nedelja 4. maj 2008.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Strašno je kad Skupština mora da traži moju pomoć

INTERVJU : Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Strašno je kad Skupština mora da traži moju pomoć

Za nepune četiri godine obrađeno gotovo 4.000 žalbi građana, otkriveno mnoštvo afera...

Već četvrtu godinu Srbija ima poverenika za informacije od javnog značaja. U prvih godinu i nešto dana ova nova institucija u funkcionisanju naše države nije imala krov nad glavom, pa ni potreban broj ljudi za normalan rad. Danas, šćućurena u prijatnim prostorijama u ulici Svetozara Markovića 42 ima sedmoro zaposlenih od potrebnih 21 i obavlja poslove od interesa za sve nas. Pokušava da do javnosti doturi informacije koje nisu mogli novinari, skupštinska tela, kao ni građani. Do kraja marta ove godine obrađeno je 3.585 žalbi građana, a u radu je 714.

Na dan kada je Glas posetio poverenika Rodoljuba Šabića, Aerodrom „Nikola Tesla“ je dobio rešenje kojim mu se nalaže da Administrativnom odboru Skupštine Srbije dostavi informacije o izdacima za reprezentaciju i eventualnim posebnim „menadžerskim“ dodacima za rukovodeće ljude preduzeća. Ovim je okončan postupak po žalbama koje je taj odbor podneo povereniku protiv deset preduzeća i ustanova, odnosno javnih preduzeća Srbije.

- Pazite, kada jedno takvo telo gde sede predstavnici najvećih parlamentarnih političkih stranaka traži zaštitu svojih prava od poverenika, onda je to krajnje zabrinjavajuće sa stanovišta funkcionisanja vlasti. Ako oni ne mogu da dobiju tu informaciju, šta da očekuje novinar, a čemu tek može da se nada običan građanin. Zato sam na tome insistirao - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

NE ZOVU ME POLITIČARI

Da li vas je neko iz vlasti nekada pozvao i zamerio vam što dirate u „neke stvari“?
- Ja sam službenik države Srbije, koga bira parlament sa tačno utvrđenim zadatkom i ono što se meni dopalo, a što je bio jedan od motiva da se prihvatim ove funkcije to je što u zakonu piše da poverenik neće ni tražiti ni primati naloge ili uputstva od bilo koga. Nisam naivan i pretpostavljam da su mi mnogi zamerili mnoge stvari, ali nikada me nijedan državni funkcioner nije zvao niti pokušao da preti ili da indirektno utiče. Tražena su objašnjenja, mišljenja, naravno bilo je raznih, po pravilu, anonimnih pisama, poruka, toga ima koliko god hoćete. To je izgleda sastavni deo posla ili javne funkcije u Srbiji, ali ja ne mogu bilo koga da prozovem ili na bilo koga konkretno da sumnjam.

DEČAK OTKRIO AFERU

- Imamo mnogo pohvala i od medija, ali i od građana i stranih stručnjaka. Čak su nas pohvalili u Komisiji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Sve je to prijatno, ali nema razloga za zadovoljstvo, jer naše društvo nije iskoristilo priliku koju je dobilo ovim zakonom u borbi protiv korupcije i zloupotreba. Ja sam, ipak, posebno ponosan na nešto što je uz našu pomoć ili mi uz njegovu uradio jedan sedamnaestogodišnji mladić iz Doma učenika u Beogradu. On je, koristeći se ovim zakonom, zatražio pomoć poverenika, došao do određenih dokumenata, ukrstio podatke i dokazao ozbiljnu finansijsko-korupcionašku aferu u tom Domu učenika, gde je stanovao. Rezultat tog rada je sedam krivičnih prijava protiv rukovodstva Doma i vraćanje više miliona dinara njegovim drugarima iz te ustanove - kaže Šabić.

Koliko je vremena i truda potrebno da neke institucije naterate da saopšte informaciju?

- Od nekoliko hiljada rešenih žalbi, u dve trećine slučajeva uopšte nisam morao da donosim rešenje, već smo na moju prvu intervenciju imali odgovor, što govori da bismo s malo više truda imali i mnogo zadovoljnije građane i bolju predstavu o radu organa vlasti. To je ono što je dobro. Loše je to što oni koji poseduju informaciju polaze od toga da se nećete žaliti. To se mora promeniti. Tek u trećini slučajeva bilo je razloga za ozbiljniju intervenciju i nalog poverenika, a dobar broj zahteva je i odbijen, jer nisu sve žalbe ni dopuštene. U toj trećini slučajeva gde sam donosio nalog, veliki broj onih kojima je nalog upućen je i postupio po njemu, ili više od 80 odsto.

Neki su već kažnjeni?
- Tek posle mojih dvogodišnjih pritisaka, to je profunkcionisalo i počele su da se podnose prekršajne prijave i prvi ljudi u Srbiji su već kažnjeni zbog nepoštovanja zakona, ali to je jako mali broj u odnosu na broj počinjenih prekršaja.

Često se događa da se javnost sreće sa odbijanjem da se saopšte neki podaci, zbog navodne njihove tajnosti ili poslovne tajne. Ima, čak, nagoveštaja da su izvesni aneksi ugovora tajni. U kojoj meri vi to možete da proverite?
- Prema Zakonu, poverenik ima pravo uvida u svaki nosač informacija. To znači da ja imam pravo uvida u bilo koji dokument. Naravno da mi je to pravo neophodno da bih radio svoj posao, kako bih inače mogao da odlučim da li je vaš zahtev opravdan ili ne, ali to ne znači da ja mogu da ga saopštim javnosti. Imam to pravo da bih rešio po vašoj ili nečijoj drugoj žalbi i da, ukoliko ocenim da je ona opravdana, mogu dati nalog da se dokument koji nosi oznaku poverljivosti - učini javnim. Bilo je do sada slučajeva gde sam to i činio - ako se sećate ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, gde su se pozivali na poverljivost ugovora, pa kod „Jata“, o tome su i vaše novine pisale. Naravno da tajni ima. Svako organizovano društvo mora da ima svojih tajni, ali ona ne sme da se zloupotrebljava.

Tajni ipak ima, a verovatno i svega ovog što pominjete?

- Želim da naglasim jedan problem, na koji sam više puta ukazivao. Mi, za razliku od ostalih evropskih zemalja, nemamo zakon koji daje odgovor na ta pitanja. Nemamo zakon o klasifikaciji tajnih podataka, koji može da nam odgovori ko zapravo u državi može da nam kaže da li je i šta je nešto tajna, na koji način dobija taj status, na koji rok, ko to kontroliše, ko daje obrazloženje za to ograničenje prava javnosti, koliko to traje i ko to može da opozove. Kod nas je problem što je ta sfera izložena proizvoljnosti, a samim tim i zloupotrebi. Zato apelujem da se donesu dva važna zakona - o zaštiti podataka o ličnosti i zakon o klasifikaciji podataka.

Da li se desilo da su mediji tražili neku informaciju, a da ste vi procenili da je to državna tajna?
- Da, bilo je slučajeva kada sam odbijao da takvu informaciju dam.

NE ZOVU ME POLITIČARI

Da li vas je neko iz vlasti nekada pozvao i zamerio vam što dirate u „neke stvari“?
- Ja sam službenik države Srbije, koga bira parlament sa tačno utvrđenim zadatkom i ono što se meni dopalo, a što je bio jedan od motiva da se prihvatim ove funkcije to je što u zakonu piše da poverenik neće ni tražiti ni primati naloge ili uputstva od bilo koga. Nisam naivan i pretpostavljam da su mi mnogi zamerili mnoge stvari, ali nikada me nijedan državni funkcioner nije zvao niti pokušao da preti ili da indirektno utiče. Tražena su objašnjenja, mišljenja, naravno bilo je raznih, po pravilu, anonimnih pisama, poruka, toga ima koliko god hoćete. To je izgleda sastavni deo posla ili javne funkcije u Srbiji, ali ja ne mogu bilo koga da prozovem ili na bilo koga konkretno da sumnjam.

DEČAK OTKRIO AFERU

- Imamo mnogo pohvala i od medija, ali i od građana i stranih stručnjaka. Čak su nas pohvalili u Komisiji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Sve je to prijatno, ali nema razloga za zadovoljstvo, jer naše društvo nije iskoristilo priliku koju je dobilo ovim zakonom u borbi protiv korupcije i zloupotreba. Ja sam, ipak, posebno ponosan na nešto što je uz našu pomoć ili mi uz njegovu uradio jedan sedamnaestogodišnji mladić iz Doma učenika u Beogradu. On je, koristeći se ovim zakonom, zatražio pomoć poverenika, došao do određenih dokumenata, ukrstio podatke i dokazao ozbiljnu finansijsko-korupcionašku aferu u tom Domu učenika, gde je stanovao. Rezultat tog rada je sedam krivičnih prijava protiv rukovodstva Doma i vraćanje više miliona dinara njegovim drugarima iz te ustanove - kaže Šabić.


Novinarima se često događa da traže informaciju i da im bude rečeno da će sutra biti konferencija za novinare, a toga dana već neki mediji objave traženu informaciju i pre konferencije za novinare?
- Svaki komentar je suvišan. To je krajnje nekorektno, čak i kažnjivo sa stanovišta zakona. To je diskriminacija i nešto što je nedopustivo. Nemoguće je sve urediti Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Tu postoji nešto što se zove politička kultura, elementarna odgovornost prema javnosti, biračima i poreskim obveznicima.

Koliko često novinari od vas traže pomoć?

- Sve češće i taj procenat raste, ali se nije desilo ono što sam očekivao. U prvih godinu dana bilo je logično da će novinari biti prvi, pa onda nevladine organizacije, pa tek građani. Sve se desilo obrnuto. Lavovski deo i danas su žalbe građana, onda dolaze nevladine organizacije, pa tek onda mediji.

Da li je nastala neka afera posredstvom poverenik - mediji?

- Ja ću vam reći da su mediji pomogli povereniku, koji je svoj stav izrazio donoseći rešenje u kome se nalaže objavljivanje informacije. Za to je primer ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Nisam se rukovodio činjenicom da iza traženja odgovora stoji predsednik Skupštine Vojvodine. Bilo mi je to irelevantno, jer su njemu na raspolaganju neki instrumenti koje građani nemaju. Rukovodio sam se svojom predstavom o pravu javnosti da to zna. Potpuno sam ubeđen da kompletan koncesioni posao, vredan milijardu ili milijardu i po evra u kome se na raspolaganju stranom partneru stavlja jedan kapitalno vredan resurs, koji pripada svim građanima ove zemlje, ne može biti tajna.

Komentari

"Za to je primer ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Nisam se rukovodio činjenicom da iza traženja odgovora stoji predsednik Skupštine Vojvodine. Bilo mi je to irelevantno, jer su njemu na raspolaganju neki instrumenti koje građani nemaju. Rukovodio sam se svojom predstavom o pravu javnosti da to zna. Potpuno sam ubeđen da kompletan koncesioni posao, vredan milijardu ili milijardu i po evra u kome se na raspolaganju stranom partneru stavlja jedan kapitalno vredan resurs, koji pripada svim građanima ove zemlje, ne može biti tajna!!!???"

ZASTO JE ONDA TREBALO SKORO GODINU DANA DA SE DOKUMENT VIDI(I TO U SKRACENOJ VERZIJ!!!)KAO I ZASTO SE NISTA NIJE DOGODILO VELJI ILICU KOJI JE ZAVLACIO,OTEZAO I UZURPIRAO ZAKON O INFORMACIJI STOPIRAJUCI NA NAJBEZOBRTAQZNIJI NACIN DA SE UGOVOR VIDI I JAVNO OBNARODUJE!!!???ZASTO NJEGOVA SAMOVOLJA NIKADA NIJE PRIMERNO KAZNJENA?!,,,KAO I KAKO VEROVATI SUTRA U SLICNIM SLUCAJEVIMA,KADA SE OVA AFERA ZATASKALA KAO DA NISTA NIJE BILO,A DOTICNI I DALJE HARA OKOLO,LAZE,OPANJKAVA I DAJE NESUVISLE,ALARMANTNE,LICNE IZJAVE O LICIMA NA VRHOVNIM POLOZAJIMA U ZEMLJI-BEZ ZADRSKE I BEZ OSNOVNOG VASPITANJA,A SA NAMEROM DA UZNEMIRI NAROD,PA CAK I DA DOVEDE DO FIZICKE KONFRONTACIJE MEDJU GRADJANSTVOM !!!???

Gospodin Sabic je sposoban i posten covek.Jedan od retkih kome Vlast nije sprzila savest. Da je na funkcijama vise takvih ljudi bilo bi mnogo bolje.

Ovaj covek stvarno dobro radi svoj posao.Na zalost kod nas jse prosto iznendis ka d vidis da ima i takvih.Jer takvih strasno malo,mozes ih izbrojati na prste.

Sabic je cestit covek koji je po svemu sudeci dobro zapretio tajnama nasih velikih gazda.Uspeo je i da ih zabrine.Ne treba se cuditi sto mu se dogodila ona "nezgoda" na autoputu.

Lepo je znati da i pored negativne kadrovske seklecije ipak ima na funkcijama ima i kvalitetnih ljudi. Samo, istina je da ih je vrlo malo.