utorak 7. avgust 2007.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Evropa ih ostavlja na ledini

Ne postoje precizni podaci o broju ljudi koji će biti vraćeni iz inostranstva u Srbiju na osnovu readmisije

Evropa ih ostavlja na ledini

BEOGRAD - Ne postoji precizna evidencija koliko je ljudi vraćeno u Srbiju kroz proces readmisije, niti koliko bi osoba u narednom periodu trebalo da bude deportovano iz inostranstva. Kalkuliše se da povratnika ima oko 150.000, a prema rečima Srđana Šajna, predsednika Romske partije, trebalo bi u Srbiju da stigne oko 50.000 pripadnika te nacionalne grupacije.

Prema rečima Zorana Panjkovića, savetnika za readmisiju, podaci nisu precizni, niti pouzdani.
- Teško je utvrditi koliko je osoba došlo u zemlju i koliko će ih još doći. Neki su stigli u Srbiju 1996. godine, a zatim su se vratili u inostranstvo. Prema šturim podacima od 2003. godine, do danas se u zemlju vratilo oko 20.000 ljudi. Problem je što neke zemlje s kojima je potpisan sporazum o readmisiji imaju podatke samo na osnovu njihovog uvida u pasoše naših državljana ili policijske evidencije - ističe Panjković.

Demantujući izjavu Šajna, koji je rekao da ljude deportovane iz inostranstva na aerodromu niko ne čeka, Panjković tvrdi da su tu ekipe Službe za ljudska i manjinska prava kako bi povratnike odmah posavetovali kome da se obrate za pomoć.
- Većina njih na aerodromu otvoreno kažu da će se vratiti u inostranstvo, makar morali da kupe lažne pasoše. Međutim, olakšan im je pristup ličnim dokumentima, imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu dok se ne snađu i na druge pogodnosti, kao što su olakšani uslovi za nostrifikaciju diploma, upis u škole - objašnjava Panjković.

Problem sa kojim se povratnici suočavaju je i to što nemaju privremeni smeštaj. Panjković kaže da većina nema problem sa smeštajem, ali da ima i onih koji pre odlaska u inostranstvo prodaju svu imovinu i onda nema gde da se vrate.
- To je zaista veliki problem, jer pitanje socijalnog stanovanja u Srbiji nije do kraja rešeno. Ipak, naša iskustva pokazuju da većina njih ne traže socijalnu zaštitu, niti socijalnu pomoć - kaže on.

Ranije su neke zemlje potpisnice sporazuma o readmisiji novčano pomagale povratnike, ali je danas to sve ređi slučaj. Čak se ljudima koje inostrane vlasti deportuju tamo oduzima sav novac.
- U planu su pregovori sa ostalim zemljama potpisnicama da i one prihvate jedan deo odgovornosti. Na taj način bi Srbija mogla da finansira socijalno stanovanje ili neke programe zapošljavanja. Sigurno da bi uz ta sredstva program integracije bio mnogo uspešniji - tvrdi Panjković.

Ključne reči: