nedelja 4. maj 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Gajim samo pozitivne ljude

MOJE DRUGO JA : Zorana Pavić,pop-pevačica

Gajim samo pozitivne ljude

Ne postoji društvo u koje sam otišla, a da sam sa sobom ponela lošu energiju. Ma šta da mi se desilo tog dana i kako god bila neraspoložena, imam snagu da neke ružne stvari ostavim kod kuće i isključim iz sebe, te da im se kasnije vratim, kad to treba

Sebe opisuje kao romantičnog mangupa, iako bi, po definiciji, jedno drugo trebalo da isključuje, ali ona kaže da ima to nešto šeretsko, mangupasto, što je više vadilo puta iz raznih nevolja. Pevačica Zorana Pavić je CD „Da mi ime ne zaboraviš„ obeležila 18 godina uspešnog rada ili, kako to ona zove, „punoletstvo na sceni“. Ova pop interpretatorka imala je želju da studira pedagogiju, ali nije. Ne boji se da u spotu ostari ni da zaplače, okušala se i kao pisac i glumica i scenarista na DVD sa monodramom „Kad žena voli“. U eri krađa pesama iz Elade, ona je jedina u spotu za obradu strane pesme napisala „Maznuto od Šer“ po principu „reci istinu da ti niko ne veruje“, a sada za svoju novu pesmu „Vrisnula bih da zaječi“ kaže da će biti prva koju će Grci plagirati. Tvrdi da nije „neki komercijalni“ pevač, ali se nadam da će posle 10 godina od prvog napraviti na jesen još jedan koncert koji se pamti. U dobrim je odnosima sa kolegama, nikoga ne proziva, a kada joj kažu da bolje izgleda uživo, u šali dodaje da će krenuti po kućama da se to bolje vidi.

- Mislim da je to stvar energije. Život nosi i lepe i one druge stravi, ali naučila sam, a to je stvar pristupa životu, da gde god se pojavim, sve ružno zaključam i ostavim u nekoj fioci. Ali kada sam zaista tužna, nervozna, neraspoložena naučila sam da budem sama. Postoji određeni broj mojih prijatelja s kojima mogu da se vidim jer jesu od tih koji mogu da me „podignu“ i razgovori sa njima poprilično mi u takvoj prilici pomažu. Ipak, mislim da je sebično prenositi neku lošu, negativnu energiju kada odeš negde. Zato ne postoji društvo u koje sam otišla, a da sam sa sobom ponela tu neku lošu priču. Ma šta da mi se desilo tog dana i kako god bila neraspoložena, imam snagu da neke ružne stvari ostavim kod kuće i isključim iz sebe, te da im se kasnije vratim kad to treba. Imala sam zaista teške situacije u životu, ali pomogla mi je porodica u kojoj su svi šaljive prirode. Svi smo duhoviti, nismo iz one ulagivačke varijante da smo najbolji i najlepši. Svi se šalimo na račun jedni drugih ili na sopstveni i čini mi se da se samo veliki ljudi šale na svoj račun. Shodno tome, takvi ljudi mi se dopadaju. Gajim samo pozitivne misli i okupljam takve ljude. Iako ne srećem samo takve, u ovom poslu imam susrete i sa onim namrgođenim i manje dobrim, ali takvih se čuvam jer sam veoma senzitivna. Srećem mnogo, neću da kažem loših, ali negativnih, namćora i to su takozvani energetski vampiri. Ali vrlo često pobedi ta moja energija pa to nešto dobro prenesem i na njih, a ako ne uspevam, trudim se da u takvom društvu ne budem. Za ovih 18 godina karijere bilo je i suza i smeha, ali ostala sam „vesela“, jer verujem da smo kolege i ja tu da ljude zabavimo i opustimo. I od onih sam će osmeh pustiti u etar, a suze su OK, ali za četiri zida i ponosna sam što mogu da kažem da je duhovitost moje srednje ime.

Od malih nogu Zorana je imala priliku da vidi kako izgleda biti javna ličnosti, jer joj je glumac Dragan Bjelogrlić brat od ujaka.

LOŠIJA VERZIJA

U Zoraninoj kuhinji nastao je spot u kome sa njom pevaju i njen brat Dragan i Nikola Kojo.
- Kojo i Dragan su odavno imali ideju da obrade „Nekako s proljeća“, a sam predložila da to uradimo za moj solistički koncert 1998. Pitanje je i da li bi njih dvojica to i uradili da nije bilo mene, brzo se živi, svako na svoju stranu jurca. Tako je taj spot o kome se još priča i koji kako vreme prolazi postaje sve više i više nostalgičan, nastao je kao rezultat gostovanja. Troje ljudi koji se pojavljuju u njemu više nisu među živima, Laza Ristovsi, Prele i Tapi, zato kako vreme bude prolazilo biće sve emotivniji i nostalgičniji. Nedavno, kada sam gostovala u nekoj emisiji sa Žarom iz „Jabuke“ i izvedena je ta pesma, ja sam se našalila da je to ona „lošija verzija“, ali nije bilo ljutnje jer zna da je to samo odraz mog smisla za humor.

- Ono gde smo se Dragan i ja ispovezivali kada je posao u pitanju jesu neki dueti koje smo otpevali. Pored „Nekako s proljeća“, uradili smo i „Zaboravljene“ i „Dok dobuje kiša“. Dragan inače voli da peva, zajedno smo učili harmoniku kod istog profesora, oboje smo muzički obrazovani. Ipak, kroz razgovore na različite teme koje smo vodili, jer je daleko ranije ušao u tu priču javnog života, mnogo mi je pomagao, posebno na početku moje karijere. Često sam ga slušala jer je on mudar čovek, a kada sam bila mlađa, značio mi je njegov osećaj za to šta je dobro i i kvalitetno, šta nosi dobru priču. Umeo je da prepozna pesme koje će ostati, kao „Sanjam te još „ ili „Da mi ime ne zaboraviš„. I bilo je tako. Zato je i dragoceno to što je znao šta će od onoga što sam snimila odleti zubu vremena.

O njenom privatnom životu ništa se ne zna, iako je 18 godina prisutna u medijima.
- Nije uvek bilo najjednostavnije sačuvati neke stvari za sebe, jer ćemo sve jednom saznati i to pokazuju nasmejana lica čitavih porodice s naslovnih strane nekih časopisa, ali to je nečiji izbor. Moj je drugačiji. Želim da je privatno samo moje i to je moguće. I to je pokazao Zdravko Čolić. E, sad to nekada podrazumeva i neverovatnu akciju, ali se može i uz napor i trud. Slično se sličnom raduje, te nikada nisam bila s nekim ko je željan eksponiranja. Ipak, nije to baš tako lako jer nekih stvari morate da se odreknete, da li su to letovanja ili odlasci na neka mesta, ali do sada mi je pošlo za rukom da svoje emotivne priče sačuvam i nadam se da će tako i ostati.

Ipak Zorana nema recept za eskiviranje paparaca i takozvane žute štampe, ali se nada da neće biti neiscrpan izvor njihovih tiraža.
- Tu štampu zovem, ne žuta, nego braon. Ne moram ja svakome da se dopadnem, ni kako izgleda, ni kako pevam, ni šta pričam, ali tu potrebu da se od nečeg normalnog i korektnog i lepog, pravi nešto nakaradno - ne razumem. To su neke loše stvari. Jedno je biti intrigantan, a drugo vulgaran i primitivan i mislim da smo suviše pustili da nas takve vulgarnosti okružuju. Danas je lakše dobiti tekst u novinama ako se potučeš, posvađaš, prozoveš nekog ili se razvedeš, nego ako napraviš - ne znam koliko dobar album! Čudni su modeli uspeha i teško čovek sačuva sebe, ne zastrani i da se na zapita nisu li me loše vaspitali.

Pavićeva se ne uklapa u moderne kanone lepote, građena je kao „violina“, renesansni je tip, ali „ume da nosi sebe“, a ne krije da tu ima i njene zasluge.

Hedonista sam koji je jako dobro organizovan. Ne umem vrhunski da kuvam, ali udesim da to neko drugi uradi za mene. I tako kad nešto i spremim, makar to bila i neka budalaština, pljušte pohvale kako sam nešto sjajno napravila jer se to od mene ne očekuje. Ali tajna je da se ne radi svaki dan nego jednom nedeljno, jednom mesečno i tako se o tome priča. Dakle, moj recept za hvaljen ručak glasi: radite to jedanput godišnje - kaže popularna pevačica.