nedelja 2. septembar 2007.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > U Srbiji se reciklira oko 10 odsto otpada

Ne postoji nijedno preduzeće koje se bavi otkupom i skladištenjem otpadnih ulja

U Srbiji se reciklira oko 10 odsto otpada

BEOGRAD - U bazi podataka Agencije za reciklažu registrovano je 258 preduzeća koja se bave sakupljanjem, razvrstavanjem, pripremom i preradom sekundarnih sirovina, uvozom i izvozom otpada, rekla je direktor Agencije Gordana Perović.

Ona je navela da se u Srbiji reciklira približno 10 odsto otpada, dok je, recimo, 2003. godine reciklirano oko tri odsto.
U zemljama u okruženju taj procenat je od 15 do 40, pa čak i 50 odsto, ukazala je Perovićeva.

Prema njenim rečima, većina preduzeća u Srbiji reciklira metalne otpatke i ostatke, za šta je registrovano 179 preduzeća za prikupljanje i preradu te sekundarne sirovine, od čega devet prikuplja olovne akumulatore.

Perovićeva je navela da su tokom 2006. i 2007. godine otpad izvozila 124 preduzeća, a najviše se izvozi otpad od metala, zatim od papira i kartona, stakla, tekstilni otpad, otpad od plastike, strugotine, gume, električni i elektronski sklopovi i olovni akumulatori.

Tu su zatim filter pogače od tretmana otpadnih voda, pepeo i ostaci bakra, ostaci iz proizvodnje aluminijuma, otpad iz proizvodnje farmaceutskih proizvoda i otpad kontaminiran polihlorovanim bifenilima. Govoreći o potencijalu Srbije u oblasti reciklaže, ona je podsetila da je Ju-Es stil veliki prerađivač otpada i ostataka od gvožđa i čelika, a otpad od obojenih metala prerađuju i „Impol - Seval valjaonica aluminijuma“ iz Sevojna, „034“ iz Kragujevca, RTB Bor Grupa iz Bora, Valjaonica bakra iz Sevojna i drugi.

Perovićeva je navela da olovne akumulatore prerađuje koncern „Farmakom MB“ iz Šapca, a postoje preduzeća za preradu otpada od metala, koja poseduju odgovarajuću opremu za preradu starih vozila, koja organizovano sakupljaju.
Prema njenim rečima, fabrike hartije imaju kapacitete da prerade otpad od hartije, ali se velika količina ove sekundarne sirovine i izvozi.

Što se tiče plastike, evidentan je porast preduzeća koja se bave prikupljanjem i primarnom preradom PET ambalaže i takvu sirovinu izvoze u inostranstvo na dalju preradu, navela je Perovićeva, a prenosi Tanjug.
U protekle dve godine registrovana su dva preduzeća čija je delatnost sakupljanje otpada od električne i elektronske opreme, koja razvrstavaju, i u zavisnosti od vrste otpada, izvoze opasne komponente u inostranstvo na tretman, a metal, plastiku predaju domaćim kapacitetima na dalju preradu.
Registrovano je i šest preduzeća čija je delatnost reciklaža toner kaseta, kazala je Perovićeva.

Ona je istakla da veliki problem predstavlja činjenica da ne postoji nijedno registrovano preduzeće koje se bavi otkupom, skladištenjem i rerafinacijom otpadnih ulja i otpadnih uljnih emulzija.
Ne postoje pouzdani podaci iz baze podataka na koji način se upravlja - postupa sa ovom vrstom otpada u Srbiji, a postoje evidentirane količine ove vrste otpada koji se stvara u kontinuitetu, naglasila je direktor Agencije za reciklažu.