petak 7. septembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Šala koja je ušla u istoriju

Dvadeset pet godina od pojave prvog kompjuterskog virusa „elk kloner“stručnjaci svakog dana nađu 150 novih zloćudnih programa

Šala koja je ušla u istoriju

Ono što je u početku bila samo neslana šala, postalo je opšta karakteristika Riča Skrente, prvog čoveka na svetu koji je u svet lansirao kompjuterski virus. Bez obzira na to što je u narednih 25 godina Skrenta pokrenuo sopstveni „onlajn“ biznis i napisao veliki broj kompjuterskih programa, on je i dalje poznat po puštanju virusa „elk kloner“.

- Bila je to samo mala glupa šala. Ako bih morao da biram između toga da li ću biti poznat po tome ili potpuno anoniman, ja bih izabrao ovo prvo - izjavio je 40-godišnji Skrenta za Asošieted pres, priznajući da je to loša „odskočna daska“.

Virus „elk kloner“ koji, takođe, ima moć samoreplikacije malo nalikuje virusima današnjice, ali se može reći da predstavlja njihovu preteču. Tokom zimskog raspusta Skrenta je razvio virus koji je danas poznat pod nazivom „but sektor“ (boot sector). Reč je o virusu koji, kada se kompjuter pokrene, sam sebe kopira u memoriju kompjutera.

To znači da svako ko ubaci čist disk i zatraži da kopira „katalog“ fajlova, na disk kopira i virus. Virus se širi davanjem diska drugim korisnicima kompjutera. Međutim, ovaj virus je, osim za direktne žrtve, prilično bezazlen u poređenju s virusima današnjice. Svaki put kad bi neko ubacio zaraženi disk, pojavio bi se jedan deo pesme koju je Skrenta napisao: „Zahvatiće sve tvoje diskove i infiltriraće se u sve čipove“. U početku, tačnije 1982. godine, Skrenta je „delio“ virus svojim školskim drugovima.

Prvi virus koji je „pogodio“ kompjutere operativnog sistema Majkrosofta 1986. godine bio je virus dvojice braće u Pakistanu. Oni su napisali program „but sektor“ koji je kasnije dobio ime „mozak“; cilj je bio kažnjavanje ljudi koji su prodavali piratske softvere. Taj virus i nije predstavljao neku veću opasnost, jer bi se na ekranu odmah pojavio i broj radnje za popravku kompjutera u kojoj su radila braća.

Ali, sa širokim pristupom Internetu došao je i nov način širenja virusa: elektronska pošta (e-mail). Najozloglašeniji virusi bili su „melisa“ iz 1999. godine, potom „ljubavna buba“ iz 2000. i „sobig“ iz 2003. godine. Ti virusi su napravili zbrku milionima ljudi širom sveta koji koriste kompjuter, a pokreću se otvaranjem priloga u elektronskoj pošti. Kada se prilog koji sadrži virus otvori, kopije virusa se automatski šalju svima onima sa kojima ste u kontaktu.

- Tehnologija prvobitnih i kasnijih virusa je slična, ali ono što virusi sada mogu da učine kompjuteru je daleko dramatičnije - kaže profesor informatike na Institutu tehnologije na Floridi Ričard Ford. Većina malicioznih programa danas, u stvari, nisu virusi u pravom smislu te reči, jer se ne samorepliciraju, ali se korisnici kompjutera mogu lako zaraziti ukoliko posećuju neke sajtove koji traže da se unesu neki lični podaci i tako opadne zaštićenost kompjutera korisnika.

Dejv Markus, menadžer kompanije „Mekafi inkorporejšns avert lebs“ kaže da danas ima više zloćudnih programa nego ranije.

- Svakog dana nalazimo između 150 i 175 zloćudnih programa. Pre pet godina mogli ste da pronađete oko 100 zloćudnih programa nedeljno - kaže Markus.

Fred Koen, stručnjak za kompjutere koji je 1986. godine napisao disertaciju o kompjuterskim virusima, kaže: „Samo je bilo pitanje vremena kada će se ovo desiti“. U stvari, kompjuterskih virusa je bilo i pre „klk klonera“, mada su ili bili u eksperimentalnoj fazi ili imali ograničen opseg rada. Ipak, Skrenta se smatra prvim izumiteljem virusa, s obzirom na to da se „elk kloner“ brzo proširio.