nedelja 5. avgust 2007.
RSS
• Dosije •
Početna > Dosije > Klali su i srpske ranjenike

Muslimanske vlasti u Brčkom nisu htele da zločine nad srpskim civilima sude kao ratne (3)

Klali su i srpske ranjenike

Srpska žrtva logora u Gornjem Rahiću svedoči: „Asmir Tatarević mi je zabadao šilo između prstiju obeju ruku i nogu. Poslije ubadanja, Asmir mi je nožem odsekao parče mišića sa unutrašnje strane butine i naterao me da to pojedem“

PIŠE: DR DARKO TRIFUNOVIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI

U relevantnim političkim i policijskim krugovima u Brčkom postoji veoma jaka sumnja da se priroda zločina nad srpskim stanovništvom namerno zataškava i preinačuje kako bi se istina o postojanju logora za Srbe i zločinima počinjenim nad njima što više negirala i svela na nekoliko „slučajnih incidenata“.

To što je Osnovni sud u Brčkom ratne zločine počinjene nad srpskim civilnim stanovništvom kvalifikovao i procesuirao kao obične krivične postupke kojima su kazne, recimo u slučaju silovanja, daleko manje nego kad su ta zlodela kvalifikovana kao ratni zločin, revoltirao je ostale žrtve zločina počinjenih nad Srbima u Brčkom.

Vidno uznemirene, preživele srpske žrtve pitaju se hoće li se i u njihovom slučaju ili slučajevima stradanja njihovih najmilijih desiti iste stvari. Svojevremeno, još pre završetka slučaja „Boće“, opisujući i porodičnu tragediju zarobljavanja i surovo masakriranje nekoliko najbližih srodnika svoje porodice, predsednik Boračke organizacije Brčko Jovan Pudić je u izjavi za banjalučki magazin Patriot naglasio kako je dobio obećanja stranih sudija, uključujući i istražioce iz Haga, da će lično nadgledati suđenja u Distriktu. Obećanja su išla do toga da će čak, za početak, deo stranih sudija i tužilaca učestvovati u procesu.

U relevantnim političkim i policijskim krugovima u Brčkom postoji veoma jaka sumnja da se priroda zločina nad srpskim stanovništvom namerno zataškava i preinačuje kako bi se istina o postojanju logora za Srbe i zločinima počinjenim nad njima što više negirala i svela na nekoliko „slučajnih incidenata“. A da li su logori za Srbe postojali, ko su bili čuvari, a ko mučitelji? Odgovor će najbolje dati samo nekoliko kratkih opisa koje su žrtve dale posle razmene. Opisa mučenja od čije brutalnosti se javlja mučnina.

Žrtva logora u Gornjem Rahiću svedoči: „Asmir Tatarević mi je zabadao šilo između prstiju obeju ruku i nogu. Poslije ubadanja, Asmir mi je nožem odsekao parče mišića sa unutrašnje strane butine i naterao me da to pojedem. Sa Asmirom je bila grupa hrvatskih vojnika za koje su govorili da su iz Paraginih jedinica. Zbog svakodnevne torture, mučenja i tuče, jednog dana sam sebi komadom stakla isekao vene...“ Druga žrtva istog logora kaže: „Izvesni Šok i Kobra su mi svrdlom za drvo bušili grudni koš s prednje strane u visini desne sise u pravcu pazuha. Nožem su mi na više mesta zasecali levu i desnu ušnu školjku. Posebnom napravom u obliku kuke pokušali su da mi izvade desno oko, od čega je ostao ožiljak. Psovali su mi četničku majku, govorili da će me ubiti i da mi nema života. Gasili su mi cigarete po kičmenom stubu“.

Žrtva logora u Maoči kaže da je jednog dana dovedeno pet Srba iz Bijeljine: „Dvojica su imala isto prezime - Šubarić. Jedan od njih je ubijen u prisustvu svih logoraša. NJega je Vesna iz Gunje, koja je nosila uniformu sa oznakama „zelenih beretki“, zaklala nožem. Taj čovek je bio ranjen, a Vesna mu je nožem presekla vrat u prisustvu svih. NJegovo telo je posle toga dva dana stajalo ispred prostorije. Imao je 35 do 38 godina“.

Šta sa ovim logorašima, sa desetinama drugih i zlom koje im je učinjeno? Kako će ono biti okvalifikovano u budućim procesima? Kako će ih okvalifikovati (javni tužilac Distrikta Brčko Zekerijah) Mujkanović i drugi bivši pripadnici oružanih formacija FBiH, sada tužioci i sudije? Može li se imati poverenja u njihov rad posle, prema mišljenju pravnih stručnjaka, očitog pokušaja „nagrađivanja“ zločinaca u selu Boće 1992? Da li će takvo njihovo ponašanje i nezadovoljavanje pravde doprineti pomirenju ili produbljivanju netrpeljivosti? I na kraju, zbog čega se u sve upliće politika kada je zločin pojedinačan, a kazna mora da bude primerena kako nikom više ne padne na pamet da nešto slično ponovi. Ili ipak samo postoje „viši ciljevi“ bez obzira na ljudskost i cenu? Ne bi trebalo da postoje, konstatuje Patriot.

(Nastavlja se)

Ključne reči: