nedelja 8. jun 2008.
RSS
• Sport •
Početna > Sport > Može i bez dijagonale u bazenu

FELJTON : Ana Ivanović postala kraljica belog sporta i ispunila obećanje (2)

Može i bez dijagonale u bazenu

Piše: Nenad Matejić

Ko još nije čuo priču o Aninim treninzima u praznom bazenu na SRC „11. april“ taj u zadnje dve godine nije pratio tenis ili je imao neka preča posla. Opet, da li bi to bilo ikome čudno ako bi znao da je Ana, kao petogodišnja devojčica, stasala za „tenis“ u ludo vreme 90-ih godina, tokom kojih prazan napukli bazen u, nebrigom, ruiniranom sportskom centru bio isto što i red za hleb, mleko, ulje ili gorivo. Sigurno se ne bi čudio što je talentovana devojčica jedinu mogućnost da se zabavi i igra iskoristila na adaptiranom terenu urađenom na dnu jednog od bazena. Otkrivajući životnu priču, Ana Ivanović se nije libila da prizna kako je imala teške početke, pričajući o treninzima u bazenu, i terenu na kome nije mogla da udari dijagonalu.
- Istina, bilo je tako, ali ni to nam nije smetalo da igramo i da se pri tome dobro zabavljamo - prisećala se tog perioda Ana Ivanović.

Pošto je odrastala u sportskoj porodici, kako to ujedno voli sama da istakne, Ani nije bilo teško da se zagreje za tenis. Ističući da sport nosi u genima, ona voli i košarku, kojom se bave njen mlađi brat Miloš, a nekada i njen otac Miša. U porodici svi vole sport, ali niko pre Ane nije igrao tenis.

U svom nastojanju imala je nedvosmislenu podršku roditelja, pa u svakoj situaciji ističe kako se najviše divi svojoj porodici. Iako je povremeno na velikim turnirima gledaju i mama i tata i brat, Ana po belom svetu putuje isključivo u pratnji svoje majke Dragane, koja se brine o njenom rasporedu od najmlađih dana. Naravno da nije tokom odrastanja u Beogradu stalno trenirala u napuklom bazenu. Veliki talenat i ljubav koju je pokazivala prema veštini bili su jači od sumornog okruženja u kome je stasavala, vremenu krize i napada NATO avijacije.

- Prvo smo se uplašili od bombardovanja, ali onda kada smo se uverili da ne gađaju civilne objekte, vratila sam se treninzima, vežbajući između napada - pričala je Ana.

Težak put koji je prošla i to ne samo ona već i svi akteri srpskog teniskog proleća, u velikom delu objašnjava i njihov veliki uspeh. Za razliku od dokonih vršnjaka sa zapada, generacija Ane Ivanović je u Srbiji morala dobro da zapne kako bi ispunila i delić snova. U tome su svi analitičari pronašli njihovu najveću snagu, jer su tako naučili da se bore.

Sutra: Selidba u Švajcarsku