Više od trideset godina srpski kompozitor Ivan Jevtić, proslavlja naš muzički etnos širom sveta pišući muziku za trube i limene duvače, a koncerti i kamerna dela za ove instrumente koje je komponovao, izvode se u prestižnim evropskim i svetskim koncertnim dvoranama

Već davne 1974. godine trubač svetskog glasa Moris Andre izdao je u svojoj kolekciji „Prvi koncert za trubu“ Ivana Jevtića kod poznatog pariskog izdavača, a od tada nastao je veliki opus kompozicija za trombon, trubu, hornu i tubu - osam koncerata i još mnogo kamerne muzike za iste instrumente. U okviru ovogodišnjeg Bemusa izvodiće se i kompozicije Ivana Jevtića.

- Danas u sali Beogradske filharmonije nastupa svetski poznati kvintet limenih duvača Sanktpeterburške filharmonije „Ruski kvintet“. Nastupiće solisti, dve trube, trombon, horna, tuba, a na programu će biti ruski kompozitori Musorgski, Bijanovski i dve moje kompozicije. Prvo će biti izvedena“Tri slovenska madrigala“nastala 1982. godine, a zatim „Black kvintet“ urađen 1992. godine, kao porudžbina čuvenog festivala u francuskom gradu Narbonu, gde je te godine bio internacionalni konkurs za duvačke kvartete, a moj komad su tada svirali svi kvinteti iz sveta koji su učestvovali na festivalu.

U sali Beogradske filharmonije biće priređeno veče slovenske muzike, a vrlo je interesantno da će se prvi put čuti u Beogradu delo Modesta Musorgskog, „Slike sa izložbe“ koje je ovog puta u aranžmanu za Black kvintet. To je jedna kompleksna partitura, koja je napravljena za klavir, ali to može da svira i orkestar. Kuriozitet je da će ona drugi put biti izvedena ovde, jer je pre toga izvedena samo u Tokiju.

Posle nekoliko godina ponovo su vaše kompozicije uvrštene u program Bemusa?

- Prethodne dve godine nudio sam kompozicije Bemusu, ali su tek sada prihvaćene sa novim direktorom Sretenom Krstićem koji je, čuvši snimak, rekao da su kompozicije fantastične i da to treba izvesti. Bilo je još nekoliko mojih dela na Bemusu. Ksenija Janković je 1995. godine svirala moju čelo simfoniju na otvaranju, zatim su ponovo moje kompozicije izvođene 2003. godine. Cilj mi je pre svega da kada čujem neki dobar orkestar u svetu, učinim sve da ih vidi i beogradska publika. Pitam se, zar je potrebno toliko borbe da bi se doveo neko kao što je „Ruski kvintet“, a pri tom su mnogo jeftiniji od onih koji dolaze sa Zapada.

Koliki je značaj manifestacije kao što je Bemus?

- Mislim da je ona mnogo važnija i značajnija od Bitefa. Pratio sam ovogodišnji program Bitefa, koji je bio pretrpan eksperimentalnim stvarima, i da se pitam ne da ih ne bih prikazao, već bi ih zabranio dekretom. Gledao sam predstavu „Između psa i vuka“ ruskog teatra, što je po meni katastrofa ili jednu italijansku predstavu gde čoveka doslovce prebijaju na sceni, monstruozno. Te predstave su čist sadizam, ali mislim da je sadizam i mazohizam direktna krivica selektora Bitefa, odnosno onih koji te predstave dovode.

U vašoj karijeri truba je neizbežni instrument?

- Uvek sam govorio da je za mene truba mentalno zdrav instrument. Isto tako ona je za mene oličenje svetlosti i snage. Truba je jedini instrument kome nisu potrebni mikrofoni, uvek se čuje, a s druge strane, kada je u orkestru, uklapa se u ravnotežu. Nije lako pisati muziku za trubu, ali još kao dečak 1971. godine počeo sam s trubom. Ona nikada neće prestati jer iz generacije u generaciju dolaze novi trubači, a to je najvažnije za stvaralaštvo kompozitora koji na taj način potvrđuje vrednost svog rada.

Uradili ste projekat „Muzika Ivana Jevtića u Srbiji“. O čemu se radi?

- Pokrenuo sam taj projekat jer smatram da Beograd nije Srbija i da širom zemlje ima ljudi koji bi hteli da čuju kvalitetnu muziku. Strategija projekta je izvođenje moje kamerne muzike u dvanaest odabranih gradova u Srbiji i na taj način upoznao sam narod sa svojim stvaralaštvom. Ukoliko se moja muzika prezentuje u Americi, Brazilu, Rusiji, zašto ne bi u Srbiji. Napravio sam taj projekat 2006. godine i podneo molbu za podršku u Ministarstvo kulture pod vođstvom Dragana Kojadinovića, ali sam odbijen. Nakon takvog odgovora objavljena je moja reakcija na takvu odluku u štampi, da je srpski kompozitor prisiljen da odlazi u inostranstvo jer ne može u Srbiju. Mislim da bi radnici zaduženi za kulturu trebalo da povedu računa na nivou Republike o razvoju kulture u zemlji, a meni ostaje da pokušam da predstavim projekat novom ministru, jer imam spremne muzičare koji bi ovaj projekat sproveli u delo.