nedelja 6. januar 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Zadužbinarstvo - za dobrobit svog naroda

Da li je došlo vreme da se srpski narod vrati dugovečnoj srpskoj tradiciji, čiji su tragovi iz vremena stvaranja srednjovekovne države loze Nemanjića?

Zadužbinarstvo - za dobrobit svog naroda

Trajući vekovima, srpski narod je iznedrio mnoge ktitore, podvižnike i dobrotvore - nesebične ljude koji su promišljali budućnost svog roda. Iščezli su pre više od pola veka, ali čuju se glasovi - kao da javljaju o vaskrsu zadužbinarstva

Zadužbine (od srpskog izraza „zadušje“) i zadužbinarstvo su se javili u vreme nastajanja srpske državnosti. Zadužbinari su gradili manastire zarad molitve, ohrabrenja i duhovnog uzdizanja pokolenja. Zadužbinarstvo je zgaslo padom srednjovekovne srpske države, ali iskra dobročinstva je tinjala u vekovima neslobode. U novom veku, udovoljavajući Božjoj zapovesti “da onaj koji ima podari i onom koji je potrebit“, srpski podvižnici su činili dobro sebi i svom narodu.

Setimo se Save Tekelije, koji je, bolujući zbog voždovog sloma, a radujući se uspehu Miloša, uočio da je spas buduće Srbije u uzdizanju tada nepostojeće intelektualne elite. Čim je u Pešti osnovana Matica srpska (1824), Tekelija je priložio svetioniku srpske kulture „100 forinti u srebru i 100 forinti u bečkoj valuti“. Potom je osnovao Zavod za školovanje srpskih studenata - Fondaciju „Tekelijanum“, poklonio mu prebogatu biblioteku, a Matici srpskoj poverio starateljstvo. NJoj, odnosno srpskom narodu će pred kraj života podariti sve - imanja, kuće, 150.000 forinti i svoje časno ime!

Tri beogradska trgovca podarili su gradu tri bisera starog jezgra prestonice. Simu Andrejevića Igumanova trgovački poslovi su vodili svetskim šarom, a uspešna putešestvija je okončao u Beogradu. U rodnom Prizrenu je podigao Bogoslovsko-učiteljsku školu, a u Beogradu zadužbinu, koja je školu izdržavala.

Drugu, ne manje lepu i korisnu zgradu je zaveštao Nikola D. Kiki. Od njegovog legata Beogradska trgovačka omladina je podigla bolnicu „Nikole i Evgenije Kiki za siromašne i postradale trgovce“. To je današnja bolnica u Zvečanskoj ulici. I treći trgovac iz ove priče Aleksa Krsmanović sa bratom Dimitrijem poslovao je u Beogradu preko 60 godina. Svom narodu je poklonio otmenu, neobaroknu palatu na Terazijama, koja je bila privremeni dvor srpskog suverena i u kojoj je prvog decembra 1918. godine proglašeno ujedinjenje srpskih zemalja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Pored Kuće Krsmanovića, gradu je poklonio i hotel „Srpska kruna“, u kojoj je danas gradska biblioteka.

Ilija Milosavljević Kolarac i Toma Vučić Perišić su ustanovili Fond za pominjanje onih koji su izginuli za otadžbinu, jedan od najstarijih u Srbiji. Kolarac je pomogao stvaranje Pravne akademije u okviru Matice srpske, a testamentom 1878. godine je zadivio savremenike. Predvideo je fond za Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda (što i piše na prelepoj palati na Studentskom trgu). Osnovao je i Književni fond „Ilije M. Kolarca“, za nagrađivanja ćirilicom pisanih dela Srba iz svih „predela srpskih“, i izdavanje knjiga, među kojima su dela Ive Andrića, Aleksandra Belića, Ivana Đaje...

U pretprošlom veku kapetan Miša Anastasijević je pomagao Društvo za čitalište, Narodno pozorište, crkve, škole i sirotinju. Dvanaestog februara 1863. godine, u zaveštajnom pismu, prekrasnu palatu na Velikoj pijaci je „poklonio otečestvu za prosvetne potrebe“, gde su se uselile Velika škola, Gimnazija, Narodna biblioteka, Muzej i Ministarstvo prosvete.

ARHIV SRBIJE

Arhiv Srbije čuva listu od preko 400 zaveštaoca, među kojima su Đorđe Andrejević Kun, Kornelije Stanković, Isidor Bajić, Beta Vukanović, Miloš Đurić, episkop Serafim, mitropolit Nićifor, knez Aleksandar Karađorđević, ali i gotovo nepoznati Vasa i Sosa iz Đurđeva i Dolova.

ARHIVI BU I SANU

U Univerzitetskom arhivu su akta 78 zadužbina i fondova Stevana Mokranjca, Sime Lozanića, kraljice Natalije Obrenović, patrijarha Dimitrija, Tome Vučića Perišića, Vladimira Karića, Stane i Jovana Žujovića i mnogih drugih. Arhiv SANU poseduje listu od 59 zadužbinara i darodavaca, među kojima su poznatija imena - Veljko Savić, Tasa Mladenović, Jovan Cvijić ili Lazar Arsenijević-Batalak.

Velimir (Viljem) Mihaila Teodorović, vanbračni sin kneza Mihaila i Marije Berghaus, nije primljen pod zastavu u srpsko-turskom ratu 1876. godine, ali je novčano podmirivao potrebe srpske vojske. Kao sin dostojan oca, imovinu je ostavio srpskoj državi i uspostavio zadužbinu „Velimirijanum“ za pomoć nauci, umetnosti i privredi.

Najveći dobrotvor Beogradskog univerziteta Luka Ćelović Trebinjac 1929. godine, preko svoje zadužbine, darovao je svu imovinu vrednu 50 miliona dinara srpskom visokoškolstvu. Drugim fondom obezbedio je rad akademskog pevačkog društva „Obilić“, o kojem je brinuo od osnivanja 1884. godine.

Milan Kujundžić Aberdar je ostavio imovinu Srpskoj kraljevskoj akademiji sa obavezom da obrazuje fond piščevog imena, namenjen nagrađivanju radova te naučne ustanove. Imućni gvožđarski trgovac Radovan Lazić iz Valjeva nije želeo da se „ovekoveči“ podizanjem kakve upadljive palate već je osnovao „Književni fond“.

Naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin 1914. godine je osnovao Fond „Pijade Aleksić Pupin“, iz kojeg su na Svetosavskim akademijama nagrađivani učenički dometi u književnosti, istoriji, ali i „guslarstvu s pesmama koje je prikupio Vuk Stefanović Karadžić“. Pupin je utvrdio i fond za pomaganje crkveno-školske opštine rodnog Idvora, društva „Privrednik“ i đaka poljoprivredne struke iz Vojvodine. Obezbedio je i zadužbinu za otkup srpskih umetničkih dela i izdavanje publikacija „srpskih starina“ pri Narodno-istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu.

Jedan od najvećih srpskih dobrotvora, Beograđanin Nikola Spasić u Prvom balkanskom ratu je organizovao pomoćnu bolnicu sa svim potrebnim inventarom, ali je odbio kraljevo odlikovanje za humano delo, objasnivši da je samo ispunjavao dužnost. Spasić je osnovao Društvo dečjih skloništa za decu bez roditeljskog nadzora i hrane, a početkom Prvog svetskog rata imanje i kuću u Knez Mihailovoj broj 37 dodelio je kao zadužbinu Srpskom narodnom invalidskom fondu „Sveti Đorđe“. Testamentom iz 1912. godine je odredio da se za budući Hram Svetog Save kupi najveće crkveno zvono. Hartije od vrednosti, gotovinu i nepokretnosti u Beogradu je namenio za „opšte privredne ciljeve“, a njegova zadužbina je podigla Dom za iznemogle i sirote u Knjaževcu.

Pred smrt 31. januara 1870. godine mladi srpski oficir Nikola Čupić je zapisao: „Sve moje imanje neka se upotrebi na izdavanje moralnih i naučnih knjiga“! Izdate su 33 knjige i 50 godišnjaka. Autori su bili Milan Đ. Miličević, Stojan Novaković, Čedomilj Mijatović, Đorđe Maletić, Veselin Čajkanović, vojvoda Marko Miljanov i drugi.

Fondove nekadašnjih zadužbinara su obesmislile istorijske promene nakon Drugog svetskog rata. Kada su krajem prošlog veka oslabile ideološke prepreke, zabeleženi su retki zadužbinarski poduhvati, poput „Pavlovića ćuprije“ na Drini, koju je podigao povratnik iz SAD Slobodan Pavlović, ili opšte korisni poduhvati dobrotvorne organizacije braće Karić.

Lista podvižnika, dobrotvora i zadužbinara traje dva veka. Najplodniji period je bio od 1840. do 1940. godine. Ako su prve decenije devetnaestog veka bile godine uspravljala države nakon viševekovnog ropstva, onda je druga polovina dvadesetog veka period u kojem niko nije ni imao šta da ostavi otečestvu jer nije ni bilo dozvoljeno. Očito, zadužbinarstvo je cvetalo kada su Srbi gradili državu, kada su znali šta i zašto rade i šta žele. Da li je naše vreme poput onog iz prethodne rečenice? O tome ovih dana govore zvaničnici oličeni u Ministarstvu za dijasporu (?), a i neke organizacije našeg življa u svetu. Međutim, znajući da su srpsko zadužbinarstvo uzdigli prvenstveno ljudi iz matice, jasno je da će presudna da bude afirmacija podvižništva među domaćim ljudima i uvođenje u njihov misaoni korpus one Božje: „... da onaj koji ima podari i onom koji je potrebit...“. A potrebit, i te kako je potrebit ovaj naš narod!

Komentari

da li iko moze da zamisli da ijedan od ovih superbogatih tajkuna danas tipa :MISKOVICA,M.KOSTICA,DRAKULICA,LAZAREVICA,HAMOVICA PECONIJA,KARICA(o miri markovic,kertesu,celoj bandi koja je zavrsila u hagu na celu sa milutinovicem ali i baba borki i ostalim "bivsim"komunjarama koje su se ogrebale o ovaj narod-da i ne pricamo!!!)-nekome nesto "pokloni,ostav u znak zahvalnosti..."!!!pa svi oni prave pare u ovoj jadnoj srbiji i u dzakovima iznopse i trpaju u strane banke,niko nista ne "PRAVI-PROIZVODI"u ovoj zemlji samo -PARE!!!...PROCI CE NAJVEROVATNIJE (I NAZALOST!)NAJMANJE POLA VEKA PRE NEGO SE NESTO POZITIVNO DOGODI NA TU TEMU U OVOJ , NOVOJ SRBIJI!!!