nedelja 4. maj 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > U današnjoj je Srbiji antipašićevsko vreme

INTERVJU: Đorđe Kadijević, koscenarista i reditelj TV serije „Poslednja audijencija“

U današnjoj je Srbiji antipašićevsko vreme

Stvaranje Jugoslavije Nikoli Pašiću služi na čast. On je bio sušta suprotnost kreaturama koje sada imamo na političkoj sceni, naročito onima koji misle da su veći Srbi i od Karađorđa, i od Svetog Save, i od Pašića, pa i sve trojice zajedno

Posle nepuni mesec i po intenzivnog rada na raznim lokacijama u Beogradu, Deliblatskoj peščari, Pančevu, Novom Sadu i okolini Smedereva, prekjuče je u selu Ritopek snimljena zadnja klapa serije „Poslednja audijencija“ o životu srpskog državnika Nikole Pašića, nastala iz pera scenarista Žike Lazića i Đorđa Kadijevića, koji je ujedno i reditelj ovog veoma ambicioznog televizijskog projekta. Neposredno uoči početka snimanja, gospodin Kadijević, poznat i kao autor popularne serije „Vuk Karadžić“, ali i sjajnih filmskih ostvarenja poput „Karađorđeve smrti“ i „Leptirice“, istakao je u razgovoru za Glas javnosti da je Pašić bio „jedan od najvećih i najsposobnijih političkih profila koji su se pojavili u čitavoj našoj istoriji“.
- Neko mu je manje ili više sklon, ali Pašića niko ne može da ospori. Na kraju krajeva, ne stoji džaba u centru Beograda spomenik Nikoli Pašiću. To je čovek koji je bio na pravom mestu, ne samo u najtežim trenucima u vreme smene dinastija, pa kasnije i u vreme sukoba sa velikim silama u Prvom svetskom ratu, nego i onda kada je ovaj narod umeo da stvara države, a ne samo da ih uništava i cepka. Između ostalog, on je jedan od tvoraca Jugoslavije, što po mom ličnom osećanju može samo da mu služi na čast. Nikola Pašić je bio sušta suprotnost ovim kreaturama koje sada imamo na političkoj sceni, naročito onima koji misle da su veći Srbi i od Karađorđa i od Svetog Save, pa i od samog Pašića zajedno. Zbog takvih, Srbija je i spala na ovo što je sada spala, odnosno vratila se na nivo iz perioda Berlinskog kongresa - ukazuje naš sagovornik.

DVA LICA TELEVIZIJE

Kadijević smatra da je danas na snazi „antipašićevsko vreme“ i
naglašava da je to bio jedan od glavnih razloga zašto je prihvatio rad
na ovakvom projektu.
- Ta reminescencija, koju želim da ponudim našoj javnosti preko jednog
moćnog medija kao što je televizija, pokazaće da je ovaj narod u svojim
redovima imao i sinove koji su umeli da grade i stvaraju i onda kada su
prolazili kroz neke nemoguće situacije. Nemam ništa protiv „babe koja
se češlja“ ili „Bele lađe“, ali mislim da televizija treba da pokaže i
jedno drugo lice i da se vrati nekomercijalnom programu koji ne služi
za uveseljavanje i dokolicu naroda - ukazuje Đorđe Kadijević.

Evropski karantin
Kadijević ističe da se Srbiji, ako uskoro ne promeni politički kurs, uopšte ne piše dobro.
- Ako nastavimo da vodimo politiku, kao što je vodimo sada, znači u suprotnom smeru od Pašića, plašim se da ćemo završiti sa „Karlovačkim mirom“ iz 1602. godine kada se Austrija dogovorila sa Turskom da se ne ide dalje preko Save i Dunava. Dakle, da se vratimo u orijent i da ponovo uđemo u evropski karantin. I to čudo nam se može desiti, jer tačno idemo tom stazom. Pašić nas je vodio jednim drugim putem, putem koji je trebalo da posluži kao uzor za integralnu Evropu. Integrišući Južne Slovene, balkanske narode, on je u stvari i dao primer čitavoj Evropi za taj model ujedinjenja. Za razliku od nekih velikih država i naroda kao što su Italijani, Nemci, Francuzi, Rusi... koji su sačuvali ono što su njihovi veliki sinovi Garibaldi, Bizmark, Jovanka Orleanka ili Petar Veliki stvorili, mi smo, nažalost, srušili sve što je Pašić stvarao zajedno sa svojom generacijom političara, ratnika i svih ostalih koji su tada sa njim živeli i delali. Mi sada živimo na krhotinama sopstvene istorije, sopstvene časti i sopstvene sudbine - tvrdi gospodin Kadijević.

Sudbonosna audijencija
On navodi da se osnovna karakteristika „Poslednje audijencije“ ogleda u njenoj edukativnoj i kulturološkoj misiji.
- Ova serija će nama samima, a možda i ponekom u svetu, ukoliko se bude prikazivala u inostranstvu, pokazati da smo mi zaista evropski narod, da smo imali ljude evropskog formata i da je Pašić jedan od najvećih evropskih političara u čitavoj njenoj istoriji. Time, zaista, možemo da se ponosimo. On je ravnopravno razgovarao sa Klemansoom, sa ruskim carem, američkim predsednikom Vilsonom... i odlučivao o sudbini ne samo svoje, nego i čitavih generacija posle sebe. Ubeđen sam u to da sadašnje stanje ne može opstati i da ćemo se kad tad ponovo vratiti onim velikim idejama koje su imali naši preci, a koje je Pašić umeo da pretvori u delo - tvrdi priznati reditelj.
Kadijević kaže da „Poslednja audijencija“ ne obuhvata ceo Pašićev život i naglašava da je najveći akcenat usmeren na period njegove borbe protiv dinastije Obrenović za koju je mislio da Srbiju vodi pogrešnim putem.
- Međutim, sa druge strane, u seriji postoji i paralelni tok koji obelodanjuje i poslednje sekvence njegovog života u vreme dinastije Karađorđevića. Dakle, u pitanju su poslednji Pašićevi dani kada se on pripremao za sudbonosnu audijenciju kod kralja Aleksandra Karađorđevića Prvog koji je razmišljao da li da mu poveri još jedan mandat za predsednika vlade. To se, naravno, nije dogodilo, a njegov pad je delo jedne kompromitacije koju je doživeo zbog ponašanja svog sina Radomira Pašića. Nikola je izgubio vlast, a kralj Aleksandar je na poslednjoj audijenciji, po kojoj je ova serija i dobila ime, postupio suviše oštro prema jednom čoveku koji je već podosta prešao osamdeset godina života. Tim činom, on ga je doveo u stanje stresa koje Pašićev organizam nije mogao da podnese. To je bila njegova, ne samo poslednja audijencija, nego i poslednji dan života. Tom događaju je posvećeno finale ove serije - otkriva Đorđe Kadijević.

Grdna zvrčka
Poslednji kadrovi, snimljeni prekjuče u Ritopeku, koji je „glumio“ Smederevo, obelodanjuju pozadinu pokušaja nesvakidašnjeg atentata na kralja Milana.
- On je, posle ubistva kneza Mihaila, došao na presto direktno iz Pariza, tako da nije imao priliku da bolje upozna Srbiju. Zbog toga je i napravio tu elementarnu grešku. Naime, kada je rešio da obiđe Srbiju, kralj Milan je iz Beograda prvo krenuo za Smederevo, grad koji je još iz vremena ustanka bio poznat kao „karađorđevićevski“. Naravno, Smederevci se nimalo nisu obradovali njegovoj poseti i onda su mu napravili grdnu zvrčku. Naime, pošto je on dosta obilno jeo, naročito neko prskano grožđe, bio je prinuđen da potraži „ono mesto“. Tu je već sve bilo podešeno, tako da je daska, čim je Milan ušao unutra, popustila i on se našao tamo gde mu sigurno nije bilo lepo. Bio je veoma ozbiljno ugrožen i posle tog događaja, ostao je ogorčen celog života ne samo na Smederevce, nego valjda i na čitav srpski narod. Po izlasku iz jame, bacivši sa sebe kneževsko odelo koje se na njemu zateklo, rekao je da čak ni najluđi rimski imperatori nisu bili u stanju da smislile takvu podlu vrstu ubistva jednog vladara. Inače, to je scena koju ja prvobitno nisam ni mislio da uvrstim u ovu seriju, ali sam odluku promenio na insistiranje urednika Bože Nikolića i direktora televizije Nikole Mirkova. NJih dvojica su smatrali da mi, zapravo, nikad nećemo izaći iz „aut“ pozicije ukoliko ne budemo imali toliko samokritičnosti da prikažemo sebe i u takvom svetlu - naglašava Đorđe Kadijević.

Komentari

Kako se u celu ovu pricu uklapa Arcibald Rajs?!