nedelja 2. septembar 2007.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Zlatne ruke mati Zlate

Najmlađi manastir na Kosmetu posvećen svetoj Petki Trnovoj

Zlatne ruke mati Zlate

O manastiru brine igumanija Zlata, inače stomatolog, koja je, zahvaljujući darodavcu Raško-prizrenske eparhije, u manastiru otvorila i ambulantu, pa o zubima neće morati da brinu bratstva i sestrinstva iz 16 okolnih manastira, ali ni srpski živalj iz okoline

Na brdu Ulija, iznad Leposavića, ušuškan među borove, smestio se manastir posvećen svetoj Petki Trnovoj. Na temeljima srušenog manastira iz 14. veka, nepoznati zadužbinar sagradio je hram koji je sve donedavno bila parohijska crkva u Leposaviću, posvećena Hristovom raspeću. Pre nepunih devet meseci, 10. novembra, uz blagoslov vladike Artemija i na praznik Svete Petke, crkva na Ulijama postala je ponovo manastir.

O konaku, koji je nedavno uz prisustvo velikog broja vernika, osveštao vladika Artemije, i malenom hramu, posvećenom svetoj Petki, brine mati Zlata. Pomažu je prijateljice i njena majka, dok se ne podigne sestrinstvo.
- Ne treba žuriti kad su Božji poslovi u pitanju. Polako, sakupiće se sestrinstvo. Dolaze, raspituju se, ima vremena. Ovaj manastir je najmlađi na Kosovu. Tek je proteklo devet meseci. Tu sam da uz Božju pomoć i blagoslov našeg vladike okupim sestrinstvo. Sećam se svog prvog dolaska u Gračanicu, kao petnaestogodišnja devojčica. Odmah sam znala da ću biti monahinja. Kada sam završila stomatologiju, zamonašila sam se i danas sam tu gde sam želela da budem čitavog svog života - pripoveda mati Zlata, uz širok prepoznatljiv, gotovo dečji osmeh.

Kako se dobre vesti brzo šire, tako je i glas da je mati Zlata zubar stigla do jednog od velikih darodavaca Raško-prizrenske eparhije, koji je rešio da kupovinom zubarske stolice, na neobičan način, pomogne manastir na Ulijama. Kada su mati Zlati rekli da u konaku pripremi prostor u kome bi bilo dobro smestiti zubnu ambulantu, njenoj sreći nije bilo kraja.
- Tek kada smo stolicu postavili na mesto, osetila sam malu tremu, ali ne brinem. Znam da ću, uz Božju pomoć, biti uspešna i na ovom iskušenju. Sada o zubima ne moraju da brinu bratstva i sestrinstva u 16 manastira koji se nalaze u okolini Leposavića. Samo, da se razumemo, neću moći da radim svakoga dana. Prva mi je, da znate, molitva, pa briga o hramu i konaku, a naposletku moj zanat. Znate, volim i da slikam, interesuje me i kaligrafija, pa ću, bogami, malo i do ateljea da naučim krasnopis. To mi je želja od malena, iz najranijeg detinjstva, koje sam provela u Strumici, gde sam rođena - opet kroz smeh i šalu priča igumanija.

Kada nam je mati Zlata pokazala modernu zubarsku stolicu i ordinaciju u kojoj se ona nalazi, sva je ustreptala. Jednog od novinara primorala je da u nju sedne da bi pokazala da zubarski zanat još nije zaboravila.

- Jedva čekam da se oprobam. Ali proći će malo vremena, jer nemamo dovoljno vode. Ma, imamo mi vodu, ali kuburimo s pritiskom. Ne razumem se u to baš najbolje, ali su mi majstori rekli da moramo da sagradimo rezervoar na nekom uzvišenju. Odatle će voda, slobodnim padom, imati dovoljno jak pritisak da nam više ne pravi probleme. Dotle, ovi drugi majstori treba da montiraju rendgen aparat za snimanje zuba, ekran i kameru. Nedostaje i nešto zubarskog alata. Uz Božju pomoć, ubrzo ćemo početi da lečimo. Dotle, neka se malo strpe moji budući pacijenti - kaže na kraju, uz neizbežan osmeh, mati Zlata igumanija manastira Sveta Petka u Leposaviću.