utorak 4. mart 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Resursi na doboš

GLAS ISTRAŽUJE - Privatizacija srpskih rudnika

Resursi na doboš

Bez zakona i strategije privatizacije u Srbiji je već 90 odsto rudnika i ležišta - prodato

Danas u svetskim razmerama Srbija nije u samom vrhu, ali poseduje značajne sirovine po kvantitetu i kvalitetu. Uključujući male kopove i kamenolome, koji proizvode nekoliko desetina hiljada tona do onih koji proizvode milione tona mineralnih sirovina godišnje, kod nas postoji više od dve stotine rudnika i veliki broj mineralnih i energetskih nalazišta. Dok su rudnici, uključujući tri najpoznatije cementare i RTB „Bor“, dobijali novog vlasnika privatizacijom, mineralna i energetska nalazišta u Srbiji ustupana su privatnim kompanijama uglavnom po osnovu istražnih prava. Tehnički direktor Geološkog instituta Srbije Dušan Podunavac upozorava da je ustupanje domaćih ležišta po ovom osnovu „odraz odsustva nacionalne strategije i nehajnog odnosa države prema vlastitim prirodnim potencijalima“. Naglašava da su samo četiri od više desetine dokazanih mineralnih i energetskih nalazišta prodata koncesijom. Ostala su data pod firmom tzv. istraživačkih prava, čime je država u startu ostala „kratka“ za nekoliko miliona evra - tvrdi Podunavac.

PUNOM PAROM

Obrenović kaže da kompanija čiji je on predstavnik radi punom parom.
- Kupili smo sedam istražnih prava na lokaciji Brestovac kod Bora, Deli Jovan - Stara planina, Plavkovo kod Raške, Lece - Kosmaj Babe i Bobija na granici sa Republikom Srpskom.
- Imamo odlične rezultate u istraživanju zlata i bakra u Brestovcu i Deli Jovanu, koji je pre Drugog svetskog rata, ali i ranije, iz rimskog doba poznato kao nalazište zlata.

DRAGOCENI JADARIT

Na sto hiljada kvadratnih kilometra zemlje Srbija ima značajnih sirovina po kvantitetu, među kojima se ubrajaju i rezerve lignita na Kosovu i Metohiji, koje prelaze deset milijardi tona. Kad govorimo o kvalitetu minerala, među traženijim u svetu je jadarit koji se koristi u vojnoj tehnici, a nalazi se u Jarandolskom basenu, kod Raške i koncesijom je prodat kanadsko-engleskoj firmi „Rio tinto“. Drugo, manje nalazište istog minerala koje je u probnoj eksploataciji preuzela je Elektroprivreda Srbije.

Daleko od očiju javnosti
Smatra da kao i svuda u svetu ležišta treba ustupati koncesijom. Ali se u Srbiji ona daju za neku bagatelnu cenu, tako što „stranac registruje ovde firmu, zaposli dva čoveka i za neku smešnu sumu otkupi svoje pravo nad ležištem sirovina“.
- Sve istražene lokacije, vlada, odnosno resorno ministarstvo bi moralo da ustupa isključivo koncesijom, znači tenderskom utakmicom najpovoljnijem ponuđaču. Ali to u Srbiji ne važi, jer ovde strane kompanije preko svojih insajderskih kanala u Ministarstvu energetike i rudarstva dolaze do podataka o nalazištima i, po sistemu istražnih prava, uzmu te lokacije za hiljadu evra. Imamo dokazana nalazišta cinka i olova, recimo, na koja strane kompanije za neku mizernu sumu dolaze na sigurno - ističe Podunavac.

Kaže da je Geološki institut osnovan pre pet decenija i da je njegova svrha pola veka bila da pripremi podatke o tome šta sve postoji na nekoj lokaciji. Bilo bi stoga logično da država koristi svoju najmerodavniju ustanovu u toj oblasti i da institut koji poseduje podatke pripremi elaborate i izađe s procenom vrednosti nekog nalazišta kako bi se na osnovu toga formirala početna cena na tenderu.
Privatizacija rudnika i ležišta se, međutim, prema njegovim rečima, odvija daleko od očiju Instituta i javnosti, dok se država nije postarala da prodaju prirodnih resursa predupredi odgovarajućom zakonskom regulativom.

- Ušlo se u privatizaciju i rasprodaju strateških nalazišta uz Zakon o geološkim istraživanjima iz 1995. godine, za koga je privatan kapital nepoznanica. Izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu prošle godine napravljene su kozmetičke promene, ali ne i pomak u praksi. Srbiji nedostaje strategija upravljanja prirodnim resursima, od uglja i minerala do vode - navodi Podunavac, izražavajući sumnju da se sve to događa iz neznanja nadležnih.
- Ne postoji primer zemlje u svetu koja daje na istraživanje ono o čemu postoje detaljne analize. Ovde se poslednjih godina sistematski lansira teza kako smo mi siromašna zemlja i da nemamo šta da ponudimo na tenderu - navodi Podunavac. On napominje da je Institut nekad zapošljavao nekoliko stotina stručnjaka inženjera da su se o trošku države neke lokacije istraživale godinama, a da informacije o našim resursima „sada idu sivim kanalima, dok mi gledamo kako se nacionalno bogatstvo odliva zarad nečijih džepova“.

Bilo da su to krečane ili veliki rudnici, u procenu vrednosti onog što se prodaje nikada nisu ulazili resursi i ležišta. Oni su, tvrdi Podunavac, prodati u paketu sa objektima i rudnim postrojenjima.
- Kupce zanimaju objekti koji imaju sirovinsku bazu. Nema smisla kupiti cementaru „Beočin“ ako postoji mišljenje da tamo nema rezervi. Onaj ko je kupovao cementaru, prvo je pitao kolike su rezerve. Ali za te rezerve u proceni kapitala nije platio ni dinara. Do novembra 2006. niko nije platio državi ni dinar zato što eksploatiše sirovine ove zemlje. Znači, država je ušla u privatizaciju rudnika i resursa 2000, a tek je 2007. donela Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina. Ali i ta uredba se slabo primenjuje - ocenjuje Podunavac.

Iskustvo kanadske firme

Kanadska firma „Capital reservoir corp“ je prva privatna kompanija koja je posle 2000. ušla u Srbiju. Direktor Aleksandar Obrenović napominje da je ovo ujedno i prva kompanija koja je posle Drugog svetskog rata ušla u Srbiju da istražuje. Zanima ih zlato i prateći metali. Da bi dobili istražno pravo, koje se izdaje na godinu dana, podneli su projekat i platili taksu od 40.000 dinara.
Obrenović objašnjava da se resornom ministarstvu kasnije podnosi izveštaji o rezultatima istraživanja, pa se, ako rezultata ima, istražno pravo produžuje. Istraživanja traju po nekoliko godina, a kompanija koja je nosilac istraživačkog projekta, kaže, ima prioritet i u dobijanju eksploatacionog prava.
- Neki podaci o nalazištima postoje, pitanje je koliko su pouzdani jer danas se primenjuje savremenija tehnologija istraživanja. Ukoliko naiđemo na ležište, i država će imati koristi. U Srbiji je izdato više od dve stotine istražnih prava i sve privatne kompanije još uvek su u fazi istraživanja. Kad bilo koja započne eksploataciju i otvori rudnik, to će biti magnet za dolazak ostalih kompanija - tvrdi Obrenović.
Da smo zanimljivo i perspektivno područje, prema njegovim rečima, svedoči prisustvo u Srbiji „dve od tri najveće svetske kompanije u ovoj oblasti“. Ono što ponekad predstavlja smetnju je nedorečena zakonska regulativa jer se dešava da se na istom lokalitetu, izdaju različita istražna prava.
- Postoji Zakon o geološkom istraživanju iz 1995. godine koji je zastareo i ne poznaje privatne kompanije i privatna istraživanja. Nadamo se da će novi zakon, koji će objediniti Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvesti pravila. Bolje da postoji ikakav nego nikakav zakon - ocenjuje Obrenović.

Sutra: Eksploatacija na štetu države

Komentari

Dobar tekst. Treba vise pisati o ovakvim stvarima. Prirodna bogatsva su nesto najvaznije sto Srbija ima a Dinkic to poklanja ko da mu je dedovina. Zasto stranci ne dodju da prave fabrike i proizvode nesto nego prvo sto rade skoce na prirodna bogatsva a to im G17 uveliko pomaze. Demokrate nisu ni jednu jedinu fabriku napravili.

Nekada su ljudi kod nas bili zabrinuti kao i danas sta cemo ako nemamo fabrike.Pa su neki bili i osudjivani zbog gubitaka i loseg poslovanja.Sad je nov demokratski sistem koji dozvoljava Dinkicu da prodaje dedovinu a u krajnem slucaju moze da proda i dedu.I da zato ne odgovara.To bih ja nazvao demokratski javni i dozvoljen kriminal.