ponedeljak 3. decembar 2007.
RSS
• Glasno •
Početna > Glasno > Kritika prosečnog uma

intervju - Nebojša Jovanović Kuman, pevač pank sastava Skepsa

Kritika prosečnog uma

Šarlo Akrobata je nastao pod direktnim uticajem benda Gang of Four. Šta, uopšte, znači originalan bend? Da sviramo na bambusima, imamo tekstove na sanskritu i nosimo kukuljice?

Šabački strit pank bend Skepsa nastao je 1999. godine. Do sada je objavio par demo snimaka i album „Izbeglice iz besmisla“ (2005), na kom je sarađivao i legendarni pank pisac Ivan Glišić, za andergraund izdavačku kuću „Bed Men Rekords“. U žižu interesovanja srpske pank scene Skepsa je došla svojim koncertima koji su oblik svojevrsnog pank cirkusa, spoj energije i anarhičnog imidža, političkog stava i muzičkog raspada, u kom je zabava zagarantovana. Nebojša Jovanović Kuman, osim što peva u bendu, autor je većine tekstova i jedan od najvećih entuzijasta pank scene u Srbiji.

U sredu, 5. decembra, nastupate u beogradskom klubu „Blu Mun“, a nedavno ste imali vrlo uspešan nastup u Nišu. Da li je pank živ u Srbiji?

- U Nišu smo svirali pred punim klubom, sa fantastičnim mladim hardkor bendom Slobodna vožnja, i sve vreme je bila šutka, energija, ludilo, jer su mladi ljudi tamo besni zbog socijalne situacije, a i mislim da osećaju kako ih Beograd gleda nadmeno, ako ih se uopšte seti. Južna Srbija je raj za pank, ima neverovatnih bendova, i tamo je scena odlična baš zato što su ljudi najebali od te izvikane tranzicije. Zato se pank scena budi, i sada joj je bitno da bude što oštrija, beskompromisna, jer čim prođe tranzicija i dođe srećni kapitalizam - biće kupljena, ušećerena i sterilna.

Objavili ste album pre dve godine. Koliko je trebalo vremena da se sve pesme sklope i da se snimi album i zašto ste čekali toliko dugo?

- Nama je za „Izbeglice iz besmisla“ bilo potrebno šest godina jer su te pesme uglavnom nastale kada i bend, ali smo ih, zbog promena u postavi i našim životima, snimili tek 2005. godine, za samo sedam dana intenzivnog snimanja. Neki članovi benda su emigrirali u obećane zemlje, drugi su nas napustiliÖ A pošto smo sve vreme pevali upravo o emigriranju iz besmisla, pesme su ostajale aktuelne tokom svih tih godina, i smatrali smo da ih treba zabeležiti na zvaničnom izdanju.

U bukletu albuma piše da su pesme pravljene pod uticajem grupa Pennynjise, Šarlo Akrobata i mnogih drugih. Da li je Skepsa ipak nešto originalno i neponovljivo, ili je samo spoj uticaja drugih bendova?

- Da li je bilo šta na svetu originalno i neponovljivo? Šarlo Akrobata je, recimo, nastao pod direktnim uticajem benda Gang of Four. Šta, uopšte, znači originalan bend? Da sviramo na bambusima, pravimo pesme od tri sekunde u kojima pričamo na sanskritu, a pritom smo obučeni u šarene kukuljice koje na dupetu imaju crteže šargarepa? Rokenrol je obrazac, već utvrđena šema muzičkih struktura, imidža i ideologije, i izmišljati „toplu vodu“ u pank muzici bilo bi zaista pretenciozno i sujetno. Mi nemamo tu misiju originalnosti uopšte. Skepsa je običan pank bend, koji, naravno, pokušava da jasno odredi svoje muzičke uzore, da se postavi prema tradiciji na koju se oslanja, a to je, u našem slučaju, jugoslovenski pank: Trula koalicija, Pankrti, Vrisak generacije, i bendovi sa fanzinaške scene devedesetih... Drugo, mi volimo tu edukativnu notu u panku: to ti je kao kad Ateist Rep obrade Pekinšku patku, ili kad Rancid snime „...And Out Come the NJolves“ koji strašno liči na The Clash. Tim vezama se nekim novim klincima olakšava istraživanje panka, tako im pokazujemo preko čega smo stigli do naše muzike i stavova.

U novim pesmama imate vrlo oštre političke tekstove. Odakle potreba da tako otvoreno napadate sistem?

- Novi album će se zvati Kritika prosečnog uma, i upravo u tom nazivu je suština našeg besa. Problem je u tome što se u društvu uvek klišeizirano očekuje nekakva promena i reforma, kao što se to očekivalo od famoznog 5. oktobra, a to se ne može ostvariti ako su prosečnost i mediokritetstvo na svim glavnim pozicijama u društvu, od ministarskih fotelja do televizije. Druga stvar je što je politika od najveće umetnosti postala najgora estrada, a naši životi u Srbiji su toliko ispolitizovani da su banalni. Zato sam izmislio svoj princip prilikom pisanja tekstova - „banalizam“ - u kom koristim tu društvenu banalnost, imena političara, dnevne političke probleme, i onda ih ismevam. To je postalo i originalno, jer niko, sem, valjda, Baje Malog Knindže i eventualno Bore Čorbe (koje smatram začetnicima pravca), dakle nijedan rokenrol bend, što je suludo, ne peva o agresivnoj privatizaciji, PDV-u, Skupštini i pranju para. I moj cilj u tekstovima je da provociram uštogljeno, mediokritetski korektno mišljenje u klišeima, što mislim da je suština panka. Za sad, publika najagresivnije reaguje na pesmu „Vrati nam se, Slobo“, gde se ironično odnosimo prema tom prebacivanju krivice za sve na Slobodana Miloševića, i verovanju da će nam novi političari sa smešnim narodskim imenima doneti utopiju u ovu veselu zemlju. E, neće. Oslobodite se te iluzije. 

Ključne reči:

Komentari

Skepsa je super! Slussao sam ih u Sremskoj Mitrovici i fantasticni su. Super im je ona pesma "Mali moji proleteri"! Drago mi je da pissu novine o njima!