ponedeljak 3. decembar 2007.
RSS
• Beograd •
Početna > Beograd > Spomen žrtvama Golog otoka na Adi

Logoraši iz ozloglašenog kazamata iz vremena "Informbiroa" pokrenuli inicijativu za podizanje spomen-obeležja

Spomen žrtvama Golog otoka na Adi

Želimo da postavimo stenu visoku tri metra na Adi Ciganliji čija bi bezličnost ukazivala na tajnovitost kojom su obavijene sve priče o ostrvu kamena. Takođe, nameravamo da napravimo česmu kao simbol najteže torture, mučenja žeđu - kaže dr Jovan Ševaljević, jedan od preživelih logoraša

 Društvo "Goli otok" koje okuplja logoraše zloglasnog kazamata iz vremena stare Jugoslavije, pokrenulo je inicijativu za podizanje spomen-obeležja na Adi Ciganliji. Iako je najviše golootočkih žrtava iz Srbije, u našoj Republici ne postoji niti jedan jedini spomenik koji bi podsećao na ovaj najveći zločin u bivšoj zajedničkoj državi.
 
  U Udruženju smatraju da bi podizanje ovakvog simbola bio mali gest kojim bi društvo pokazalo razumevanja za sve muke i patnje koje su preživeli.
 
  - Želimo da ostavimo spomen-obeležje kao znak da smo postojali i da ostanemo tema za razmišljanje budućim istoričarima. Zato mi u društvu "Goli otok", koje zbog naše biološke starosti (najmlađi zatvorenici sa Golog otoka danas su prešli osamdesetu godinu) ne može još dugo trajati, želimo da postavimo jedno spomen-obeležje u obliku česme pošto je jedan od osnovnih oblika mučenja bila žeđ - kaže dr Jovan Ševaljević, jedan od članova Udruženja. On dodaje da u Udruženju logoraša vlada skoro jednoglasno mišljenje da bi najbolji likovni izraz tog spomenika bila jedna bezlična stena, 3 - 4 metra visoka i oko 2 metra široka koja bi podsećala na kamenjar Golog otoka.

 U KAZAMAT ZBOG RUSKE PESME
 
Najveći broj nas je hapšen noću bez ikakvog objašnjenja isto onako kako su bili hapšeni komunisti za vreme okupacije. Bilo je dovoljno da zapevaš rusku pesmu na javnom mestu pa da završiš na Golom otoku - priseća se dr Ševaljević.
 
U ZAVODU ČEKAJU INICIJATIVU
 
  U Zavodu za zaštitu spomenika grada Beograda su nam rekli da nikakvu inicijativu pomenutog udruženja nisu dobili.
  - Predlog se prvo dostavlja Sekretarijatu za kulturu grada Beograda koji ga potom prosleđuje nama. Mi dajemo naše mišljenje na taj predlog i ponovo ga vraćamo Sekretarijatu na razmatranje. Konačnu odluku o nekoj takvoj inicijativi donosi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - pojasnila nam je Lidija Kotur, zadužena za odnose sa javnošću ispred Zavoda.
 
OSTRVO SMRTI OD 1949. DO 1956.
 
  Inače, Goli otok (ili Golo ostrvo) ima površinu oko 4,7 kvadratnih kilometara i nalazi se u zapadnom delu Hrvatske, istočno od Istre. Ovaj politički logor je osnovan 9. jula 1949. godine, a zatvoren je 1956. kada je poslednji zatvorenik pušten. Prema jednoj proceni, kroz Goli otok je prošlo između 40 i 60 hiljada logoraša od kojih je pomrlo ili pobijeno između 5 i 15 hiljada. Na Golom otoku je bio muški, a na susednom ostrvu Sveti Grgur ženski logor. Nijedna žena posle puštanja iz logora nije mogla da postane majka, iako su bile uglavnom mlade žene.

  Prema njegovim rečima, bezličnost takve stene bi ukazivala na tajnovitost kojom su obavijene sve priče o ostrvu kamena. S druge strane, lokacija na Adi Ciganliji bi najviše odgovarala zbog toga što se na tom mestu nalazio i stari zatvor podignut početkom prošlog veka u kome su i pre, kao i u periodu između dva svetska rata bili zatočeni, između ostalog, i komunisti. Takođe, "Golootočani" su posle golgote na Jadranu, pre odlaska kući slati na Adu, kako bi se "pripremili" na povratak. Inače, na Adi se i danas nalazi spomen-obeležje sa pločom zatvora.
 
  - Sa našim predlogom upoznali smo Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda, ali smo od njih dobili neodređen odgovor. Oni su ukazali na jednu zakonsku proceduru koja bi najverovatnije trajala duže od našeg života tako da mi podizanje spomenika ne bismo ni dočekali. Pošto takav spomenik ne bi zahtevao velike materijalne izdatke, mi bismo mogli da ga izgradimo i od naših sopstvenih sredstava. Problem za sada predstavlja dobra volja aktuelnih vlasti da omogući društvu "Goli otok" da podigne spomen-česmu - požalio nam se Ševaljević.
 
  Takođe, u Udruženju smatraju da u podnožju spomenika treba da stoji "spomenik žrtvama Brozovog sistema", a ne "spomenik žrtvama komunističkog terora".
 
  U vezi sa strahotama "Golog otoka", dr Ševaljević podseća na svakodnevno "ispiranje mozga" rafiniranim metodama mučenja kroz glad, žeđ, iznurenost i održavanju stalnih oboljenja kroz sve moguće avitaminoze, izlaganja kiši, jakim burama, vrućinama što je dovodilo do stalnih infekcija koje su lečene, ali se iznova ponavljale.
 
  - Mnogi su umrli od sunčanice, tuberkuloze i ostalih bolesti. Veliki broj je imao šugu, vaške i druga kožna oboljenja, trbušni i pegavi tifus, infektivne rane koje su, naročito na rukama i nogama, dovodile do trajnih posledica. Psihološki pritisci i stalno držanje u stresu bili su neka vrsta osnove koja je obezbeđivala stalnu patnju svih zatvorenika. Egzekutori koji su sprovodili režim na Golom otoku bili su vrlo disciplinovani i revnosni izvršitelji naređenja koja su im davana - priseća se naš sagovornik i dodaje da sa sigurnošću može da tvrdi da metode mučenja nisu dolazile iz njihovih glava, već su detaljno razrađene u zloglasnim naučnim institucijama.
 
  Ševaljević je istakao da su među zatvorenicima većinu činili Srbi, otprilike u onoj razmeri u kojoj je njihov broj premašivao broj drugih naroda u bivšoj SFRJ, ali je bilo i drugih naroda i nacionalnih manjina.
 
  - Goli otok je bio u pravom smislu reči tabu tema. Čak se nije znalo ni gde se nalazi. Zvanični naziv je bio preduzeće "Mermer", a adresa je bila vojna pošta u Bakru, gradiću pored Rijeke. Onima koji su bili pušteni bilo je strogo zabranjeno da javno govore gde su bili i zašto su tamo bili, pogotovo kakav je režim vladao na Golom otoku. Istina, i drugi ljudi su se plašili da nas bilo šta pitaju - kaže dr Ševaljević i dodaje da je on odveden na Goli otok sa 22 godine gde je proveo naredne četiri godine.

Ključne reči:

Komentari

Zeleo bih da nekako dodjem u kontakt sa svima koji su bili na Golom Otoku u periodu izmedju 1958 i 1963.
Naime ja sam jedno od dece koje je majka dovodila u posetu ocu koji je bio osudjen (ne znam zasto) na boravak na tom ostrvu u zatvoru. Imao sam nekih 11 meseci kad me je majka prvi put odvela i ja sam tamo prohodao. Nosim ovu pricu sa sobom celog zivota i nikad mi majka nije do kraja ispricala sta je to u stvari bilo sa ocem. Sada bih voleo da to nekako saznam. Jedna emisija na TV-u u kojoj j jedna gostovala je rekla se da se seca jednog deteta koje je doslo da poseti oca i koje je tamo prohodalo.
Moj Otac se zvao Ivan Vukusic.
Hvala

najbolje da ides na www.facebook.com i tamo potrazis grupu goli otok ,mozda imadnes srece.Pozzz