ponedeljak 3. mart 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Pisac sa dvostrukom biografijom

INTERVJU : Milorad Pavić, povodom novog izdanja romana „Drugo telo“

Pisac sa dvostrukom biografijom

U romanu „Drugo telo“ naći ćete, kao u nekom priručniku za zdravu ishranu, šta je Hristos jeo posle ustajanja iz groba, to jest šta mi treba da koristimo ako hoćemo da i telo, a ne samo duh krene NJegovim putem

Izdavačka kuća „Evro Đunti“ upravo je objavila novo dopunjeno izdanje romana „Drugo telo“ Milorada Pavića. Reč je o knjizi koja svojom religioznom tematikom pobuđuje veliku pažnju domaće i inostrane čitalačke javnosti..

Sudeći po novom dopunjenom izdanju vašeg poslednjeg romana „Drugo telo“ reklo bi se da je reč o jednoj „živoj „ knjizi. Koliko je „Drugo telo“ zapravo i živa knjiga koja se može iznova dopisivati?
- U podnaslovu novog dopunjenog izdanja romana „Drugo telo“ koji je upravo izašao kod izdavača „Evro Đunti“, piše da je to „pobožni roman“. Religiozni roman jeste u modi ponovo i kod nas i u svetu, ali teme koje su me ovde zanimale jesu aktuelne, ne samo za mene lično, obzirom na moje godine , nego uopšte - ima li života posle smrti?

NE SMEMO SE ZATVARATI

Kako vi vidite našu veliku muku koja se naziva Kosovo i Metohija?
- Nimalo nisam srećan što se naša sudbina ponovo zakomplikovala na Kosovu. Ali, i ovde. Voleo bih ako bismo smogli snage i novca da ekonomski ojačamo Srbe na Kosovu. Ono što radimo na pravnom i diplomatskom planu može doneti važne rezultate u budućnosti. Tako, uostalom misle i neku finansijski stručnjaci kod nas u koje imam više poverenja nego u ideologe.


Šta vas je inspirisalo da napišete jednu ovakvu knjigu?
- Hiljadu raznih stvari. Možemo reći religiozno osećanje, ponovno pažljivo čitanje Biblije. Može se najzad reći da je „Drugo telo“ ljubavni roman koji se proteže kroz četiri veka, od osamnaestog do dvadeset prvog stoleća. Želeo sam, nesumnjivo, da napišem još jednu dobru knjigu. Mnogi misle da je u dvadesetom veku moja najbolja knjiga bila „Hazarski rečnik“. Ja ipak mislim da neko ko je kao ja imao sreću da živi u dva stoleća, ima pravo na dve biografije iliti autobiografije, pa mogu da kažem da je moja najbolja knjiga u dvadeset prvom veku „Drugo telo“.

Kome se prevashodno obraćate ovde? Da li ste polazište tražili i pronašli u Bibliji?
- Obraćam se svakom čitaocu koji ne voli da umre. A što se Biblije tiče, iz nje sam pažljivo iščitao nekoliko stvari. Naći ćete u tom romanu kao u nekom priručniku za zdravu ishranu šta je Hristos jeo posle ustajanja iz groba, to jest šta mi treba da koristimo ako hoćemo da i telo, a ne samo duh krene NJegovim putem. Gde je sve bio posle vaskrsnuća iz mrtvih, šta je radio između Vaskrsenja i Vaznesenja (tu sam našao dve faze), kako je anđeo utešio Isusa pred njegovo razapinjanje na krst. Tu je, na kraju romana i čarobna rečenica, poslednja koju nam je Isus uputio za vreme boravka ovde, ispisana na Zemlji njegovim koracima, posle ustajanja iz groba.

To novo telo o kojem vi ovde pišete krojeno je po meri novog čoveka, čoveka trećeg milenijuma...

- Drugo telo je naslikano na našim freskama još u srednjem veku. Na prizoru uspenja (smrti) Presvete Bogorodice u Sopoćanima, prikazan je Hristos kako nosi malo dete uvijeno u platno, drugo telo Bogorodice, dok njeno prvo telo leži pred njim u kovčegu. Pri tom ne treba gubiti iz vida da je On vaskrsao i vazneo se u nebo ne samo duhovno, nego i fizički. Dakle, ono u NJegovom naručju nije samo duša NJegove Matere nego i njeno drugo telo, koje se u narodnim predanjima i crkvenim propovedima osamnaestog veka prikazuje kao detinje telo.

U Rusiji vas prosto obožavaju. Šta ima novo na planu prevoda u Rusiji? Koje vaše komade trenutno izvode u ruskim pozorištima?
- Trenutno se u Petrogradu u tamošnjem najvećem pozorištu igra već petu godinu moja drama o nastanku sveta „Krevet za troje“ u režiji Vladimira Petrova koji je i u čuvenom Moskovskom hudožestvenom akademskom teatru Čehova režirao moj interaktivni komad „Za uvek i jedan dan“. Mislim da se moje predstave daju trenutno u Sibiru, a davale su se u Voronježu, još u jednom u pozorištu u Petrogradu i valjda još negde.

Na čemu trenutno radite?
- Trenutno radim dve stvari naporedo. Moj izdavač Zavod za udžbenike Srbije, koji mi je objavio najnoviji roman „Pozorište od hartije“, hoće da štampa sve moje priče u jednom tomu, pa sam taj veliki posao obavio i predao im rukopis. Drugo, sa Narodnim pozorištem u Beogradu, sa modnom kućom „Mona“ i svojim novim izdavačem „Evro Đuntijem“ spremam promociju novog dopunjenog izdanja „Drugog tela“. U promociji će učestvovati slikarka Olja Ivanjicki, dr Simeunović, dr Bigović, kao i ansambl“Mone“ sa dve modne revije u kojima će čitalac „Drugog tela“ prepoznati mesta zbivanja tog romana - Sent Andreju i karneval u Veneciji.