sreda 7. novembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Cela porodica na službi Bogu

Familija Đokić izrodila četvoro dece - dva brata postali vladike SPC, treći sveštenik, a sestra monahinja

Cela porodica na službi Bogu

Počeli smo da postimo sa tri godine, a od malih nogu nismo legli pre molitve. Bili smo opčinjeni pričama o Svetom Savi, on nam je bio uzor i vodilja na životnom putu. Želja nam je bila da krenemo njegovim putem - priča za Glas javnosti episkop kanadski Georgije

Porodica Đokić iz sela Gornje Crnjelovo kod Bijeljine u Republici Srpskoj izrodila je četvoro dece i svi su na službi Bogu!

Dva najstarija brata postali su vladike Srpske pravoslavne crkve, najmlađi je sveštenik, a sestra je monahinja. Rođeni su u čestitoj i bogobojažljivoj domaćinskoj porodici od oca hadži Krsta i majke Krunije. Najstarije dete Krsta, postao je vladika srednjoevropski Konstantin, drugi sin Đorđije, potonji je vladika kanadski Georgije, najmlađi sin hadži LJubomir, sada je protojerej-stavrofor (krstonosac) u selu Vršani između Bijeljine i Brčkog, a najmlađe dete, ćerka Nikolija, je monahinja Nadežda u manastiru Tavna kod Bijeljine.


Vladika rođen „iza kuće“

„U našoj porodici možda ne bi bilo ništa neobično i za javnost interesantno osim što su sva braća i sestra u službi Bogu i našoj svetoj Crkvi, a da to nije bio niko u porodici pre nas“, otkriva u ispovesti za Glas javnosti njegovo preosveštenstvo vladika kanadski Georgije, s kojim smo razgovarali na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu, na kojoj je svoju izdavačku delatnost predstavila i Eparhija kanadska.

„Roditelji su nam bili jako pobožni. Naš čestiti otac Krsto, zemljoradnik i pčelar, redovno je išao u crkvu. Nedeljom nije čekao da ga sunce nađe u postelji, ranio je i hitao u crkvu. Ako ga, kojim slučajem nije bilo u hramu, znalo se - ili je u manastiru Tavni ili je bolestan. Sve dok nije pao u postelju otac je gajio pčele, ali nikad nije imao više od sedam košnica, jer je smatrao da bi u tom slučaju morao samo time da se bavi. Tata je bio i kalemar, najčuveniji u selu. Kad bi on neku voćku kalemio, obavezno bi se primila.

Naša mila majka Krunija, domaćica, bila je jako privržena porodici. Znala je kako da nas odgoji, stalno nam je nešto spremala i kuvala. U proleće bi nam spremala čorbe od kopriva, a kad smo pošli u školu redovno smo jeli med s renom. Uvek smo bili jaki i zdravi! Iako nam je majka bila neškolovana - imala je samo dva meseca tečaja - bila je jako bistra, pisala je i ćirilicu i latinicu, a pored svih obaveza bila je i naša učiteljica. Redovno nam je pregledavala domaće zadatke, i tek kada bi ona bila zadovoljna onim što smo uradili, mogli smo da idemo da se igramo. I otac i majka umrli su sa 88 godina, a otac je bio stariji deset godina“ - sa setom se priseća detinjstva vladika Georgije.

Da bi olakšali roditeljima, kada su deca stasala, podizala su jedno drugo. Razlika između njih bila je po tri godine. Prvo je uoči Krstovdana 1946. godine rođen Krsta, pa je tri godine kasnije na svet došao Đorđije. Najmlađi sin LJubomir rođen je 1952, a mezimica Nikolija 1955. godine.


Uzor Sveti Sava

„Kad bi roditelji bili na njivi ili zauzeti poslom oko stoke ili kakvim drugim radom, Krsta je brinuo o LJubomiru, a ja o Nikoliji. Sva deca rođena su u kući. Tako sam i ja došao na svet baš na našu krsnu slavu - Đurđevdan 1949. godine. Majka je sa kumom otišla iza kuće i porodila se! Posle su za mene govorili, jer sam rastom najviši od dece, on je toliki izrastao jer su ga gosti vukli za uši“- šaljivo će episkop Georgije.

SVEĆA ZA KOMŠIJU SLAVKA

Krsto i Krunija učili su decu da budu čestiti i pošteni, da ne požele ništa što je tuđe. Ipak, to se nije „baš uvek“ poštovalo.
„Jednom prilikom, po povratku iz škole, prođosmo pored pune komšijske kruške. Pošto sam bio onako čangalast (visok) drugari me nagovoriše da se popnem i namlatim voće. Za čas sam bio na drvetu i počeo da tresem. Ali, ubrzo je stigao i vlasnik, komšija Slavko. Ostala deca su se razbežala, samo sam ja ostao šćućuren na drvetu. Ispod su mi bile cipele i školska torba. Komšija me je pozvao da siđem, a ja sam, prestravljen, molio da me istuče samo da me ne kaže tati. Kada sam, mnogo godina kasnije, kao vladika s ocem prošao pored stare kruške, setio sam se te (ne)zgode i sve ispričao. Otac ništa nije znao, Slavko mu nikada ništa nije rekao. I dan-danas komšiji Slavku palim sveću za pokoj duše“, priča vladika Georgije.


BILO JE TUČE I BATINA

Iako smo se kao mali starali jedno o drugom, ponekad smo znali i da se potučemo. Tako nas je majka jednom prilikom postrojila, s namerom da nas izgrdi i pomiri. Ali, čim se okrenula, ja gurnem LJuba i on razbije prozor. Tada je bilo batina! Majka nam je bila stroža, ponekad je znala i da nas istuče, dok je otac to veoma retko radio - kaže vladika Georgije.

Deca su od ranog detinjstva vaspitavana u patrijahalnom, pravoslavnom duhu.

„Počeli smo da postimo sa tri godine, a od malih nogu nismo legli pre molitve. U kuću nam je dolazio prijatelj hadži Stojan Dućić, koji je bio posvećen Bogu i koji nam je pričao priče o životu Svetog Save, donosio knjige, ikone... „, priseća se sadašnji prvojerarh Eparhije kanadske.
I kao što je Rastko Nemanjić bio zadivljen pričama o Svetoj Gori, tom „komadu neba na zemlji“, tako su i braća Krsta, Đorđije i LJubomir i sestra Nikolija bili opčinjeni pričom o Svetom Savi. On im je bio uzor i vodilja na životnom putu.
„Sveti Sava nam je bio velika inspiracija i bila nam je želja da krenemo njegovim putem“, svedoči vladika Georgije o prelomnom životnom trenutku svoje braće i sestre.

Prvo je na službu Bogu i svetoj Crkvi krenuo najstariji Krsta, koji je posle male mature upisao Bogosloviju.
Ubrzo je njegovim stopama krenuo i Đorđije, koji je pošao u manastir Tavnu, udaljen četrdesetak kilometara od rodnog sela. Slično je postupio i najmlađi LJubomir, ali se za razliku od braće monaha, on oženio, izrodio četvoro dece i sada je na službi u selu Vršani kod Bijeljine. Zanimljivo je da je njegova najstarija od tri ćerke popadija (žena sveštenika), dok je sin sveštenik na službi u Dizeldorfu, u eparhiji kod strica vladike srednjoevropskog Konstantina.


Ljubav sestre

Ugledavši se na braću, posle osmogodišnje škole u manastir Tavnu otišla je i Nikolija i postala monahinja Nadežda. Od monašenja 1974. godine do danas, Nadežda je ostala u rodnom kraju, u ovoj drevnoj srpskoj svetinji, zadužbini kralja Dragutina.

Sudbina je htela da mnogo godina kasnije dva rođena brata postanu vladike Srpske pravoslavne crkve, što je, koliko je poznato, tek treći slučaj u našoj Crkvi!

Kad je završio Bogosloviju Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima, Krsta se zamonašio 1970. godine, dobivši ime Konstantin. Četiri godine kasnije završio je Bogoslovski fakultet, a za episkopa srednjoevropskog izabran je 1991. godine. Posle boravka u Tavni, pripremu za služenje Bogu Đorđije nastavlja u manastirima Ozren, Kosijerevo, Preobraženje, Savina i Studenica. U manastiru Ostrog završava Monašku školu, a zamonašio se u manastiru Ozrenu 1971. godine, postavši Georgije. Kao i Konstantin, okončava Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Interesantno je da je za vladiku izabran sedam godina pre starijeg Konstantina, pa kanadski prvojerarh postaje 1984. godine, sa navršenih 35 godina! Bio je jedan od najmlađih episkopa u srpskoj Crkvi. Eparhijsku službu vladika Georgije obavlja u jednoj od najvećih zemalja sveta, veličine 100 Srbija! Kanadska eparhija prostire se od Atlantika do Pacifika i danas ima 26 parohija.

„Od kako smo krenuli svojim putem, dok su nam roditelji bili živi prva i najvažnija obaveza bila je da ih obilazimo kad god možemo. Danas naši susreti nisu tako česti, ali kad god se okupimo to su prisni trenuci. Ja i Konstantin dolazimo u otadžbinu nekoliko puta godišnje, dok se LJubomir i Nadežda češće viđaju. Sada nam je stožer porodice sestra Nadežda koja ima ljubav veću od svih nas“, zaključuje vladika Georgije.

Komentari

Vjera u Boga očuvala je Srbe u BH-Federaciji i Republici Srpskoj za razliku od Srba nevjernika u Boga iz Hrvatske. Srbima u Hrvatskoj glavni bog je bio komunizam stideli su se svoje vere i crkve osim retkih izuzetaka. Prelazna katolicizam pod izgovorom pritiska ali prelazili su i tamo gde pritiska nije ni bilo menjali imena itd. Uvek su cenili više tuđe nego svoje. Radili komšija protiv komšije ,a dobri bili sa susedima zato ih je sada 4 % u Hrvatskoj. Srbi Srbske samo tako i dalje svjerom u Boga i više dece deca su naša budućnost, a bez dece nema ni budućnosti Srpske ni Srpskog naroda.

viidi se kakav ste srbin i vjernik kad tako pricate o svojoj braci prosto nevjerujem da je ovo napisao neko ko je srbin nadam se da se radi o nekom muslimanskom ilil hrvatskom provokatoru sramota!!

Ovaj tekstk o Srbima iz Hrvatske ne bi trebalo komentarisati jer svako imalo upucen u zivot Srba iz ovog kraja zna da ovo nije tacno. Covjek koji ovako pise i djeli Srbe ne voli ni svoj narod ni svoju crkvu. Za njega samo informacija da Pravoslavlje i danas postoji i zivi u Hrvatskoj i da samo u Dalmaciji zive 4 manastira i mozda najpoznatija srpska bogoslovija u manastiru Krka koja je iznjedrila veliki broj nasih vladika i svestenika, pa je tako i najveci broj nasih danasnjih vladika dosao iz ovo bogoslovije.

Je je anoniman žive Srbi u Dalmaciji u gradovima se pokatoličili jel se boje iskazati svoju veru. Malo malo pa nekoga prebiju nečiju kuću demoliraju crkve skrnave , a policija i sudstvo ništa. Znaš li ti majmune da je srušena Srpska crkva u Kućancima van ikakovih ratnih dejstava u tom selu rođen je i gospodin Patrijarh Srpski Pavle ,a ljudi u strahu prodaju dedovinu ili menjaju i beže. Od silne demokratije starom cestom od Karlovca do Splita izgleda kao da je pala atomska sramota što gledaju stranci. Srpske kuće i Crkve sve u ruševinama. Znadeš li ti nesrbine da je u Hrvatskoj živilo 2,186.410 žitelja od kojih je 1,553.075 rimokatolika 567.443 pravoslavnih , 17.261 grkokatolika te ostali. Podatke svatko može pročitati u Gospodarskom Listu od 15 ožujka 2002 godine. Na 55 stranici dom i obitelj pod naslovom Veleposjedi u Hrvatskoj.

P.S. Ako si imalo pismen zbroji i vidi Srba je bilo preko 26 % , a danas 4 % opet po Hrvatskoj statistici primjećuješ li pad ili i za to ti i tebi slični imate argumente.

Ako im je uzor"sveti sava"koji je, dokazano istoriski ,bio ubica bogumila,jasno mi je kuda ide pravoslavlje.

Glavno je da je tvoj papa za vreme drugog svetskog rata surađivao sa Hitlerom.
I ne uzimaj titulu Iguman uzalud .

Da je više ovakovih porodica po Srpskim zemljama.