utorak 8. januar 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Srbi utrli Titu put do vlasti

Batrić Jovanović: Posledice antisrpske politike - tri decenije kasnije

Srbi utrli Titu put do vlasti

Srpski partizani, u koje, naravno, spadaju i crnogorski, činili su, kad se uzme u obzir ceo NOR, 1941-1945, oko 75 procenata ukupnog partizanskog sastava, izračunato na osnovu ratničkog stava boraca. Prema tome, Srbi su utrli Josipu Brozu put do vlasti, omogućivši mu da punih 35 godina bude neograničeni gospodar njihove sudbine, kao totalitarni vladar Jugoslavije, u sjaju i raskoši poput najrasipničkijih evropskih kraljeva i careva.

Tito je, naneo srpskom narodu mnoga zla, sa neotklonjivim posledicama. Evo spiska tih zala, na osnovu istraženih i proverenih činjenica.

Na osnovu Titove direktive ubijeno više desetinahiljada nevinih Srba

Početkom decembra 1941, Crvena armija je kod Moskve odbacila Hitlerovu vojsku nekoliko stotina kilometara. Tito je sasvim nerealno procenio situaciju. Svakako, povodeći se za Staljinovom „prognozom“, saopštenoj 6. novembra 1941. na svečanoj akademiji povodom Oktobarske revolucije, da će Nemačka biti poražena za mesec dana ili najdalje za godinu dana, - Tito je bio ubeđen da će Rusi uskoro izbiti na granice Jugoslavije. Stoga je na sednici Politbiroa CK KPJ, 7. decembra 1941. godine, u selu Drenova, kod Prijepolja, doneo odluku o prelasku u „drugu etapu“ NOB, to jest u socijalističku revoluciju. Ovu odluku Tito je saopštio, pismenim putem, svim potčinjenim rukovodstvima, uz naglasak da „otpočinje slom nemačke fašističke armije“ na Istočnom frontu, da uz „velike pobede Crvene armije pokaže da je slom Hitlera neizbežan i blizak“, da nemačkom fašizmu „otkucavaju posljednji časovi“. Tito smatra da je nastupila prekretnica „u međunarodnim političkim odnosima“, i da se u svetu odvija „oštra klasna diferencijacija“ (v. Mišo Leković, Tito i NOB u Crnoj gori 1941-1942, istorijski zapisi, 1980/1). Osim gledišta o neizbežnosti sloma Hitlera, sve ove Titove ocene bile su netačne.

Na osnovu odluke o „drugoj etapi“ NOB, Tito je počeo krvavi teror na oslobođenim teritorijama, koje su tada postojale samo u srpskim zemljama. Strahovao je od Staljinove kritike da nije iskoristio „objektivne pretpostavke“ (prisustvo Crvene armije) za sprovođenje „socijalističke revolucije“ na staljinistički način - u krvi do kolena.

Pismom od 14. februara 1942. Tito naređuje štabu Crnogorsko-sandžačkog partizanskog odreda, da strelja „sve one koji su potpomagali četnike i bili naklonjeni njima“. Tito, dalje, naređuje da štab Odreda „raščisti sa labavim i kolebljivim elementima energično i bez milosrđa“, to jest, da se takvi streljaju. (Podvukao B. J.). (V. n. delo).

U Titovom pismu, iz februara 1942. podređenim štabovima, naređeno je da se odmah razoružaju i streljaju svi oni „u koje se može posumnjati da će sutra biti naši neprijatelji“. Tito je, takođe, naredio da se konfiskuje (oduzme) sva imovina „odbeglih četnika kao i svih petokolonaša i neprijatelja i razbijača narodne borbe“.

Napred citirane Titove instrukcije značile su za potčinjene članove KPJ naredbu za ubijanje i totalno pljačkanje političkih neistomišljenika. Tito je, dakle, obznanio zločinački masovni krvavi teror ne samo protiv deklarisanih političkih protivnika, već i protiv svih onih ljudi u koje se moglo sumnjati. Pod tu kategoriju ljudi moglo se podvesti mnogo njih, već prema kriterijumima i volji onih kojima je dato pravo da sumnjaju, što je omogućavalo zloupotrebe i stvaralo užasnu psihozu opšte nesigurnosti. Dakako, pomenuta Titova naredba bila je sama po sebi zločinačka. 

 Sutra: Prevejani jezuita