nedelja 4. maj 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > „Marko Polo“ brzih kontejnera!

Milanko Šarančić, generalni direktor „Železnica Srbije“, o pruzi Beograd-Bar

„Marko Polo“ brzih kontejnera!

Barska pruga je deo velikog projekta, zbog kojeg je država Italija više puta izrazila spremnost da uloži sredstva kako bi se ona kompletno modernizovala, za šta je potrebno nešto više od 600 miliona evra

Srbija neće postati slepi kolosek glavnih železničkih komunikacija u Evropi i to nije politička retorika uoči izbora, već ekonomski interes zemlje i dobra trasa na kojoj se nalazi sadašnje rukovodstvo „Železnica Srbije“.

Naime, oporavak pruge Beograd - Bar, glavne žile kucavice srpske železnice, mosta između dve Evrope i naš put do mora i luke Bar je prioritetan zadatak! Zbog toga nas uopšte ne čudi što sadašnje rukovodstvo „Železnica Srbije“ želi da bude lider u regionu, za šta mu dobar vetar u leđa daju kolege iz Austrije i Italije.

- Procene koje su se svojevremeno pravile, da je u prugu Beograd -Bar, preračunato u sadašnju evropsku valutu, evro, uloženo ne manje od oko tri i po milijarde evra govore dovoljno o evropskom značaju ovoga projekta. Za skoro 30 godina, koliko je ova pruga u eksploataciji, mi uspevamo samo da održavamo ovaj pružni pravac. Naime, pre skoro godinu dana uspeli smo da remontujemo i poslednji 41. kilometar pruge koji nas je koštao 18 miliona evra kod Evropske investicione banke, tamo gde je remont bio najpotrebniji, na potezu prema Valjevu. Nastavili smo i dalje ulaganja u remont pruge, profila, uređenje tunela, kako bismo prihvatili kontejnerske vozove iz luke Bar ka Beogradu i severnije od Srbije. Ova pruga u delu kroz Crnu Goru ima status najteže pruge u Evropi zbog konfiguracije terena. Jer, ima ukupno 254 tunela, 234 mosta, odnosno nadvožnjaka i najveći deo njih se nalazi na teritoriji Crne Gore u dužini od oko 250 kilometara, dok je kroz Srbiju blizu 290 kilometara. Naša je želja, rukovodstva i Ministarstva za infrastrukturu je da u Savetu Evrope ovaj pružni pravac dobije status Koridora 10, jer ćemo time biti i bliži fondovima za održavanje i investiranje, priča Milanko Šarančić, generalni direktor „Železnica Srbije“.

Šta to praktično znači za naš železnički saobraćaj?
- Moram da naglasim da je ovaj pružni pravac deo velikog projekta nazvanog „Marko Polo II“, zbog kojeg je država Italija više puta izrazila spremnost da uloži sredstva kako bi se pruga Beograd-Bar kompletno modernizovala!

Kada je to prvi put saopšteno i sa koga mesta u Italiji?
- Ja sam sa našim ministrom za kapitalne investicije, pre oko tri i po godine bio u italijanskoj vladi! Tada smo sa potpredsednikom vlade Italije koji je ujedno i ministar za transport, gospodinom Ursom, razgovarali i od njega čuli za spremnost Italije da pomogne remont i modernizaciju ove pruge. Tada smo i čuli okvirni finansijski plan: dakle, za kompletan remont, podizanje standarda na tim prugama, na veće brzine, gde bi vozovi na pojedinim deonicama išli brzinom i 160 kilometara na sat, ali i prosečna brzina da bude duž cele trase od oko 100 kilometara na sat! Šta to znači, ako se sada na ovom pružnom pravcu krećemo od devet do 11,5 sati, sa sadašnjim vozovima, a sa tom modernizacijom bi se vreme putovanja od Beograda do mora jednostavno prepolovilo! Potrebno je još da se prošire gabariti tunela kako bismo primili velike kontejnere na platoima vagona i da zamenimo elektropostrojenja i signalizaciju duž cele pruge, a to puno košta. Crna Gora, takođe, podržala bi taj plan. Dakle, da bi se kompletno modernizovao ovaj putni pravac i podigao na zavidan evropski nivo, potrebno je nešto više od 600 miliona evra! Već za prvu fazu oko 360 miliona evra, a u nju spada i izrada kompletne studije, generalnog i idejnog projekta i da se krene u realizaciju.

POLITIKA GLAVNA SMETNJA

Zašto tri i po godine nije ništa urađeno povodom ponude italijanske vlade?

- Verovatno iz razloga što su u Srbiji bili izbori, što je u celom poslu bilo nekoliko pokušaja posredovanja u pripremi realizacije ovog projekta. Naprosto, nije bilo ni snage ni potencijala da se iznese ceo projekat! Bilo je onih koji su se pre svega interesno postavili, tako da nije bilo spremnosti ni u jednoj vladi ( Srbije, Italije i Crne Gore) da se pod takvim okolnostima uđe u projekat. Ja sam bio nedavno u Crnoj Gori i došao do zaključka oni žele da se što pre pokrene ceo postupak ponovo i da se održi inicijalni sastanak, verovatno u Rimu.

Srbija kupuje ŽelezniČki prevoz CG i luku Bar!

- Crna Gora se polako priprema za privatizaciju luke Bar. Naš ministar za infrastrukturu je izrazio želju da bar deo luke Bar bude u vlasništvu Srbije, odnosno obznanio da Srbija mora učestvovati u toj privatizaciji. Postoji, naime, spremnost i naše zemlje i „Železnica Srbije“ da učestvuju u privatizaciji kompletnog kargo i putničkog prevoza na prugama duž Crne Gore. „Železnice Srbije“ su spremne da budu vlasnik, ili bar većinski vlasnik, železničkog prevoza u Crnoj Gori. Naravno, infrastruktura bi ostala u vlasništvu matičine zemlje. To je izuzetno bitan projekat za nas, jer bismo time preusmerili i našu kompletnu privredu na pravac ka luci Bar i time imali direktan izlazak na more. Teško je u ovom trenutku reći koliko će nas to koštati, jer je tender tek u pripremi, ali je moja poruka svim zainteresovanima za kupovinu železničkog prevoza u Crnoj Gori: da se Srbija toga neće odreći i da je to naše najmanje i prirodno pravo i da zbog toga treba da na tenderu pobedimo.

Poslovi i sa Austrijancima

- Mi smo u stalnim pregovorima sa evropskim partnerima i u toku prošle godine imali smo veliki prihod od tranzita preko Koridora 10 kroz Srbiju od 58 miliona evra. Tri puta veći nego u 2003. godini, pa nam je namera da trend rasta prihoda nastavimo. Svesni smo da je u pitanju jednokolosečna pruga i da zato ne možemo da računamo na veći intenzitet saobraćaja. Bitno je da smo zadržali sve postojeće partnere i doveli neke nove jer to omogućava da u perspektivi, zajedno sa austrijskom železnicom, koja je postala većinski vlasnik mađarskog kargo-prevoza, uradimo neke nove projekte koji će doneti znatno veće prihode.

Otkuda baš interes Italije za ovaj projekat koji nimalo nije jeftin?
- Italija je, još dok su kod nas bile sankcije, na prostoru Rumunije otvorila oko 24.000 što malih, što većih preduzeća i predstavništava. NJima je jako potrebna ova saobraćajna veza, jer je Lombardijski deo zagušen, pa je i stav italijanske vlade da sav saobraćaj preusmere na luku Bar i severnije do Beograda i dalje ka severnoj i srednjoj Evropi!

Sigurno u vašim planovima značajno mesto zauzima i luka Bar i deo trase ove pruge kroz Crnu Goru?
- Mi smo u decembru prošle godine potpisali projekat i ugovor sa lukom Bar, sa železnicama Crne Gore i Mađarske da na potezu od luke Bar, preko Crne Gore i Srbije do Budimpešte saobraćaju kontejnerski vozovi. Pre toga, zajedno sa predstavnicima Crne Gore potpisali smo ugovor o tarifama ovoga prevoza. Znači, to su projekti koji bi mogli da još više zažive kada se steknu tehnički uslovi na ovom pružnom pravcu, da se kontejnerska roba ambulantno prosleđuje do krajnih korisnika.

Da se vratimo na predlog Italijana... Šta se događa sa projektom modernizacije pruge Beograd - Bar?
- Pre petnaestak dana smo uputili predlog ministru za infrastrukturu Srbije da se organizuje sastanak sa ministrom za transport Italije, kako bismo ovaj projekat oživeli. Nadležni iz Crne Gore istu inicijativu su uputili svom resornom ministru! U Italiji je opet na čelu vlade Silvio Berluskoni, baš kao što je bio u vreme kada se rodio ovaj projekat. Zato i smatramo da se pojavila nova velika prilika da krenemo u realizaciju projekta... Za nas je ovaj pružni pravac od izuzetnog značaja baš zbog Koridora 10, mada su važni i svi drugi pravci.

Šta se može realno očekivati narednih meseci?
- U narednih nekoliko meseci mogući su konkretni dogovori oko ovog velikog projekta, ne samo za Srbiju. Prvo treba da se potpiše protokol o saradnji, pa potom sporazum o saradnji, pa onda i ugovor... To se može završiti do kraja godine. Sledeće godine bio bi pripremljen tender i kompletan projekat za realizaciju. Naravno, za to bi vlade Srbije i Crne Gore morale da daju višegodišnje garancije za realizaciju projekta i ja verujem da je to vitalni državni interes za koji ne bi trebalo da bude ikakvog sporenja na najvišem nivou jedne zemlje - zaključio je Šarančić.