nedelja 2. septembar 2007.
RSS
• Sport •
Početna > Sport > Srećan let,„moskitosi“!

Prva košarkaška reprezentacija Srbije odlučna da na EP u Španiji konačno zablista punim sjajem

Srećan let,„moskitosi“!

I pored očiglednih problema pri formiranju ekipe, Slavnić je kroz priču o ludačkom snu potvrdio da najmlađi tim na šampionatu puca na osvajanje medalje

Nova država, prva košarkaška reprezentacija Srbije, novi selektor Zoran Slavnić, umiveni tim sa devet debitanata! Samo su očekivanja, nasleđena iz perioda haranja Starim kontinentom, mrtve nam države, ostala stara. Trofejna! Dok simbolika i fakti udruženi jasno kazuju da se nalazimo na početku avanture...

Refleksija ličnih interesa
U minule dve decenije, od EP u Atini 1987, kada je osvojena bronzana medalja, (Slavnić bio pomoćnik pokojnom Krešimiru Ćosiću), reprezentacija Jugoslavije (SCG) nije osvojila medalje samo na poslednja dva kontinentalna šampionata. Pre četiri godine u Švedskoj „plavi“ su zauzeli šesto mesto (ocenjeno tada kao veliki neuspeh), a kasnije će se ispostaviti da je to najbolji rezultat nacionalnog tima u poslednje četiri akcije. Refleksija nesposobnosti, klubaštva i sitnog profiterstva, ljudi koji čine našu organizaciju, dogodila se septembra za zaborav, 2005. godine, kada je naša reprezentacija učinila nemoguće i na sramotan način ispala u Novom Sadu u baražu za četvrtfinale protiv Francuske.

Kraljevi splavova
Naposletku, plasman od devetog do dvanaestog mesta bio je proizvod kukavičluka trofejnog selektora Željka Obradovića koji je dozvolio zvezdicama od celofana, nesuđenim junacima nacije, da nesmetano uživaju u svom kraljevstvu splavova i oazi noćnih klubova. Ispostavilo se da se novobeogradska „Arena“ gradila za „grčke bogove“, dok su naši grešnici sportske strane zamenili šarenišom tabloida. Posle istraga sa ciljem da se nađe odgovor na pitanja ko je tokom šampionata bančio do zore, ko je pio viski, a ko samo kabezu, ko je od igrača tučen, a ko je tukao, usledilo je podvlačenje crte. Ceh je bio papren. Ni pranje čaša za kaznu nije pomoglo. Fajront, prijatelji!

Anemični Šakota
Došlo je novo leto, SP u Japanu. I ko je još video da u Zemlji izlazećeg sunca sviće bivšoj državi (Crna Gora već postala samostalna). U postreferendumsku atmosferu savršeno se uklopio anemični selektor Dragan Šakota, koji je prespavao EP za mlade u Izmiru, pa na Mundobasket i pored kadrovskih problema poveo nula zlatnih „Mutinih lutkica“. Japanski futuristički vozovi nisu prihvatili spore putnike. Izbačeni smo u punoj brzini već u osmini finala.

Slavnić redebituje
Onda su, posle podužeg intermeca, došli izbori. Dragan Kapičić je pobedio imaginarne protivkandidate u predsedničkoj trci, a večiti buntovnik i nestaško domaće košarke Zoran Slavnić ispunio je trenerski san. Postao je konačno selektor. Zanimljivo, debitovaće na klupi „plavih“ u Španiji, gde je 1973. godine započeo reprezentativnu karijeru kao igrač i odmah osvojio zlatnu medalju na EP u Barseloni.

Otkazi po navici
Emotivan i nestrpljiv da zapuši „usta, nos i uši“ oponentima (toliko ih se nakupilo za vreme njegovog višegodišnjeg „odmora“), Slavnić nije spremno dočekao prve udarce. Šamari bolesnog društva koje trune 20 godina, kao i pesnice pretumbanih sistema vrednosti, šibali su u vidu hronične bolesti srpske košarke, otkaza igrača. Vladimiru Radmanoviću, Kosti Peroviću i Saši Pavloviću NBA obaveze bile su preče od reprezentacije, rizik od obnavljanja povreda bio je jači od želje Igora Rakočevića, Miloša Vujanića, donekle i Predraga Stojakovića. Teže povrede u startu su otpisale Nenada Krstića, Vuleta Avdalovića, Dejana Milojevića, Branka Jorovića, potom i Uroša Tripkovića...

Baza među mladima
Priklješten između stega realnosti i želja (nervozu nekoliko puta neprimereno i neopravdano demonstrirao ka novinarima), Slavnić je beg završio među mladima, među zlatnim dečacima srpske košarke. Imajući više opcija za pojedina mesta u ekipi, Moka je potvrdio siže svog trenerskog CV-ija. Ubacio je u vatru generaciju 1987. koja je osvojila titule u svim kategorijama (Nemanja Aleksandrov, Milenko Tepić, Miloš Teodosić, Dragan Labović), nagradio juniorskog svetskog prvaka iz Novog Sada Stefana Markovića (1988), ispoštovao srčanost nešto starijih Novice Veličkovića (1986), Zorana Ercega (1985), Branka Cvetkovića (1984) i Vuka Radivojevića (1983). Glavnu ulogu dodelio je trojici proverenih asova: Milanu Guroviću, najboljem igraču ULEB kupa i NLB lige, i NBA kvalitetu Marku Jariću i Darku Miličiću. Suma sumarum, 11 novih igrača u odnosu na prošlogodišnje SP, devet debitanata u seniorskoj selekciji.

Ne zaboravimo Island
I pored očiglednih problema pri formiranju ekipe, Slavnić je zagrizao mamac najiskusnijih „moskitosa“ i između redova, kroz priču o ludačkom snu, potvrdio da najmlađi tim na šampionatu puca na osvajanje medalje koja garantuje direktan plasman na OI (kvalifikacije do 7. mesta). Odlučnost koja može Moki da pošalje pozivnicu za balkon Skupštine grada, ali i kartu za Island! Čak i ako ne ispune cilj u Španiji, i pored dečjih nestašluka koje ispoljavaju, selektorove „komarce“ ne treba vređati. Zbog onih finih koji nisu došli. Zato, srećan vam let „moskitosi“! I da se vratite u orlovskom stilu. S plenom!

N. Radojević

4. Miloš Teodosić (20, 196 cm, FMP)
- Bio bih zadovoljan plasmanom na OI. Možemo daleko da doguramo, spremni smo, ali ne bih baš mogao da preciziram da li ćemo plasman u Peking izboriti direktnim putem ili preko kvalifikacija. Nije, znači, isključeno ni da uzmemo medalju. Najveći favoriti za zlato su Španci i Grci, mi ćemo iz senke pokušati da se prikrademo najvišem stepeniku.

5. Branko Cvetković (23, 200 cm, Đirona)
- Pakleno prvenstvo, svaka utakmica biće mali derbi. Primarni zadatak je plasman do sedmog mesta, što bi nam omogućilo da kroz dodatne utakmice izborimo ulaznicu za olimpijsko selo. Ipak, verujem da ova ekipa ima kvalitet za veće domete, uz dužno poštovanje ostalih timova. Možemo bar da se borimo za medalju. Prvi favorit je Španija, koja ima mnogo jak tim, ali i pritisak pošto je domaćin.

6. Vuk Radivojević (24, 197 cm, Fuenlabrada)
- Nismo favoriti na EP i to je veliki plus za ovu mladu ekipu. Najveći kandidati za zlatnu medalju su Grčka i Španija. Dobro je što se oni nalaze na istoj strani kostura kao i naša selekcija, pa ne možemo da se sretnemo pre četvrtfinala. Ključni meč za nas je prvi duel sa Rusijom. Ukoliko slavimo, možemo daleko da doguramo. Optimista sam, idemo na medalju jer samo postavljanjem velikih ciljeva, možemo da postignemo uspeh.

7. Zoran Erceg (22, 210 cm, FMP)
- Uspeh je plasman na OI! Trudićemo se da ostvarimo što bolji rezultat i, ako se ukaže prostor da izborimo plasman u polufinale - iskoristićemo šansu. Ako da Bog, i finale nije nedostižno.

8. Dragan Labović  (20, 207 cm, FMP)
- Ne mogu sad da dam izjavu, žurim. Moram Moki da odnesem ključ!???

10. Marko Jarić (29, 201 cm, Minesota)
- Lagao bih kada bih rekao da ne idemo po zlato! Za ovu ekipu uspeh bi bio i odlazak u Kinu, ali idemo u Španiju dotle dok nas ne zaustave. Videćemo gde će nam biti kraj. Potrebno je da poginemo na terenu, da budemo mirni pred sobom, to je najvažnije. Znam da mnogi u zemlji ne veruju u ovu reprezentaciju, što meni lično odgovara i samo mi je motiv više da napravimo odličan rezultat.

11. Darko Miličić (22, 213 cm, Memfis)
- Da ne očekujem da ćemo nešto da uradimo, ne bih ni dolazio na pripreme, već bih išao sa drugovima na more. Ovo je važna godina za našu košarku, pošto prvi put igramo za samostalnu Srbiju. Mi se sad „koljemo“ za Srbiju, a verujem da možemo čak i do zlatne medalje.

12. Nemanja Aleksandrov (20, 210 cm, Crvena zvezda)
- Daćemo sve od sebe, ne bih davao prognoze koje mesto ćemo da osvojimo. Za mene bi uspeh bio samo direktan plasman na OI. Poznato je da bi vađenje kineske vize donelo medalju našoj košarci. Najveći favorit na turniru je svakako Španija, pogotovo zbog činjenice što je domaćin. „Crvena furija“ stvarno ima odličan sastav.

14. Milenko Tepić (20, 200 cm, Partizan)
- Svi se nadamo najboljem i sanjamo slatke snove. Daćemo sve od sebe, videćemo za koji rezultat će to biti dovoljno. Mnogo toga zavisi od prve utakmice sa Rusima. Uspeh je plasman na OI, ali iskreno se nadamo da možemo da ostvarimo i bolji rezultat. Favoriti za najviši plasman su Španci i Grci, dok su Italija, Francuska, Turska, Rusija, Slovenija, naravno i mi, ravnopravni konkurenti za plasman među prvih sedam mesta.

15. Milan Gurović (32, 207 cm, Prokom Trefl)
- Ne interesuju me priče o plasmanu do sedmog mesta. Idemo na zlato! Rođeni sam borac, nema šanse da priznam nekome da je bolji od mene. Priznaću mu to ako mi dokaže na terenu, do tada me srebrna medalja ne zanima. Ima puno onih koji ne žele dobro reprezentaciji, jer žele da budu samo oni prvi, nedodirljivi. Igraćemo u inat njima. Prvi favorit je Španija, ima sjajnu ekipu, ali će joj nedostajati povređeni Garbahosa. On je bio pola ekipe.

16. Stefan Marković (19, 195 cm, Hemofarm)
- Verujem da će nas većina protivnika potceniti, što nam odgovara. Ako budemo igrali kao na nekim pripremnim mečevima, kao što je duel sa Grčkom, možemo da iznenadimo svakoga. Verujem u lep rezultat, a za mene je to medalja! Mada, veliki uspeh bi predstavljao i plasman u kvalifikacije za OI. Nesumnjivo je da su glavni pretendenti za evropski tron domaćin Španija i branilac titule Grčka. Iza njih je nekoliko reprezentacija približno istog kvaliteta. Među njima je sigurno i naša selekcija.

18. Novica Veličković (21, 205 cm, Partizan)
- Ne treba da idemo na EP ako ne želimo da napadnemo prvo mesto. Treba biti realan, neke ekipe su stvarno jake, ali niko nije nepobediv. Moramo da verujemo u sebe, jer smo pokazali da možemo odlično da odigramo. Mene ne bi zadovoljio plasman u kvalifikacije za OI, već samo medalja. Ne treba da se plašimo čak ni najboljih ekipa na papiru, Španije i Grčke. Verujem da iz drugog plana može da iznenadi Italija.

Komentari

Kakvo idiotsko "tepanje" ponosu srpskog sporta . Moskitosi ! Komarci ! Pa da to radi bilo ko drugi , osim srbijanskih novinara , svi bi bili sigurni u namjeru vrijeđanja i omalovažavanja ! Ja ne vidim druge moskitose osim pojedinih - novinarskih ! Ijntelektualnih i moralnih komaraca .