sreda 7. novembar 2007.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Srce pumpa u leru

Srčani bolesnici na operaciju čekaju više od dve godine

Srce pumpa u leru

U Srbiji ima 10 operacionih sala, dve na Kliničkom centru, pet u KBC „Dedinje“ i tri u Sremskoj Kamenici. Na odeljenju kardiohirurgije u Kliničkom centru Srbije zakazuju operacije za avgust 2009. godine

Srbiji nedostaju kardiohirurške moderne operacione sale jer su postojeći kapaciteti toliko popunjeni da se srčanim bolesnicima operacije zakazuju bukvalno dve godine unapred! Prema rečima naših najeminentnijih kardiohirurga, daleko smo i od svetskih standarda po broju operacionih sala u odnosu na broj stanovnika. Ali, to nikoga kao da ne zanima, iako živimo u vremenu krajnje neizvesne materijalne situacije koja direktno generiše stres koji je direktni izazivač brojnih srčanih oboljenja.

- U Kliničkom centru Srbije, na odeljenju kardiohirurgije, trenutno zakazujemo operacije za avgust 2009. godine, što dovoljno govori o situaciji u kojoj se trenutno nalazimo - kaže prof. dr Miljko Ristić, jedan od naših najpriznatijih kardiohirurga.

Mimo standarda
- Naše dve operacione sale rade skoro non-stop, osim nedelje. Prema evropskim standardima u njima bi dnevno trebalo da se rade dve do tri operacije, ali kod nas se svakodnevno radi dvostruko više! U Srbiji ima 10 operacionih sala, dve kod nas na Kliničkom centru, pet u KBC „Dedinje“ i tri u Sremskoj Kamenici. U svetu se računa da je potreban jedan moderan kardiohirurški centar na milion i po stanovnika. I po tim parametrima nama nedostaju bar dva takva centra - tvrdi prof. dr Ristić.

DR RISTIĆ O VELJINOJ BOLNICI

Zanimljiv je i komentar profesora Ristića na priču o Veljinoj izgradnji kardiovaskularnog centra na svom imanju, nadomak Čačka:
- Ja ne ulazim u to otkuda Velji pare za gradnju takvog centra, jer o tome treba da brine država, ali smatram da su takvi zdravstveni objekti Srbiji potrebni bez obzira na to ko ih gradi, jer će oni biti u direktnoj funkciji lečenja građana...

Da li treba posebno pričati o tome kako se osećaju srčani bolesnici koji na operaciju treba da čekaju više od dve godine? Broj srčanih bolesnika raste, što bi trebalo da bude jasan signal za uzbunu i u Ministarstvu zdravlja kao resornom državnom organu.

Međutim, bar do sada, nema nagoveštaja ikakvih investicionih planova u jednoj od najosetljivijih oblasti zdravstvene zaštite građana. Upravo zbog toga, naši biznismeni se ne usuđuju da investiraju u gradnju ovakvih modernih centara za lečenje srčanih bolesnika, iako odavno popriličan broj građana debelo plaća lečenje po privatnim klinikama. U hirurgiji uopšte, a posebno kardiohirurgiji, i dalje su adekvatni tretmani jedino mogući u državnim institucijama u kojima rade naši najeminentniji stručnjaci.

Ali, jedan od retkih primera (bar za sada) pokušaja ulaska privatnog biznisa u sferu kardiohirurgije je početak gradnje jednog takvog centra nadomak Čačka. Naime, u pitanju je gradnja kardiovaskularnog centra u selu Kačulice kod Čačka o trošku ministra Velimira Ilića, zbog čega se digla poprilična prašina u pojedinim medijima.

Zabrinjavajući podaci
Na javne prozivke - otkuda mu pare da započne gradnju jednog takvog objekta - ministar je rezignirano javno reagovao:

- Ma, digla se tolika prašina u pojedinim medijima o tome da mi dođe da objekat srušim i dignem ruke od svega. Prosto ne mogu da shvatim sve te dušebrižnike koji sada bacaju drvlje i kamenje za nešto što je ovoj zemlji i narodu preko potrebno.
Svakog građanina ove zemlje sigurno brine podatak da su operacione sale za lečenje srčanih bolesnika više nego prebukirane. Ali, više od toga zabrinjava ponašanje Ministarstva zdravlja, koje se ovim problemima praktično i ne bavi, već samo sitnim konfekcijskim problemima adaptacija i popravki već postojećih objekata, koji su zaista u očajnom stanju. Šta je sa silnim donacijama koje su za sve ove godine pristigle u našu zemlju? Ako su nekada, pre 50 i više godina, po srpskim selima donatori, čak i iz Amerike mogli da podižu domove zdravlja i ambulante kao svoje lične zadužbine - poklone Srbima, zbog čega toga danas više nema?! Zadužbinara, sigurni smo, ima i danas, ali izgleda da više nema onih koji bi njihovu volju sproveli u delo!?