, SRS sa 7 i DSS sa 2. U opoziciji će biti DS sa 9 odbornika, jedna grupa građana sa 3 i G17 plus sa 2 odbornika.


- Mi seljaci danju od oranje, kopanje i zalivanje nemamo vreme za politiku. Tek uveče, uz televizor, ili pred zadrugu, kad zaladi sunce, a oznoje se pivske flaše od ladnoću, umemo da se podžapamo oko politiku kao oni zadrigli poslanici gore u parlament, reče čiča sa nakrivljenim šeširom iz sela Dobrič.

Opraviše nas kako da stignemo do porodične kuće Ivice Dačića, u kojoj žive njegov otac Desimir (70), penzionisani milicioner i majka Jelisava (66), domaćica. Dočekuju nas ljubazno na kapiji lepo uređenog dvorišta, ispred skromne prizemne kuće i otvorene garaže iz koje viri „fića“.
- Dolaze nam novinari često, naročito ovih dana. I ko god da dođe dobrodošao je - kaže Desimir, dok gospođa Jelisava pristavlja kafu i bere nam sveže krupne trešnje u dvorištu „za poneti“. Desimir nam kaže da je Ivica rođen 1. januara 1966. godine u Prizrenu, gde je on tada službovao. Ali, šest meseci nakon toga doselili su se u Žitorađu i godinama, uz kredite podizali porodičnu kuću i školovali Ivicu i kći Emicu.

- Nije bilo lako, samo uz moju platu, pa smo morali da se ispomažemo berući pečurke i šipurke. Ali, nije nam bilo žao, jer deca su bila dobra. Ivica je bio najbolji đak u osnovnoj školi, a onda je upisao novinarski smer u niškoj Gimnaziji „Stevan Sremac“, kada se i odvojio od kuće. Posle je otišao na Fakultet političkih nauka u Beogradu i tamo do diplomskog ređao samo desetke. Emica je prvo završila pedagogiju u Prištini, a zatim glumačku akademiju u Beogradu - priča majka Jelisava, dok nas nutka sokom i trešnjama.
Sin Ivica, snaha Sanja i unučići Luka (9) i Andreja (2,5) retko dolaze u Žitorađu, pa su deka i baka češće kod njih u Beogradu. Desimir objašnjava da su oni u stvari rodom iz sela Pretežane u opštini Blace i da ih zato u Žitorađi još uvek tretiraju kao „došljake“. Napominje da je pored skromne kuće u radnom veku uspeo da pre 32 godine kupi „fiću“ i da ga još uvek vozi, a da sa suprugom može skromno da živi uz penziju od 36 hiljada dinara za koju napominje da „nije loša“.

- Ja jesam bio komunista i sada sam socijalista, ali nisam uticao na politička opredeljenja svog sina. Najvažnije mi je bilo da je dobar đak i student. Sada vidim da je postao jako važna ličnost posle ovih izbora, a moja poruka bi mu bila da ne odlučuje samo on na koju će stranu, već neka to odluči Glavni odbor stranke. Ne mora Ivica sam da ispravlja krivu Drinu! Rekao bih još da nije dobro što se kaže da bi uz ove bio izdajnik, uz one druge ne. Jer, valjda su i jedni i drugi naši ljudi i Srbi koji ne mogu mrzeti svoju zemlju- kaže Desimir.
Na našu opasku da se meštani žale da se „ničim nisu ovajdili od Ivice“, Desimir kaže da je narodu teško ugoditi. Da je vukao na zavičajnu stranu, kritikovali bi ga drugi koji nisu iz Žitorađe, kaže, dok nas sa suprugom ispraća na kapiji.