četvrtak 6. septembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Sokolovica, oaza jelena

Sokolovica, oaza jelena

Na planini Sokolovici kod Kuršumlije, u ograđenom prostoru površine 400 hektara, na nadmorskoj visini od oko 800 metara, nalazi se istoimeno lovište u vlasništvu preduzeća „Srbija šume“. U njemu trenutno živi četrdesetak jelena i veliki broj divljih svinja. O životinjama konstantno brine pet lovočuvara. Dugogodišnja želja ljubitelja životinja se konačno ostvarila. Pokušali su pre petnaestak godina sa muflonima, ali se oni nisu prilagodili. Ovo lovište je formirano 2000. godine, kada su u Apatinu nabavili 12 lanadi, koja su se vrlo brzo adaptirala na novu sredinu. Ubrzo su im pridodate i divlje svinje, jer se one odlično slažu sa jelenima.

- Uz Jastrebac, Sokolovica je planina sa najbogatijom florom u ovom delu zemlje. Blago valoviti teren bogat niskim rastinjem i šumom, naročito grabovom, veoma je pogodan za životinjski svet. Jeleni se hrane prirodnom hranom, uz obaveznu prihranu. Preko leta, životinjama se na tri dana daje po pedeset kilograma kukuruza, a zimi, pošto ima manje hrane u okolini, sto kilograma kukuruza i 100 kilograma sena dnevno. Obavezno im se daje i so. Jeleni jednom dnevno dolaze na hranilište i solilo - priča Milan Aleksić, poslovođa lovočuvara.

OPREZNO S ROGONJAMA

Jeleni su mirne životinje, ali ako osete da su ugrožene napadaju i čoveka, naročito u vreme parenja. Tako je 2002. godine poginuo lovočuvar Rašeta Stojanović, koga je napao i ubio preplašeni jelen, a pre dve godine je u sličnoj situaciji povređen Dimitrije Radovanović.
Mužjaci pred zimu odbacuju rogove, a od proleća im rastu novi, koji za pet do šest meseci dostignu maksimalnu dužinu. Najveću trofejnu vrednost jeleni dostignu sa deset do dvanaest godina, kada njihovi rogovi teže i do deset kilograma, a dugački su od jedan do 1,2 metra. Vrednost povećava i broj parožaka.

 

Jeleni se pare u septembru i oktobru. To je period kada se odrasli mužjaci bore za svoju teritoriju i za naklonost košuta. Ženke su već u drugoj godini spremne za reprodukciju. Lanad su veoma privržena košutama, pa ako se desi da lane izađe van ograđenog prostora kroz oštećenu ogradu, lovočuvari puste odraslu košutu, koja ih vrati u lovište. Za sada se u ovom lovištu životinje samo uzgajaju, još nije bilo izlovljavanja. Inače, da nije bilo šteta, već bi bilo i kapitalaca.

- Ovo lovište bi veoma brzo trebalo da donosi prihode od lova, odnosno prodaje trofeja. Osim toga, moglo bi da postane zanimljiva turistička destinacija, jer je udaljeno svega šest kilometara od Prolom banje, što znači da može do njega da se dođe i pešice - kaže Branislav Prolović, šef šumske sekcije u Kuršumliji.

Najveći neprijatelj životinjama u lovištu su lovokradice. Ima ih iz svih krajeva Srbije, a toliko su se osilili da su zakupili prazne kuće u okolini. Oni su razradili vrlo jednostavan metod. Razvale ogradu na nekoliko mesta, onda puste lovačke kerove u lovište, koji pojure životinje, a one bežeći kroz otvore na ogradi, stižu pravo ka lovokradicama. Do sada su tako ubijali samo divlje svinje. Lovočuvari kažu da je od formiranja lovišta odstreljeno najmanje 150 svinja.