nedelja 2. decembar 2007.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Holandski vojnici napuštali položaje

Šta piše u tužbi Fondacije „Majke Srebrenice“ protiv UN i Holandije (3)

Holandski vojnici napuštali položaje

Stradanje do deset hiljada izbeglica Srebrenice odgovornost je holandske vojske (pod okriljem UN) koja je vodila računa samo o sopstvenoj sigurnosti.

Fond „Majke Srebrenice“ u svojoj tužbi protiv UN i Holandije, (a što je u stvari pokušaj da se devalvira presuda Međunarodnog suda u Hagu u slučaju BIH protiv SCG) tvrdi da nije postojao nijedan ozbiljan pokušaj da se zaštite izbeglice, odnosno odbrane od napada Vojske Republike Srpske. Holanđani su, naprotiv, kako piše u tužbi advokatske firme „Van Dipen van der Krojf“, konstantno napuštali svoje pozicije bez borbe. Glas prenosi neke detalje tužbe:

„Holandski vojnici videli su akcije Vojske RS duž puta Zeleni Jadar ka Srebrenici u jutro 10. jula 1995. Ni to nije bio razlog da Holanđani i UN započnu vojnu akciju. Naprotiv, Holanđani o tome nisu izvestili čak ni Komitet za ratne zločine protiv civila. Poslednju ‘blok’ poziciju napustili su čim je na njih ispaljen prvi metak. Kasnije su svi vojnici i njihova oprema odvučeni sa pozicija na centralni trg u Srebrenici. Vazdušna podrška ponovo je zatražena 10. uveče. Po prvi put ovakav zahtev holandski general Nikolaj u Sarajevu nije odbio. Čak se i NATO složio. Ovaj put je, međutim, general Janvier oklevao da ga odobri i odlučio se da sačeka naredno jutro. Vojne intervencije nije i dalje bilo, uprkos petodnevnom bombardovanju bezbedne zone, stradanju civila, izgubljenih imanja i osmatračnica, pa i uzimanje holandskih ‘talaca’.

Kada su se konačno dogovorili, 11. jula, oko ‘vazdušne podrške’, posle duge rasprave holandskih mirovnjaka i Unprofora, puno vremena je izgubljeno. Iz Sarajeva je tada javljeno da nema slobodnih aviona, jer se vratio u bazu u Italiju, kada je general Nikolaj preneo da se situacija stabilizovala. Bosanski Srbi to su videli na svojim radarima i sada mogu da napadnu Srebrenicu bez ometanja.

NAREĐENJE IZ SARAJEVA

„Iz Sarajeva je 11. jula 1995. godine stiglo naređenje: „Obezbedite medicinsku pomoć i pomozite lokalnim medicinarima“. Uprkos tome holandski mirovnjaci nisu pomagali ranjenim izbeglicama. Najniže su pali kada je holandski komandir Kareman naredio da se niko od izbeglica ne operiše, jer operaciona sala mora da ostane spremna za holandske žrtve“.

Pošto je tek deveti zahtev prihvaćen u Sarajevu, telefonski su određene tri mete: jedinice Vojske RS koje napadaju pozicije južno od Srebrenice i osmatračke garnizone, kao i teško naoružanje koje napada pozicije UN. Neposredno po odobrenju vazdušnog napada Holandija je ‘usijala’ telefone UN. Ministar Vorhove rekao je Akašiju da se boji za pozicije holandskih vojnika i zahtevao plan evakuacije. U Hagu su smatrali da je bezbednost njihovih vojnika ugrožena vazdušnim napadom.

Drugog ‘talasa’ napada nije bilo i to se može objasniti samo holandskom ‘intervencijom’. Napad je konačno otkazan u 18.30. Kuk, Vorhoev i Van Mierlo (u Hagu) tražili su da se učini sve kako bi se ‘oduvala vazdušna podrška’. Pozicija civila ‘bezbedne zone’ nije imala ulogu u haškoj odluci. U međuvremenu, holandski vojnici upućivali su narod da krene ka Potočarima - gde će biti bezbedan.

Nova ‘blok pozicija’ napravljena je oko 16 sati, 11. jula, južno od fabrike kod Potočara. Nekoliko sati kasnije VRS se pojavila i jasno dala do znanja Holanđanima da polože oružje. Vojnici su predali vozila, pancire i šlemove, bez otpora. Holandski oficiri Unprofora (uključujući i Nikolaja) presekli su lanac komande i zvali direktno ‘bezbednu zonu’, izbegavši vezu Tuzla-Sarajevo-Zagreb. Ovakvim odstupanjem, evidentno je da kad nije podesno željama i interesima Holandije, može da se izbegne lanac komande UN, a Holandija tako ‘vežba’ svoj uticaj.

Kao primer tužiteljke navode sastanak Karemansa sa generalom Ratkom Mladićem posle pada ‘bezbedne zone’. On se tada konsultovao sa Nikolajem (u Sarajevu) pre sastanka, i rekao mu da je periferna linija odobrena od Vorhoeva (u Hagu). Posle razgovora Kareman je izvestio Brantsa (u Tuzli), koji je zvao Vorhovea (u Hagu). Ovim primerom UN komanda i kontrola je narušena, a Hag je učestvovao u odlukama.

Neuspeh holandskih oficira Unprofor da prihvate zahtev za „vazdušnu podršku“ i kasnije „šepanje“ vazdušnog napada pod instrukcijom Haga, ustanovio je važno i osnovno narušavanje UN komande, sa strahovitim posledicama na izbeglice ‘slobodne zone’. Navedeno ukazuje da je Holandija narušila UN kontrolu, a tužiteljke primećuju i da je pri tom bilo na UN da se drže mandata i izvrši vazdušni napad koji je bio odobren.“