utorak 4. decembar 2007.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Evropska pravila i za civilni sektor

Zakon o udruženjima olakšaće registraciju NVO i uvesti red u njihovo delovanje

Evropska pravila i za civilni sektor

Ustavni sud će moći da zabrani rad udruženja koja krše ljudska ili manjinska prava, izazivaju mržnju i netrpeljivost zasnovane na rasnoj, nacionalnoj,verskoj ili drugoj pripadnosti. NVO u Srbiji danas rade po zakonima iz osamdesetih godina prošlog veka

BEOGRAD - Dok ne bude usvojen novi zakon o udruženjima, svi oni koji žele da registruju nevladinu organizaciju, mogu to učiniti po propisima iz osamdesetih godina prošlog veka, ali tek nakon mišljenja Ministarstva unutrašnjih poslova koje procenjuje „da li postoji potreba za NVO ili ne“.

Prema rečima Miljenka Derete, direktora Građanskih inicijativa, još je aktuelan i nekadašnji savezni zakon prema kome se NVO upisuju u registar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

- Nijedan od ovih zakona nije dobar, vreme ih je pregazilo i posle donošenja novog zakona imaćemo moderne propise koji u prvi plan stavljaju pravo građana na slobodu udruživanja, čime se potpunosti poštuje Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima i slobodama - objasnio je Dereta za Glas.

LJerka Ećimović, savetnik u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za Glas javnosti kaže da je upravo zbog zastarelosti zakona koji regulišu oblast udruženja resorno ministarstvo odlučilo da sačini novi i podrobno uredi tu sferu.

KONTROLA PREKO IZVEŠTAJA

Već sada NVO kao pravna lica imaju obavezu da državi podnesu redovne godišnje izveštaje o finansijskom poslovanju. Osim toga NVO podnose finansijski izveštaj svojim donatorima o potrošenim sredstvima. Većina udruženja danas prolazi i nezavisnu finansijsku reviziju, jer je to preduslov za konkurisanje za sredstva iz EU fondova.
- Dakle, kontrola je redovna i transparentnost apsolutna. Voleo bih da i državne institucije na taj način podnose svoje izveštaje - istakao je Dereta.

FINANSIRANJE NVO

Prema rečima Miljenka Derete zakon dozvoljava različite izvore finansiranja od članarina, preko stranih i domaćih donacija, lokalnih i nacionalnog budžeta do profitabilnih delatnosti.
- Za sve nas bilo bi idealno da finansiranje u što većoj meri bude iz domaćih izvora i to pre svega iz raznih budžetskih linija. Tako je u većini zemalja u Evropi. Nama predstoje dugi pregovori sa vladom i pre svega Ministarstvom finansija o regulisanju ove oblasti, s ciljem stvaranja pozitivnog okruženja za razvoj civilnog društva - rekao je Dereta.
Prema statističkim podacima taj prosek plata u NVO je oko 32.000 dinara. Nažalost, kod nas se još uvek ne shvata koliki potencijal za zapošljavanje postoji u NVO. U velikom broju zemalja od tri do osam odsto zaposlenih je u neprofitnom sektoru.

RASTU DOTACIJE ZA NVO

Direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora Jasna Filipović kaže da nije potpuno jasan način na koji se sredstva iz budžeta izdvajaju za „budžetsku liniju 481“ iz koje se dotiraju nevladine organizacije, političke stranke, verske zajednice i sportski savezi, prenosi Tanjug.
Ona je dodala da su u 2007. godini dotacije za taj deo iznosile 42 miliona evra i ukoliko se od toga oduzmu sredstva namenjena verskim zajednicama i sportskim savezima ostaje 38 miliona za NVO.
Filipovićeva je objasnila da „linija 481“ predstavlja ekonomsku klasifikaciju u budžetu, da se drugačije zove „dotacije NVO“, a da su svake godine sredstva koja se izdvajaju u tu liniju u porastu.

- Stari propisi ne sadrže odredbe o delovanju stranih udruženja u Srbiji, tako da više od 200 tih organizacija danas radi na osnovu potvrde Ministarstva spoljnih poslova, gotovo bez pravnog osnova, te su njihovo finansiranje i rad pravno neuređeni. Tako zastareli propisi s jedne strane i pomenuta pravna praznina sa druge, prave ozbiljne probleme u delovanju civilnog sektora u Srbiji - ističe Ećimovićeva.

Novi zakon o udruženjima, koji je Vlada Srbije utvrdila proteklog meseca, u tu oblast uvodi niz novina koje bi trebalo da olakšaju rad NVO. Ideja zakonodavca je, između ostalog, bila da obezbedi punu slobodu udruživanja.

- To podrazumeva da se izostave rešenja kao što je, recimo, ovlašćenje organa uprave da izdaje odobrenje za rad. Potrebno je uspostaviti sistem u kojem će udruženja biti odgovorni članovi društva, a zatim i da se stvore pretpostavke kako bi država imala uvid u njihove aktivnosti - kaže savetnica u resornom Ministarstvu.

Predlagač zakona je utvrdio i mehanizme kontrole, s obzirom na pojavu sve većeg broja organizacija, čiji su ciljevi usmereni na kršenje ljudskih ili manjinskih prava, kao i izazivanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti.

- U skladu sa Ustavom predviđeno je da jedino Ustavni sud može da zabrani rad udruženja. Resorno Ministarstvo će preko upravne inspekcije pratiti sprovođenje zakona. Takođe, domaća i strana udruženja, kad deluju, podležu kontroli svih nadležnih inspekcija i drugih državnih organa. Recimo, neko udruženje finansira izgradnju škole, ono podleže nadzoru i nadležne građevinske inspekcije - kaže Ećimovićeva.

Ukoliko novi zakon bude stupio na snagu biće znatno olakšani uslovi za osnivanje udruženja, tako što je umesto deset potrebnih osnivača, predviđeno da NVO mogu osnivati najmanje tri punoletne osobe. Kada je reč o maloletnicima sa navršenih 14 godina života mogu biti osnivači udruženja uz pismenu izjavu roditelja ili staratelja.

- Na udruženja koja ne žele da se registruju primenjuje se pravila o građanskom ortakluku. Međutim, oni koji se upišu u registar, stiču status pravnog lica i samo takva udruženja uživaju carinske olakšice i mogu da konkurišu za sredstva koja se u budžetu obezbeđuju za finansiranje programa NVO - objašnjava naša sagovornica.

Bitan deo novog zakona su prelazne i završne odredbe, koje uređuju pitanje društvene svojine, jer po važećem zakonu udruženja se dele na društvene organizacije, koje su mogle da imaju samo sredstva društvene imovine.

- Sve što su sticali svojim radom bilo je u društvenoj svojini. Potrebno je da se ta svojina na neki način pretvori u privatnu ili državnu. Kada novi zakon stupi na snagu udruženja će moći sudskim putem da dokažu da su nepokretnosti koje su oni finansirali od svojih članarina njihovo vlasništvo, a za onaj deo za koji se dokaže da su finansirani iz budžeta prelazi u državnu svojinu.

Ključne reči: