nedelja 4. maj 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Pensilvanija - bulevar najmoćnijih na svetu

BULEVARIJADA - Najpoznatije svetske ulice

Pensilvanija - bulevar najmoćnijih na svetu

Piše: Jovan Nikolić

Avenija Pensilvanija „presečena“ je na dva mesta - kompleksima Bele kuće i Kongresa. Polazi iz srca otmenog vašingtonskog kvarta Džordžtaun, prolazi pored dveju velikih klinika - Univerzitetske i bolnice Kolumbija, do velikog trga nazvanog po Džordžu Vašingtonu, prvom predsedniku SAD. U narednih kilometar i po, koliko ima do kompleksa Bele kuće, nižu se nekoliko hotela, crkava različitih verskih zajednica i deo velikog univerziteta Džordž Vašington. Ne mogu a da se ne uoče zdanja moćnih Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
Širokom avenijom promiču automobili državnih institucija ili diplomatskih predstavništava. Pešaci su uglavnom turisti za koje je Bela kuća nezaobilazna lokacija.

Skretanje avenije Pensilvanija ulevo, na Lafajetov skver, znak je da ste stigli do najvažnije adrese, do kuće sa brojem 1600. Tu je podstanar Džordž Buš. Bavi se predsednikovanjem. I otac mu je neko vreme bio tu na stanu, baš kao i svi ostali šefovi američke države, osim Džordža Vašingtona, koji je i odredio ovo mesto za zvaničnu rezidenciju. Zgradu je dizajnirao arhitekta Džejms Hoben, ali su je Britanci spalili 1814. godine. Obnovljena je i ofarbana u belo i otuda naziv koji važi skoro dva veka.

Zgrada sa oreolom tajanstvenosti nalazi se u ograđenom, veoma raskošnom parku, vidljiva je skoro sa svih strana, čak je i otvorena za posetioce, po dva časa dnevno. Nameštaj je zaostavština bivših stanara.

Izuzetno lep trg ispred Bele kuće nazvan je prema francuskom markizu Lafajetu, koji se zajedno sa Amerikancima borio za nezavisnost SAD. Na skveru su spomenici još nekolicini stranaca koji su učestvovali u „dekolonizaciji“ Sjedinjenih Amerikih Država.

Kada se nakon polukruga oko Bele kuće avenija Pensilvanija „vrati“ na početni pravac, uočava se nekoliko elitnih hotela, među kojima je najznačajniji imenjak američke prestonice. Hodajući prema Kapitolu dva i po kilometara, sa desne strane nailazite na blok državnih zgrada (PTT, Nacionalni arhiv...) među kojima najviše pažnje privlači ona u kojoj je smešten FBI. Nazvana je prema dugogodišnjem direktoru Edgaru Huveru.

VAŠINGTON

Glavni grad Sjedinjenih Američkih Država ima sa predgrađima oko 1,4 miliona stanovnika. Nalazi se u oblasti u kojoj je ispisivana američka istorija u vreme oslobađanja 13 američkih kolonija od britanske vlasti. Smešten između država Merilend i Virdžinije, Vašington ima poseban status distrikta.


Nasuprot ovih ustanova je kvart nazvan Šoping distrikt. Objašnjenje o čemu je reč nije potrebno. Na aveniji Pensilvanija nalazi se niz otmenih i prilično skupih prodavnica, prvenstveno pomodne robe, automobila, nakita, posuđa i elemenata kućnog nameštaja. Tu su i kancelarije mnogih preduzeća za trgovinu nekretninama, advokatskih biroa i konsalting kompanija, kao i predstavništva velikih korporacija. Na aveniji je i nekoliko muzeja kojih je inače Vašington prepun.

Duž avenije su postavljene statue ljudi koji su obeležili istoriju SAD. Ističe se spomenik Bendžamina Frenklina, jednog od „otaca“ SAD. Potom Pensilvanija susreće aveniju Konstitjušn i ulazi u Mal, gradski pojas, ili blok, koji se u Vašingtonu smatra za najznačajniji. Mal se završava Junion skverom, iza kojeg je kongresni kompleks, a avenija Pensilvanija nastavlja put preko brda Kapitol.

Najviše zakonodavno telo SAD smešteno je u fascinantnoj zgradi na Kapitol hilu čija je izgradnja počela 1793. godine, a završena tek 1867. godine, iako su zajedničke sednice dva doma, redovne još od početka 19. veka. Palata je u kompleksu parkova kojima se završava Mal, inače, specifična, atraktivna gradska promenada ogromnih dimenzija. Uz palatu Kongresa je najveća biblioteka na svetu. Kada bi se spojile sve police sa knjigama bile bi duge oko 550 kilometara. Osnovana je 1800. godine, ali su je deceniju kasnije Englezi spalili, da bi poklonom od 6.500 knjiga, Tomas Džeferson postavio temelje obnovljene Kongresne biblioteke.

Avenija Pensilvanija pruža se preko brdašca Kapitol polako se spuštajući do kružnog toka Barni. Tu će mostom Sousa preći na drugu obalu reke Anakositija i nastaviti sve do granice distrikta Vašington i savezne države Merilend. Iako impresionira, između ostalog i dužinom, bulevar Pensilvanija nije i najduži u prestonici. Daleko je kraći od najduže, ali ne i značajnije Masačusets avenije.