utorak 7. avgust 2007.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > U današnjim delima ima malo umetnosti

INTERVJU : Zoran Hr. Radisavljević, novinar

U današnjim delima ima malo umetnosti

Ako se današnji stvaraoci ne okrenu stvaranju, na posvećen način, od
Novinar Zoran Hr. Radisavljević (1952) objavio je knjige „Tupo pero“, „Izgubljena samoća V. M.“, „Mrtvo slovo“, „Vodeni cvet“ i „Ogledalo bez pozlate“, a priredio je i knjige „Pohvala poeziji“ i „Rečnik misli“. Nedavno je, u izdanju „Bonarta“ iz Nove Pazove, izašla njegova nova knjiga „Filozofija života V. M.“.

Ovo je četvrta knjiga koju pravite o Vitu Markoviću. Zašto ste se vezali baš za ovog pesnika?
- S Vitom Markovićem se intenzivno družim deceniju i po, a s njegovom poezijom i znatno duže. Iz druženja, koje je preraslo u prijateljstvo, nastale su te četiri knjige. Vito Marković je, nesumnjivo, danas jedan od najvećih živih srpskih pesnika. U knjizi „Pohvala poeziji“ su kritičko-esejistički tekstovi o poeziji Vita Markovića, „Izgubljena samoća V. M.“ je filozofski traktat sa elementima postmodernističkog romana, dok je „Rečnik misli“ azbučnik pesnikovih filozofskih misli.

Nazivaju vas Ekermanom Vita Markovića?
- To su, naravno, preterivanja, a ima i zluradosti. Ako se Vito Marković i približava Geteu, ja sam daleko od Ekermana.

Knjiga „Filozofija života V. M.“ ima tri celine. Prvi deo čini dnevnik?
- Da, ali to nije običan dnevnik. Novinar i pesnik, u šetnji Kalemegdanom, razmenjuju misli. Novinar ume da ćuti i sluša od svog sagovornika odjeke misli Heraklita, Hegela, Šopenhauera, Ničea... Na kraju svake šetnje je mali rezime, komentar.

U drugom delu je razgovor novinara i pesnika?
- Ni taj razgovor nije običan. Sagovornici, na platonovski način, razmenjuju misli. Kratka pitanja, kratki odgovori. A u odgovorima čitav kosmos. Pesnik govori o svom detinjstvu, poeziji, jeziku srca i jeziku uma, evropskom načinu života, zagledanosti u večnost, postmodernistima, duhovnoj pobuni...

Šta pesnik podrazumeva pod „duhovnom pobunom“?
- Smatra da je došlo vreme za pobunu uma, reči u jeziku. Vreme je za pobunu jezika u mislima i čoveka u čoveku. Vreme je da lepo i uzvišeno sa ružnim i prizemnim u obračun krene. Vreme je, najzad, da se nove vrednosti imenuju.

Treći deo sačinjava izbor fotografija iz porodičnog albuma pesnika?|
- Dragocen je taj deo knjige. Kako pesnik, zbog ratnih meteža, čestih na ovim našim prostorima, nema fotografije svojih roditelja, sećanje na oca i majku čuvaju mu crteži Todora Stevanovića i Danice Rakočević. Umetnici su portrete njegovog oca i majke pravili na osnovu opisa Vita Markovića.

Petar Pajić je vašu knjigu nazvao poemom. Da li je reč o pesničkom delu?
- Ne, ne. Knjiga nije pesničko delo. Možda ima nešto od pesničkog načina mišljenja.

Skoro dve decenije, kao novinar, pratite našu literarnu scenu. Šta mislite o savremenoj književnosti?
- Normalno je da novo vreme stvara nove ljude, a oni novu umetnost. Ali, bojim se da je u tim delima malo prave umetnosti. Mladi ljudi se trude da sve ponište, da krenu od nule. Pesnici ne pišu poeziju, romanom se proglašava nešto što nije roman (pogledajte samo dobitnike NIN-ove nagrade poslednjih desetak godina), slikari ne slikaju, već prave instalacije. To može biti trenutna moda, eksperiment, otkrivanje novih prostora i mogućnosti, protest, ali to nije umetnost. Mislim da je nastupilo vreme netalentovanih. Izuzetaka, naravno, ima, ali su oni retki. Ako se današnji stvaraoci ne okrenu stvaranju, na posvećen način, od ove umetnosti, koja se danas stvara, neće ostati ništa.