nedelja 2. septembar 2007.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Štreber i buntovnik

INTERVJU : Olivera Ptica, književnik

Štreber i buntovnik

Mel Gudman se ne eksponira u javnosti. Na moje uporno insistiranje, on se inkognito pojavio na promociji knjige „Tajna Verhutskih vitezova“. Ruka mu se skoro dodirivala s rukom novinarke koja je pokušala da otkrije njegov pravi identitet

Knjiga poznate beogradske književnice Olivere Ptice „Tajna Verhutskih vitezova“ u izdanju Evra, posle samo par meseci od objavljivanja doživela je drugo izdanje. Reč je o njenom prvom trileru, a spisateljicu je inspirisalo neposredno okruženje.

Kako je nastala vaša najnovija knjiga?

- Sve moje dosadašnje knjige nastale su zahvaljujući razgovorima sa ljudima iz bliskog okruženja. A ova, za razliku od ostalih, nastala je zahvaljujući IT tehnologijama. Do uobličavanja konačne verzije romana, između gospodina Gudmana i mene razmenjeno je na stotine imejlova sa snimcima, dokumentima, komentarima, korekcijama, ponekad i ubeđivanjima...

- Pretpostavljam da nije lako napisati interesantan roman na temu delovanja bivših nacista, imajući u vidu da je na tu temu naizgled sve rečeno.

- Nacisti i njihovi sledbenici predstavljaju personifikaciju zla, koje postoji odvajkada i koje vremenom mutira, poprimajući najrazličitije oblike i načine pojavljivanja.

Bivši nacisti su specifični zbog toga što je u dužem periodu posle rata, njihovo delovanje tolerisano kad god su mogli biti upotrebljeni protiv ideoloških rivala s druge strane „gvozdene zavese.“ Ovaj fenomen je omogućio određenom broju nacista mirnu i udobnu starost. Jedna od najvažnijih poruka ove knjige je da tolerisanje zla nikada nikome ne može doneti dobro.

Zašto je za glavno mesto radnje izabrana Argentina?

- Argentina pod Huanom Peronom je prvih godina posle Drugog svetskog rata bila glavna destinacija „pacovskih kanala“, kojima su se iz opustošene Evrope prebacila do daleke Latinske Amerike značajna imena Trećeg rajha poput Bormana, Mengelea, Pavelića... Tamo je završio i najveći deo nacističkog blaga, od zlatnih poluga i umetničkih dela do najsavremenijih tehnologija tog doba.

Sada je već proteklo par meseci od razotkrivanja tajne Verhutskih vitezova u javnosti. Kakve su prve reakcije?

- Što se tiče mog bliskog okruženja, reakcije su krajnje kontradiktorne, od komentara „Konačno da napišeš nešto i za moju dušu“, do onih u stilu, „Vrati se pričama o ljubavi, ovo nisi ti.“ Sasvim izvesno, o ukusima ne treba raspravljati. Što se tiče šire šire publike, reći ću vam samo da sam više nego zadovoljna brojem do sada prodatih knjiga.

Kad smo kod razotkrivanja tajni, možete li reći jedan interesantan detalj o svom tajanstvenom koautoru koji do sada još nije procurio u javnost.

- Evo jedne tajne koju ću podeliti samo s vašim čitaocima: Iako se, iz sasvim opravdanih razloga, gospodin Mel Gudman ne eksponira u javnosti, na moje uporno insistiranje, on se pojavio na promociji knjige „Tajna Verhutskih vitezova“... doduše, inkognito. Da cela priča bude interesantnija, dok je sedeo u prednjem delu sale, ruka mu se skoro dodirivala s rukom novinarke koja je svojim pitanjima pokušala ne samo da otkrije pravi identitet Mela Gudmana, već i da dobije potvrdu za svoju sasvim logičnu pretpostavku o njegovom jevrejskom poreklu.

U jednom od intervjua, pomenuli ste paralelu između glavnih junaka, Majkla i Lize i njihovih tvoraca.

- Da, postoji izvesna, nimalo slučajna sličnost glavnih likova i autora romana. To je jedna od privilegija pisaca - prilika da pripišu neke svoje osobine likovima svojih romana.

- Možete li da navedete bar neku sličnost?

- Gudman i Vorner su natprosečno inteligentni i snalažljivi, Upravo to su osobine zahvaljujući kojima ostaju s glavom iznad vode u rizičnim situacijama, u koje ih ponekad njihov posao dovodi. Poseduju i neke druge kvalitete. poželjne ne samo u poslu poput njihovog, već i u privatnom životu. Postoje sličnosti i u fizičkom izgledu, kao i nekim detaljima njihovog života. Imamo skoro identičnu situaciju i kada se radi o meni i glavnoj junakinji. Možda se ona najviše ogleda u povremenom lutanju između dve krajnosti. Mislim pre svega na smenjivanje faza iscrpljujućih intelektualnih aktivnosti i faze apsolutnog ludila, kao što je, recimo, moj nedavni boravak u Guči, gde dva i po dana nisam prestajala da igram, osim kada sam spavala. Otkad znam za sebe, u meni se bore marljiva štreberka, uzorna u svakom pogledu, sa neposlušnom buntovnicom koja bi da tera inat celom svetu.

Osim gospodina Gudmana, da li je još neko doprineo rađanju vašeg prvog trilera?

- Da. Za stručne izveštaje iz Buenos Ajresa, zaslužan je dr Nikola Čanak, koji je ne samo dvostruki doktor medicinskih nauka, već i predavač u 57 zemalja sveta, na razne teme, a najviše iz oblasti psihologije uspeha. Osećam se vrlo privilegovanom što sam odnedavno postala njegov saradnik.

O kakvoj se saradnji radi?

- Za sada ću reći samo da je ona počela mojim ad hok priključivanjem timu predavača dr Nikovog NTC centra, ali mi se čini da ono glavno tek predstoji. Ne mislim samo na sebe, već na sve stanovnike Srbije, koji će konačno dobiti priliku, jednako kvalitetnu kao i u najrazvijenijim zemljama sveta, da unapređuju sebe u emocionalnom, intelektualnom, pa i duhovnom pogledu.

U pripremi je i vaša naredna knjiga, upravo na ove teme.

- Da, već je u procesu štampe. NJen naslov je „Ceo svet voli pobednike“. Moj skromni subjektivni osećaj me navodi na sasvim neskromna očekivanja kada je u pitanju reakcija publike na, naizgled neobičnu, a sasvim običnu, lako prihvatljivu životnu filozofiju koju nudim čitaocima, ne bi li im učinila život lakšim i ispunjenijim. Svaka reč u knjizi napisana je sa željom da im pružim istinsku, krajnje primenljivu pomoć da konačno krenu u pravcu Zemlje pobednika, a ako su već u njoj, da tu i ostanu.