utorak 5. februar 2008.
RSS
• Beograd •
Početna > Beograd > Ministarstvo ćuti dok batinaju lekare

Reagovanje Sindikata lekara posle napada na ekipu Hitne pomoći

Ministarstvo ćuti dok batinaju lekare

Status službenog lica ne znači da lekari imaju pravo da nose oružje na posao, nego da se svaki napad na njih tretira kao krivično delo - kaže dr Vladan Šubarević

Serija napada na zdravstvene radnike u Beogradu, nastavila se najnovijim incidentom u noći između petka i subote u Zemunu. Dvadesetogodišnji I. S, koji je bio u alkoholisanom stanju, napao je lekara, tehničara i vozača, a zatim demolirao podstanicu Hitne pomoći na Karađorđevom trgu. Teže povređivanje lekarske ekipe sprečio je brzi dolazak policije, posle čega je počinilac uhapšen, a povređeni zdravstveni radnici prebačeni u Urgentni centar.

Povodom tog nemilog događaja prvi su se oglasili predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Oni podsećaju da su još u avgustu prošle godine, posle napada na medicinske sestre u Gradskoj bolnici na Zvezdari, podneli zvaničan zahtev Skupštini Srbije da se zaposlenima u zdravstvu dodeli status službenog lica. Uz jasno obrazloženje u kome su izneli opasnosti ove profesije, tražili su podršku direktora Lekarske komore, predsednika Srpskog lekarskog društva, ministara za rad i zdravlje, ali niko nije pokazao preterano interesovanje za ovaj problem.

Za prava zdravstvenih radnika tada, kao i danas zalaže se i dr Vladan Šubarević, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo. Šubarević ni u jednom trenutku ne spori prava pacijenta, kao i to da treba da se kažnjavaju i lekari koji ne obavljaju svoj posao u skladu sa medicinskom etikom, ali smatra da bi napad na zdravstvene radnike, kao i novinare i druge ugrožene profesije trebalo da povlači drugačiju vrstu odgovornosti.

SERIJA NAPADA

13. jul - Pretučene sestre urološkog odeljenja Gradske bolnice
26. jul - Napadnuta u svojoj ordinaciji dr Nada Katanić, lekarka DZ „Dr Milutin Ivković“ na Karaburmi
29. septembar - Pacijent polupao šaltersko staklo u DZ „Vračar“ u Bojanskoj ulici.

- Povodom ovakvih incidenata Grad zaista ne može niša da uradi, jer je zakonska regulativa u rukama Skupštine i Ministarstva koji ga predlaže. Status službenog lica ne znači da lekari imaju pravo da nose oružje na poslu, nego da se svaki napad na njih tretira kao krivično delo. Lično se nadam da će Lekarska komora pokrenuti inicijativu, koju će Sekretarijat za zdravstvo u svakom trenutku podržati - rekao nam je Šubarević.

Komentari

Generalno gledano: stanje u zdravstvenoj sluzbi je na jakom niskom nivou tolerancije. Pacijent ide kod doktora u poslednjem trenutku, tj. kada je vise nesposoban za samostalan zivot, ili mu je zivot vec ugrozen pa mu je potrebna hitna pomoc. Strah ga je da ide kod doktora sumirajuci dosadasnja neprijatna iskustva u susretu sa doktorom ili drugim osobljem od kojih trazi zdravstvenu pomoc. Arogancija, mrzovoljnost i napadna neljubaznost su tipicne karakteristike za skoro sve zdravstvene radnike. Cast izuzetcima. Najveci broj cekaonica je, i u bukvalnom smislu, opasan za zdravlje svakoga ko se u njima nalazi. Neprovetravaju se konstantno. Zagusljivost je evidentna. Mikrobiologija radi. Ulazak u ordinaciju kod doktora iz cekaonice je nepoznata odrednica. Jednostavno dezorganizacija. Opet, cast izuzetcima. Pregled pacijenta , tj. strucni deo, je za posebnu pricu. Tu dolazi do izrazaja, i to upadljivog, povrsan rad, nezainteresovanost, odbojnost, cak nestrucnost sto je i laiku moguce lako da utvrdi. Tenzija raste, Pacijent nezadovoljan. Kao posledica dolaze neminovni konflikti i reakcije pacijenata, ili njihovih pratioca, I one su najrazlicitije pa i fizicke. Eventualne zalbe pacijenatu su, kod pacijentovog advokata ili bilo koga u zdravstvu, su jos jedan sok za njega. Pacijent je uvek ona strana. U zdravstvu je potrebna radikalna terapija ali ne na stetu pacijenata. Zdravstvo i postoji radi pacijenata. Ali, treba i zdravstveni radnici da budu zadovoljni isto kao i pacijenti. Zadovoljstvo i ugled zdravstvenih radnika, koji je jako nizak, se stice samo kulturnim ophodjenjem, prijatnim,potrebnim, dijalogom sa pacijentom, zadovoljavajucim strucnim radom……… I to im je najbolji sluzbeni status koji ih stiti od nemilih incindenata. U najvecem broju su uzrok nemilih incindenata zdravstveni radnici. Po njihovoj nelogicnoj logici, takav sluzbeni status, koji oni traze, mogu i svi drugi da traze: trgovci, zanatlije, prosvetni radnici, vozaci, putnici, poljoprivrednici I svi drugi koji imaju bilo kakav kontak sa drugom osobom. Ovo je megasmejurija. Jos samo da su trazili da im se dodele sluzbeni topuzi ili buzdovani pa je zdravstvena usluga kompletna. Itd.itd.itd.itd……………………………………. Retko koji od zdravstvenih radnika, boraca za dobijanje statusa sluzbenog lica, pomenu pacijente kao bolesnike kojima treba pruziti maksimalnu adekvatnu pomoc, vec se obrusavaju na pacijente kao klasne protivnike. Treba da se sete da platu primaju od tih istih nezadovoljnih, gnevih, pacijenata prema kojima se u ogromnom broju ponasaju nasilnicki svojim cinjenjem ili necinjenjem a za koje I postoje. Za njih, zdravstvene radnike, nije nikakav simptom, tj. sindrom kada pacijent nema hitnu pomoc a lekar iz hitne pomoci sa svojom ekipom gleda televiziju. Tu treba da primene kauzalnu terapiju I otstrane takav tumor iz zdravsta. Ima bezbroj slicnih slucajeva. Pacijent, koji trazi hitnu pomoc, nije strucnjak da prepoznaje I gradira opasnosti po sopstveno zdravlje, to mora da radi sluzba hitne pomoci. Zahtevi za dobijanje statusa sluzbenog lica je megacinizam zdravom razumu. Kome se ne svidja neka ide u privatnu praksu I tamo neka odredjuje sebi uslove rada.
Ekscesa ima svuda pa I u zdravstvenoj sluzbi. Alkoholicara , narkomana, kriminalaca, lopova, nasilnika, podmitljivaca I druih ima ali to nije opsta svakodnevna pojava pa je besmisleno zbog toga traziti status sluzbenog lica.