nedelja 5. avgust 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Stopama Jovanče Micića

Zorana Grbić, profesorka klavira u penziji, proputovala ceo svet

Stopama Jovanče Micića

Ostalo joj je još samo da vidi Južnu Ameriku, Južni pol i Đavolju varoš, a bila je u Kini, Japanu, na Bliskom istoku...

Zorana Grbić, profesor klavira na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu u penziji, pravi je globtroter. Kao svetski putnik i fotograf amater obišla je ceo svet. Za putovanja je, kaže, inspiriše radoznalost i želja da vidi kuglu zemaljsku i upozna neke nove, zanimljive ljude.

Tako je, jednom, u Egiptu sa grupom turista stigla ispred piramida. Tu već nastade problem. Prema nekim verovanjima, kada uđete u tri piramide zaredom, nećete se posle toga baš mnogo naživeti. Vođeni ovom legendom, mnogi srpski turisti stoje ispred piramide i ni makac. Bilo je i onih koji su odmah odlučno krenuli unutra, među njima, naravno, i Zorana.

- Šteta je da dođete u Egipat i ne vidite sva čuda koja su pred vama - pokušavala sam da ubedim jednu gospođu koja je bila zajedno sa mnom u grupi.
- Ne mogu, čula sam da su ljudi umrli posle ulaska u ove piramide - gotovo plačnim glasom odgovori prestravljena žena.

- Tačno je, ali su umrli i oni koji nisu ušli - odgovorila je u šali gospođa Grbić.
Nikada, kaže, neće zaboraviti putovanje na Bliski istok, kada je obišla Siriju, Liban i Jordan.

- Kada sam došla u Jordan, našla sam se na velikom raskršću, desno je bila Sirija, levo Izrael, mogla se videti i Galilejska gora i reka Jordan u kojoj je Isus kršten. Kupala sam se na Mrtvom moru, ništa slično u životu ne može se doživeti. Salinitet vode je toliko veliki da se jedva hoda, imate utisak kao da ste u nekom ulju, i samo plutate satima po površini vode - seća se Zorana.
Proputovala je Australiju, uzduž i popreko, gde joj živi rođeni brat. Tamo je imala bliski susret sa kengurima koji ne izgledaju baš druželjubivo kada se usred noći susretne sa njima.

KONKUBINE U BUNARU

Obišla je Zorana Grbić i Šangaj, mesto Ksi Jan poznato po nalazištu hiljade vojnika od keramike u prirodnoj veličini, a u Pekingu je videla i Zabranjeni grad. Posebno je, kaže, zanimljivo mesto gde su živele careve konkubine. Niko tada iz Zabranjenog grada, kaže, ko je jednom ušao, nije mogao da izađe. Živelo je čak 400 konkubina, neke od njih nisu nikada stigle do cara. I danas postoji bunar gde su, po naredbama carice, uglavnom završavale sve konkubine koje su izazivale posebnu carevu naklonost. Zanimljivo je da su posle kratkog informativnog razgovora sa caricom, konkubine same skakale u bunar. Žene!

- Otvorim uveče prozor i vidim na pola metra ispred, u dvorištu, kengur visok preko dva metra, gledam u čudu, a ni životinja ne izgleda manje uplašena. Počnem da vrištim i molim da me izbave od čudovišta ali je kengur umesto u napad, krenuo u povlačenje i velikim skokovima nestao u mraku. Sutradan, oprezno otvorim prozor, a tamo, dva mladunčeta sa majkom, mirno pasu travu. Ovoga puta, samo sam ih krišom posmatrala, navikne se čovek na sve pa i na kengure noćobdije - kaže u šali naša sagovornica.
U Australiji je noću viđala i koale kako se veru po drveću od čijeg se prodornog urlika diže kosa na glavi. Čitav jedan park u ovoj dalekoj zemlji posvećen je tasmanijsom đavolu, krvoličnim živuljkama koje su, inače, zaštićena vrsta jer poslednjih godina izumiru. Najčešće obolevaju, tvrde stručnjaci, od raka vilice.

Najlepše je ipak, kaže, bilo na Frejzeru, najvećem peščanom ostrvu na svetu, koje se nalazi u državi Kvinslend. I danas se ovde može videti japanski brod, nasukan davne 1936. godine. Japanci su pokušali da ga došlepaju ali se otkačio i vratio na isto mesto gde je i ranije bio ukotvljen, i tamo je ostao do danas. Potpuno je, kaže, nestvarno koračati sprudovima iako je peščano tlo čvrsto pa tuda prolaze kamioni, sleću avioni, a na njemu raste i najveće drveće na svetu.
U Sidneju se uz pomoć raznih skalamerija Zorana Grbić popela na najveći lučni most na svetu, dugačak 503 metara, visok 150 metara. Čelična konstrukcija za izgradnju mosta teška je 52.800 tona. Zvanično je most otvoren 1932. godine i danas predstavlja simbol grada.

- Obukli su nas u specijalna odela i privezali sajlama. Penjem se mostom, čini se nikad kraja, u jednom trenutku, ne čujem čangrljanje sajle, okrenem se a iza mene dvoje mladih zastalo, mladić romantično kleči ispred devojke i u ruci drži prsten. Bila je to najromantičnija prosidba koju sam videla, iako su šaljivdžije govorili da je sirota devojka sigurno morala da kaže sudbonosno „da“ jer bi, u suprotnom, „slučajno“ odlepršala sa mosta - priča kroz smeh gospođa Grbić.

U Japanu je, pored Tokija, obišla je i malo mesto Kamakuru, gde se nalazi velika statua Bude. Popela se na planinu Fudži na 2.300 metara, a u Kjotu se družila sa gejšama jer se u ovom mestu nalazi njihov centar za obuku. Pored prepoznatljive frizure, obučene su u dobro poznata kimona i kaže da naši turisti, posebno jači pol, ne propuste priliku da za uspomenu iz Japana ponesu gejšu, naravno samo na fotografiji.
- Sećam se u Japanu i zanimljive ceremonije pravljenja čaja u parku, usred Tokija. Devojka koja je obučena u kimono, najpre se svima pokloni, a zatim drvenom kašikom uzima određene biljke, lagano zagreva vodu i čitav proces traje veoma dugo. U Japanu naši ljudi imaju utisak kao su da u nekoj zemlji budućnosti. Sa jednog kraja zemlje na drugi stiže se za tili čas, a kako i ne bi kada vozovi voze 350 kilometara na sat. U luksuzno pripremljenim kupeima sa oko 150 mesta goste uslužuje hostesa uz tradicionalni, duboki naklon. Od Hakonea do Kjota, koji se nalaze na oko 400 kilometara razdaljine, stiže se za nešto više od sat vremena - priča Zorana Grbić.

U Kini je šetala Kineskim zidom koji se vidi sa Meseca, a izgrađen je radi odbrane od Mongola. Hoda se satima ali se kraj ovom svetskom čudu ne nazire. Žičarom se stiže do velelepnog zdanja, a onda peške, pa ko izdrži neka priča.
Uz fotografije i duge priče o brojnim putešestvijima na kraju razgovora ona iskreno priznaje da je ostalo još samo da vidi Južnu Ameriku, Južni pol i Đavolju varoš, pa da se i ova mesta nađu u dnevniku „Put oko sveta“ Zorane Grbić. Svaka sličnost sa Jovančom Micić je slučajna.

Ključne reči: