nedelja 4. maj 2008.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Mnogi sporovi u prodaji „Jastrepca“ i EI „Niš“

U Nišu novog vlasnika dobilo 81 preduzeće, a za privatizaciju ostalo još 67 firmi

Mnogi sporovi u prodaji „Jastrepca“ i EI „Niš“

Fabrika pumpi samo nekoliko nedelja pre aukcije prodala „Delti“ plac da bi ova kompanija na njemu izgradila parking za „Tempo“, a prva privatizacija bila neuspešna lll Firme EI „Niš“ sa privatnicima formirali mešovita preduzeća unoseći u njih imovinu čija je vrednost potcenjena

NIŠ - Prema podacima Agencije za privatizaciju, u Nišu je privatizovano 81 preduzeće, a 67 je u procesu privatizacije. Zbog neplaćanja ugovorene cene, neispunjavanja investicionih obaveza i neobezbeđenih bankarskih garancija, raskinuti su ugovori sa kupcima „Srbijaturista“, „Belvita“, „Investprojekta“, „Autoremonta“, „Niške mlekare“ i „Jastrepca“.

Niška fabrika pumpi „Jastrebac“, sa proizvodnim programom kakav u Evropi nije nigde postojao, sa preko 2.000 različitih modela pumpi koje su korišćene i u ruskim nuklearnim elektranama posle incidenta u Černobilju, i koje su se pokazale kao izuzetno pouzdane, u poslednjih pet godina nekoliko puta je „trebalo da bude privatizovana“. Međutim, sada je jasno da je, umesto jedinstvenog proizvodnog programa, kupcima „Jastrebac“ bio privlačan zbog lokacije.
Naime, konzorcijum „Delte M“ i smederevskog „Unijateksa“ kupio je „Jastrebac“ krajem 2006, a tri meseca posle ovakve privatizacije, pošto nisu formirani poslovodni organi, radnici su stupili u generalni štrajk. Kompanija „Delta M“ ubrzo je izašla iz konzorcijuma i svoje mesto ustupila kćerki-firmi „Latijum“, koja se inače bavi - trgovinom čokolade.

Samo nekoliko nedelja pre aukcije „Jastrepca“, „Delti“ je prodato 44 ari placa, koji im je trebao za parking novosagrađenog hipermarketa „Tempo“, po ceni od 200.000 evra, što je bilo uvijeno u formu ugovora o suinvestiranju, tako da je sindikat ove fabrike izrazio sumnju da je ova fabrika bila prodata „Delti“ samo zbog dobre lokacije.

Ova privatizacija poništena je nekoliko meseci kasnije, a novi vlasnik niške fabrike pumpi postala je ruska firma „Skaj servis“, koja je 18. oktobra prošle godine na berzi kupila akcije „Jastrepca“. U Udruženju malih akcionara Srbije kažu da je cena od samo 100.000 evra, za koliko je „Jastrebac“ prodat, nerealna, i da samo zemljište vredi daleko više. Međutim, prema nezvaničnim izvorima, ni bivše rukovodstvo niške fabrike pumpi nije Agenciji za privatizaciju podnelo spisak celokupne imovine ovog preduzeća zbog čega se najavljuju nove krivične prijave.

U Nišu se svakako najviše govori o privatizaciji EI holdinga, koji je pre dvadesetak godina zapošljavao 30.000 radnika na teritoriji cele SFRJ, a sada u svom sastavu ima četrdesetak preduzeća u kojima radi svega oko 900 radnika, koji većinom primaju samo minimalac.

LJubinka Stefanović-Mladenov, koja je na mesto generalnog direktora EI holdinga došla posle Vojkana Mitića, koji je smenjen uz nekoliko krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja, takođe je razrešena zbog sukoba interesa, jer je jedan od akcionara preduzeća „Opek“, koje je bilo deo sistema EI. Ona je izjavila da je smena nezakonita pošto je samo manjinski akcionar u „Opeku“ na osnovu godina rada u tom preduzeću, ali je dodala da je od početka privatizacije EI bilo mnogo sumnjivih poteza tadašnjeg rukovodstva.

- Privatizacija je krenula mimo zakona i Agencije za privatizaciju, što preko stečaja i sudskih naplata i izvršenja, što preko formiranja mešovitih preduzeća, gde je EI unosila imovinu, odnosno zgradu i opremu, a druga strana uglavnom neko „pravo na proizvodnju“ ili deo opreme, dok je vrednost procenjenog kapitala uvek bila u korist privatnika. Nijedno ovakvo osnivanje mešovitih preduzeća koja imaju većinu privatnog vlasništva nije za to imalo saglasnost Agencije za privatizaciju. Bilo je dvanaest pokušaja takozvane „dokapitalizacije“, gde su privatne firme, kada bi donele novu opremu i mašine, postajale većinski vlasnici. Radnici su sada na birou, a oprema koja je pripadala Elektronskoj industriji prodavala se da bi se namirili poverioci. Čak su i te firme-suvlasnici bile poverioci koje je trebalo namiriti, što je bilo apsolutno neprihvatljivo. „Ali, većina takvih postupaka bila je zakonita po propisima koji su tada važili“, navela je Stefanović-Mladenov.

STOPIRALI NOVE POSLOVE

- Prema tvrdnjama nekih direktora, radnika i sindikata, u EI čak je postojalo i uputstvo da se ne ugovaraju poslovi do privatizacije. Neko je očigledno imao plan da jeftino kupi preduzeća koja su mogla dobro da rade, te firme su se zaduživale prema radnicima, koji su sudskim putem plenili opremu firme i preprodavali privatnim firmama, uz ubeđivanje rukovodstva da država mora da im obezbedi otpremnine i da brine o njima - kaže LJubinka Stefanović-Mladenov.

Jedan od najsvežijih primera sumnjivih privatizacije niških preduzeća je „slučaj“ preduzeća „Pomoravlje“, koje se bavi proizvodnjom boja i lakova. Krajem marta, niška policija saopštila je da su bivši direktori niškog „Pomoravlja“ Grujica Cekić i Rusomir Zarubica uhapšeni zbog sumnje da su „zloupotrebom službenog položaja“ omogućili novom vlasniku ovog preduzeća da posle privatizacije dođe do parcele koja je procenjena na preko 63 miliona dinara. Policija je takođe saopštila da nije prikupila dovoljno dokaza za krivičnu prijavu protiv Nišlije Filipa Andrijaševića, koji je na aukciji 2005. godine kupio „Pomoravlje“ za 1,4 miliona evra, dok akcionari ovog preduzeća smatraju da je njegova realna vrednost skoro 19 miliona evra. Akcionari sumnjaju da ovo nije jedina malverzacija novog vlasnika i starog rukovodstva, a sumnjaju i da između Agencije za privatizaciju i novog vlasnika „postoji sprega“, jer krivične prijave, zbog „mnogih zloupotreba i falsifikata“, nije podnela Agencija, već manjinski akcionari ovog preduzeća.

Zahtev za poništenje privatizacije „Pomoravlja“ nije ništa novo među preduzećima koja su privatizovana, a krivične prijave protiv rukovodstva preduzeća, koja su, umesto solidnog profita, pred privatizaciju pravili gubitke, već su i ranije podnošene.

Komentari

Od privatizacije duvanske industrije Zoran Zivkovic je uzeo ogromne pare kao proviziju (objavljeno u Kanadskim novinama). On je sada jedan od biznismena sa kupljenom diplomom posle toga.Pitajte profesore u Nisu koji su mu predavali u srednjoj skoli, sta mogu da kazu o njegovoj inteligenciji.Gorenje je korumpiralo rukovodstvo Ei da ugusi fabriku masina za pranje da bi usli na srpsko trziste.Gorenje masine za ves, koje se prodaju u Srbiji, se prave na Kosovu i raspadaju se posle isteka garancije.Nemaju uopste unutrasnju zastitu od korozije.Ima toga jos o zaslugama zutih za unistavanje srpske privrede po zadatku.

Gospodja koja komentarise dogovorenu pljacku u EI Nis s razlogom nesme da govori o odgovornoj osobi, a to je Vojkan Mitic. On je najobicnija spodoba koja spada u grupu institucionalnih privrednih "higijenicara". Naravno pored mnogih drugih "higijenicara", kao sto su, bankarski, kulturni, duhovni i tako redom.
Postavljen na mesto, jednog u broju mnogih, koji su trebalo da "osmisle" i postave temelje ekonomskog ambijenta za strane investitore, kao domaca banditska "laka konjica" koja treba da pripremi i postavi temelje usreciteljima srpskog naroda, Vojkan Mitic je sistematski i temeljno po nalogu, razorio temelje niskog giganta postavljenog pre skoro sezdeset godina.
Osvedoceni Rotarijanac, cije su veze neosporno mnogo dublje od obicnog "higijenicara" , ocigledno je uradio ono sto je i bila naredba nalogodavaca.
Pisac ovih redova je svedok kako se jedna fabrika ( EI radio cevi) jedina takve vrste u svetu, namerno rasturila i dovela do propasti, i ako je imala sjajnu perspektivu s obzirom na ekskluzivitet svojih proizvoda sirom sveta. Za vreme rukovodjenja Vojkana Mitica u EI Holdingu , vrsni inzenjeri i strucnjaci su pobegli glavom bez obzira, a kada su prispele zahtevne porudzbine, naravno nije bilo nikog ko bi to mogao da odradi.
Ovakvi primeri neodgovornosti su za drzavnog tuzioica, nadam se posle promene vlasti 11.Maja.