nedelja 2. decembar 2007.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Ništa se u politici ne događa slučajno

Otkud odjednom optužbe da se Rusija koristi Kosmetom samo za izazivanje podela u Evropskoj uniji

Ništa se u politici ne događa slučajno

Taman naša javnost pomisli da je u trouglu Zapad-Srbija-Rusija sve već viđeno i sve izgovoreno, kad se odjednom odnekud pojavi nova crna mačka. Naoko niotkud i iznenada, ničim prizvana. Ali, kamo lepe sreće da je tako.

Nova crna maca je prvo uzela lik Doris Pak, izvestioca Evroparlamenta za jugoistočnu Evropu. A „mjauknula“ je: „Amerikanci su uvek bili u vezi sa ovim regionom, Rusi nikada. Oni su ovim regionom počeli da se bave u Savetu bezbednosti posle bombardovanja Srbije, a Amerikanci su u regionu od samog početka. Tu, ipak, ima male razlike... Rusi kosovsko pitanje koriste kao politički sredstvo da podele Evropsku uniju“.

Pa još jedna, svetu mnogo poznatija. Kandidat za predsednika SAD Hilari Klinton, čijem su mužu Šiptari podigli spomenik u Prištini, izjavila je: „Vašington treba da prizna Kosovo čim Priština proglasi nezavisnost. Slabosti EU i opstukcionizam Rusije i Srbije prete stabilnosti i budućnosti čak i Bosne“.

Odmah za njima su se - takođe sa repovima podignutim uvis - pojavila dva mačka. Lider britanske Konzervativne stranke Dejvid Kameron, koji je optužio zvaničnu Moskvu da „podstiče probleme na Balkanu“, i bivši kolonijalni guverner BiH Pedi Ešdaun kome ispod nivoa nije bila tvrdnja da Rusija, zajedno sa Beogradom, „destabilizuje i Kosovo i Bosnu“. Kao u poznatim zlim igrama sa dobrim i lošim policajcima (ili islednicima), američki državni podsekretar Nikolas Berns je - najavljujući da će posle 10. decembra uslediti „prelazni period“ kada će“svi morati da urade ono što moraju“ - javno poručio Rusiji da Vašington računa da i Kremlj „postupi konstruktivno“, da „prihvati stvarnost na Kosovu“ i da „podstakne“ vladu Vojislava Koštunice „na kompromis“. Čitaj: da pristane na otcepljenje (otimanje) Kosova i Metohije.

TROJANSKI KONJI, STRATEŠKI PARTNERI...

Mark Leonard i Niku Popesku sve zemlje EU podelili su u četiri grupe. U prvu su svrstali države koje su osumnjičili da su „strateški partneri“ Rusije: Nemačku, Francusku, Italiju i Španiju. U drugu samo Grčku i Kipar - „trojanske konje“ Moskve. U treću „zemlje prema Rusiji prijateljski orijentisane pragmatike“ - Austriju, Belgiju, Bugarsku, Mađarsku, Finsku, Luksemburg, Maltu, Slovačku, Sloveniju i Portugal. Među „hladne pragmatike - Veliku Britaniju, Češku, Dansku, Estoniju, Irsku, Letoniju, Holandiju i Rumuniju. Dok su Poljska i Litvanija označene kao „novi borci hladnog rata“ (protiv Rusije).

Nisu se, međutim, nove crne mačke pojavile slučajno. Ako se ostavi po strani i bliža i dalja istorija, koja pokazuje da je srbofobija uvek bila istureni front rusofobije, činjenica je da je Zapad - novcem koji se pripisuje Džordžu Sorošu - upravo formirao svoj novi trust mozgova pod nazivom Evropski savet za međunarodne odnose (ECFR) koji je već počeo da se bavi i Rusima i Srbima. Sa Martijem Ahtisarijem među ocima-osnivačima i Joškom Fišerom kao kopredsednikom. I, kakvog li „iznenađenja“ - na istoj talasnoj dužini sa Pakovom i ostalima.

Sam Fišer je za Zidojče cajtung rekao da je „EU pala pod dominaciju Rusije“ i da odsustvo jedinstvene spoljne politike Unije „omogućava Rusima da dalje šire svoj uticaj, igrajući čas na kosovsku, čas na energetsku kartu“. Čak je zaključio da Kremlj diktira dnevni red u odnosima EU-Rusija i da to sve češće čini „ignorišući i pravila igre“. I pridodao: „Jedinstvena spoljna politika EU mora biti potkrepljena „težinom NATO“. Samo tako će Moskva biti lišena mogućnosti da se sa EU - i povodom Kosova - igra mačke i miša“. Simptomatično je i to što se prvi analitički dokument novog „trusta mozgova“ bavi Rusijom i što su njegovi autori - direktor ECFR Mark Leonard i njegov asistent Niku Popesku - otvoreno upozorili zemlje Unije da se više ne igraju prostih bilateralnih odnosa sa Moskvom jer „asimetrična saradnja“ ide ne ruku jedino Rusima. Plus, ništa manje otvoreno preporučili da Brisel zatraži - ukoliko se Kremlj ne bude ponašao kako treba - da Rusija izgubi status člana „velike osmorke“.

Ostalo je jedino nenapisano - ima li se u vidu kooperativnost sa kakvom računa Berns. Ali, sve je i bez toga jasno.    

Komentari

Joska Fiser je najveci supak dvadesetog stoljeca.
Nista bolji nisu ni oni koji sa njim saradjuju.