nedelja 8. jun 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > Batalio sam pljuge posle 30 godina

NEDELJNO ĆASKANJE - Momčilo Bajagić Bajaga, instruktor rokenrola

Batalio sam pljuge posle 30 godina

Pušenje mi nije smetalo zdravstveno, ali sam primetio da mi postaje teško da pevam. Eto, može se i bez cigareta! A još više me je oduševilo da je moj sin sa 18 godina ostavio pušenje pre mesec dana

Momčilo Bajagić Bajaga, dobri dečko domaćeg rokenrola, osvojio nas je pre skoro četvrt veka. „Sa druge strane jastuka“ znao je da nam je „samo ljubav potrebna“ i onda kada mi to nismo, bio je naš „prodavac tajni“ i nikada nije izgubio „ključeve od naših tajnih odaja“. Pokorio je bivšu jugoslovensku rok scenu, a da niko nijednu ružnu reč nije kazao o njemu. Bio je monotono normalan, odbijajući da svira za poziciju. Studente 1996/1997. nije odbio. Ne banči po kafanama, nije boemski tip, oduvek je bio lepo vaspitan i govorilo se da bi ga svaka majka poželela za zeta. I dok polako počinje da razmišlja o albumu kojim će naredne godine obeležiti 25 godina od osnivanja svoje grupe „Bajaga i instruktori“, u sredu će na trgu u Novom Sadu svirati na koncertu povodom završetka snimanja serije „Vratiće se rode“.

Da li je tačno da se za početak koncerta Nika Kejva čekalo da dođe Bajaga, kako piše „žuta štampa“?

- Bilo bi bezveze da su čekali da dođem, kao da sam toliko važna ličnost pa da ne mogu da počnu bez mene. Ja sam se samo, kao čovek iz posla, raspitao da li ima predgrupa. Kad su mi rekli da ima, odlučio sam da dođem kasnije. Kada sam oko devet došao u Arenu, još uvek je svirao Ed Kuper. Tako da sam pretpostavio da će koncert početi oko 21.15 i ušao sam na tribinu tri-četiri minuta pre nego što je Kejv izašao na binu. Ne znam ko je i kako provalio da je sve zbog mene, ali to bilo stvar iskustva. Predgrupa me nije zanimala.

Kako je DS uzeo tvoju muziku za političku kampanju?

Ta pesma „Što ne može niko možeš ti“ nastala je 1996. Pravio sam je u vreme studentskih demonstracija, posle se našla na albumu „Od bižuterije do ćilibara“. Za prošlu izbornu kampanju uzeo ju je Boris, jer mu se dopala. Budući da sam ja uvek podržavao demokrate - nisam imao ništa protiv.

Nema cigareta na stolu.
- Ne pušim jedno sedam-osam meseci, ali ne smeta mi kad zapale ljudi oko mene. Eto, od septembra sam ostavio cigarete.

Je li bilo teško odreći se duvana?

- Nije. Nisam nikada probao, a 30 godina sam pušio. I onda mi jednom došlo - da bi ostavio. I ostavim. I možda dva-tri dana mi je bila neka mala kriza, posle nedelju dana sve je bilo okej. Nisam ništa koristio, nikakve flastere. Prvih deset dana nisam nikome pričao da mi se ne desi da ponovo propušim. Tek posle 20 dana ljudi su počeli da primećuju da ne pušim. Nije mi smetalo zdravstveno, ali sam primetio da ako imam koncerte nekoliko dana zaredom postaje mi teško da pevam. Misli da nije toliko bio u pitanju nikotin, koliko katran... Eto, može se i bez cigareta! A još više me je oduševilo da je moj sin sa 18 godina ostavio pljuge, pre mesec dana. On je propušio pre tri godine, negde u prvom razredu srednje. Dao sam mu dobar primer.

DOBRU PESMU SAM NUDIŠ

Otkud ti na saundtreku za seriju „Vratiće se rode“?
Imao sam ljubavnu pesmu „Bežiš od mene“, čuo sam da snimaju seriju i ponudio sam se rekavši da imam dobru pesmu. Dakle, nisu me zvali nego sam se ponudio. Kada su čuli, rekli su da je stvarno dobra i stavili je na saundtrek za seriju „Vratiće se rode“.

LIČNA KARTA
Ime: Momčilo Bajagić Bajaga

Rođen: 19. februara 1960. u Bjelovaru
(slučajno - majka Jovanka bila je u poseti svojima u Grubišinom Polju)
Horoskopski znak: Vodolija
Obrazovanje: Upisao jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i ostao večiti brucoš
Privatni život: Oženjen je Emilijom, imaju Marka (18) i Anđelu (10)

Ima li koristi od nepušenja?
- Kada smo pre mesec i dana bili u Australiji, bilo mi je prvi put da ne trčim po aerodromima i da tražim mesto za pušenje. Nekad se pušilo i u avionima, a sada se ne puši nigde. Zamisli 22 sata leta bez cigareta?! I bolje ti je da ne pušiš. Prošle godine u junu u Londonu u Astoriji smo svirali poslednji koncert na kome se pušilo. Od sutra je bilo zabranjeno pušenje u čitavom Londonu. Dakle, pušenje izlazi iz fazona, a meni se potrefilo da poželim da batalim.

Nekada je moto mladih bio „seks, droga, rokenrol“. Šta je danas?

- I danas je i seks i droga, ali nije rokenrol, nego ova elektronska muzika - di-džejevi i to. A droga - to je neka druga hemija. Nije možda baš droga, ali je neka hemija u smislu energetskih napitaka. Pa ih mešaju sa vinom, šampanjcem, votkom, sa ovim i onim... To su kombinacije od kojih ovi novi klinci ne spavaju danima. Sad ima i za ribe, bez kalorija. Uskoro će ga smisliti i za decu, da ne ostavlja teže posledice.

Kakav je tata „ministar za rokenrol“?

- Moje iskustvo sa odgajanjem mladića u Beogradu svedoči da to nije lako. Marko je okej momak. Super fura to što fura i dobro se snalazi. Ovo sa ostavljanjem pljuge mu je najbolje. Ide u školu, bavi se sportom, malo je probao da svira gitaru, ali ga nije zanimalo. Više ga interesuju kompjuteri, strani jezici i istorija. Anđela pak svira klavir i malo gitaru. Mislim da dete treba samo podržavati u onome što im ide dobro.

Nekada si pravio „442 do Beograda“ i „220 u voltima“, a sada „Lepu Janju ribarevu kći“ i „Ale“. Jesi li „smekšao“?
- Na poslednjem albumu imamo „Kap po kap“ koja je malo tvrđa. Imali smo i „Otrov“. Volim različitu muziku. Verovatno se sa godinama ta neka agresivnost smanjuje. Pretpostavljam da energija ide uz mladost, a uz starije godine sleduje iskustvo. Ne mislim da je jedno važnije od drugog. Muzika je mnogo lep osećaj! A ja volim da radim i mislim da najbolje radim kad mnogo radim. Zato se i trudim da dosta radim jer se tad najbolje osećam.

Još uvek ne voziš?
Ne. Ne zanima me da naučim da vozim. Idem pešaka, često idem taksijem, ali i tramvajem i busom - čime god. Ne kasnim jer iz taksija izađem gde treba. A često stignem i ranije nego ovi što treba da se parkiraju. I za razliku od ovih koji su non-stop u kolima i koji malo vide od grada, znam gde živim.

Šta je najčudnije što si do sada radio?
Nešto najblesavije što sam radio je CD na kome čitam bajke na slovenačkom. To je jezik koji dosta dobro razumem i mogu da naučim da otpevam pesmu kao i na bilo kom drugom. Ali devojka čiji je to projekat htela je da snimim bajku jer joj se dopada boja mog gasa. Kako nisam znao jezik, sa dobrim toncem smo to uradili tako što je ona meni čitala po tri reči koje sam ponavljao. Posle je u montaži nalepljeno samo ono što sam ja izgovarao. Jedini problem je bio što su posle svi počeli da me tretiraju kao da znam slovenački: „Alo, ljudi, pa ja ne znam jezik“.