nedelja 2. septembar 2007.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Parivodić prodao Maršalat za skoro tri puta manju sumu

Stručnjaci potvrđuju da je Komandni punkt Balkana poklonjen SAD

Parivodić prodao Maršalat za skoro tri puta manju sumu

Objekti  vredni skoro 33 miliona evra prodati za 15 miliona. Veštaci nisu mogli da dođu do stvarne cene, koja se jedino može proveriti na tržištu posredstvom javnog nadmetanja, pa su zbog toga samo utvrdili početnu, takozvanu prag cenu! Kvadratni metar na ovoj lokaciji u javnom nadmetanju bio bar dvostruko skuplji

Nije Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, bio pun znanja i odvažnosti kada je 2003. godine potpisao ugovor sa tadašnjim američkim ambasadorom Majklom Poltom prodaju Maršalata i vojnog kompleksa na Dedinju, kako je to tvrdio u nedavnom razgovoru za novine - nego prepun apsolutno nedopustive podaničke snishodljivosti iz samo njemu valjda znanih razloga. Jer za ovakav zaključak postoje najmanje dva veoma bitna razloga koja smo otkrili jednostavnim uvidom u dokument procene vrednosti dela vojnog kompleksa kasarne „Dedinje“ na Topčideru, koji su u leto 2003. godine uradili stručnjaci Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda, a po zahtevu Ministarstva odbrane ondašnje Srbije i Crne Gore.

Prvi, a to je Komisija veštaka (sastavljena od dipl. inženjera, arhitekata...) i napisala u stavu III, pod tačkom opis i vrednost pomenute lokacije, da ova lokacija po značaju pripada najatraktivnijem prostoru u Beogradu, da se nalazi u okviru prostorne celine Topčider, koja je proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za prostorno kulturnu-istorijsku celinu, pozivajući se na državnu odluku koja je objavljena u Službenom glasniku SRS broj 47 iz 1987. godine!!!

Šta to praktično znači? Da su sva javna spočitavanja da je prodajom Maršalata i vojnog kompleksa takozvanog Komandnog punkta Balkana prekinuta političko-istorijska nit jedne epohe iza nas - i zvanično potvrđena. Samo ih je neko vešto, lukavo sakrio od očiju i ušiju javnosti, dok u međuvremenu, kako rekoše neki politički lideri, na brzinu, posle višegodišnjeg preganjanja - Parivodić nije okončao posao prodaje kulturnog dobra od izuzetnog značaja Amerikancima!

I drugi, za javnost, za političare možda isto toliko bitan kao prvi - a to je cena po kojoj je prodato više od četiri hektara zemlje na najatraktivnijoj lokaciji koju Srbija država ima u svom vlasništvu. Bivši ministar Parivodić prodao je 4,2 hektara kulturnog dobra od izuzetnog značaja za ovu zemlju za smešnih 15 miliona evra! Međutim, Komisija veštaka Gradskog zavoda za veštačenje u sastavu: dipl. inž. arhitekture Milena Popović-Ćosić, dipl. inž. građevine Biljana Cvetković, građ. tehničar Dragoslav LJutić, dipl. inž. elektrotehnike Zoran Kuljić, dipl. inž. mašinstva Zoran Mišović i dipl. inž. šumarstva Branko Orešćanin - potpisala je da je vrednost ovog kompleksa površine 42.083,80 metara kvadratnih 39,6 miliona dolara, odnosno skoro 33 miliona evra!!!

ŠTA OBUHVATA KOMPLEKS U TOPČIDERU

Stručnjaci Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda radili su procenu sledećih objekata na Topčideru:

Male prijavnice, prizemne zgradice površine 8,5 kvadrat, a koja se nalazila na ulazu u kompleks iz ulice Ive Vojinovića; Upravne zgrade komande - Maršalata, koja se nalazila na raskršću Bulevara mira i Ulice Ive Vojinovića, izgrađena na uglu parcele sa dva ulaza u obliku slova T. Ovaj objekat je sazidan 1948. godine, da bi 1953. godine adaptiran za administrativnu zgradu sekretarijata predsednika Republike. Objekat je veličine 69,65 puta 15,35 metara sa suterenom, prizemljem i tri sprata sa kasnijim dogradnjama, prvo prizemlja, a zatim i sprata. Ukupna površina Maršalata je 4.594,08 kvadrata i znatno je oštećena tokom NATO bombardovanja 1999. godine. U podrumu Maršalata bile su smeštene tehničke prostorije, trezor, restoran, bife i magacinski prostori. Na spratovima su smeštene kancelarije, čitaonice, arhive, dok je u prizemlju dograđenog dela bila bioskopska sala;

Upravna zgrada Gardijske brigade, koja je sagrađena 1960. godine, površine od 1.367,46 kvadrata prizemlja, visokog prizemlja i jednog sprata. Objekat je, poput Maršalata, bio obezbeđen svim elektro i TT instalacijama, klimatizovan. Komanda Gardijske brigade bila je locirana uz glavnu saobraćajnicu kompleksa sa dva ulaza, glavnim i bočnim;

Garaža sa radionicom površine 2.972,50 metara kvadratnih, koja je izgrađena 1955. godine;

Benzinska pumpa je izgrađena 1955. godine i imala je 220 kvadrata, prizemni objekat sa nadstrešnicom, neposredno pored garaže i radionice. Pumpa je imala tri ukopane cisterne i tri mesta za istakanje, kapaciteta 30 metara kubnih.

Posebnu pažnju i veštaka privlači staklenik sa toplim lejama, koji je bio smešten na skoro 6.000 kvadrata u produžetku Ulice Ive Vojnovića koji je na tom mestu još od 1941. godine, sa manjim kasnijim dogradnjama. Objekat je bio potpuno zastakljen, s krovom koji se otvarao mašinskim putem. Zanimljivo je da je ovaj staklenik bio i klimatizovan.

Da slučaj (po potpisnike famoznog ugovora o prodaji), bude još gori, veštaci su u delu objašnjenja na koji način su utvrdili cenu po kvadratnom metru napisali da s obzirom na veličinu lokacije i planiranu namenu zemljišta nisu mogli da dođu do stvarne pune cene, koja se jedino i isključivo može proveriti na tržištu posredstvom javnog nadmetanja, te su zbog toga samo utvrdili početnu, takozvanu prag cenu! To jednostavno znači da bi cena metra kvadratnog na ovoj lokaciji u javnom nadmetanju bila sigurno bar dva puta veća... Zato ostaje nejasno zbog čega su Amerikanci bili povlašćeni, odnosno zbog čega nije ipak prvo utvrđena stvarna cena vrednosti zemljišta, pa tek onda njima prodata?

Ali, to nije kraj neprijatnim iznenađenjima ovoga slučaja, koji će možda ući i u anale kao jedinstven svetski primer kidanja niti jedne kulturno-istorijske epohe u životu jednog naroda i njihove države. Naime, u trošak prodavca ušli su i svi poslovi oko rušenja, uklanjanja, izmeštanja svih objekata sa lokacije u Bulevaru mira broj 92 na katastarskoj parceli broj 681 i delovima katastarske parcele broj 654,677 i 682, KO Beograd - 7, kao i izmena Generalnog urbanističkog plana, projektovanje, izgradnja i stavljanje u funkciju pomenutih više od četiri hektara zemljišta. A ti troškovi su procenjeni na skoro 2,5 miliona evra, što, naravno, umanjuje ionako jeftinu sumu za koju je prodato zemljište spuštajući je na simboličnih 12,5 miliona evra! Ovih dana smo u javnosti čuli jadikovke nadležnih iz Direkcije za imovinu kako su radovi na čišćenju predmetne lokacije u punom jeku, a još nije stigla ni prva tranša od Amerikanaca od tričavih 600.000 dolara?!

Za javnost je sigurno najzanimljivija kuća Petra Živkovića, koja je u stvari bila Centar veze, sa pet nivoa ukupne površine od 663 kvadrata. Veštaci su smatrali da ova vila može imati istorijski značaj, ali da ne može imati tu funkciju u postojećem stanju!? Stručnjaci Gradskog zavoda za veštačenje naveli su još od objekata i manju pomoćnu zgradu površine 139,50 kvadrata, koja je tu najverovatnije sagrađena 1927. godine.

Ceo kompleks u Topčideru opasan je žičanom ogradom sa betonskim stubovima. Unutar vojnog kompleksa nalazile su se i asfaltirane saobraćajnice u površini od nešto više od 5.000 kvadrata.

Kao poseban deo kompleksa kasarne u Topčideru, prema stručnom mišljenju veštaka iz Gradskog zavoda za veštačenje, predstavlja park-šuma koju je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda proglasio kulturnim dobrom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, a za grad Beograd predstavlja izuzetan eko-značaj, kao i kulturno-istorijski. Na slobodan kompleks park-šuma otpada skoro 25.000 kvadrata sa oko 550 stabala listopadno-četinarskim drvećem, starim u proseku 30 godina i sva su dobrog zdravstvenog stanja!

Posebna stavka bilo je i vrednovanje mreže podzemnih instalacija duž celog kompleksa, a koja je procenjena na skoro pola miliona evra. Zanimljivo je da procenjena vrednost samo njihovih uklanjanja dostiže 232.207 evra. I na kraju, procenitelji ove vrednosti narodne imovine slažu se da oni ipak nisu bili u stanju da evidentiraju baš sve, posebno kad je reč o podzemnom delu, te da treba i očekivati i dodatne troškove na ove koje su oni zvanično verifikovali i potpisali.

Komentari

Da li se ikako moze ponistiti ovaj zlocin prema drzavi? Molim sve dobronamerne ljude i pravnike da dignu svoj glas, da se udruze i da poniste ovaj zlonamerni ugovor.

Gospodin Parivodic je izgleda, kao sto kaze njegovo prezime, lepo sproveo pare, ali u svoj dzep.

Molim vas, ucinite nesto ....
Hvala

PS: ili da i mi proglasimo 'nezavisnost' te parcele?

Ovde se TEK SADA analizira/raspravlja o necemu sto se desilo pre 4 godine !!!!

Pominje se i termin "snishodljivost".

Zar nije i ovaj clanak deo te iste snishodljivosti, ali iz suprotnog tabora ???

mene interesuje dali bi se ovaj clanak uopste i pojavio da nije ovih i ovakvo losih odnosa sa US, ??

Jer da je u odnosima sa US sve ok, nebi bilo potrebe da i se radi ova "analiza", da ovaj novinar pise sve ovo jer bi se reklo " ma sta je 15 miliona Eura ?? Za te pare smo kupili US prijateljstvo" !!!

Ocito je da su nasi politicari narucili ovu "analizu" i da se radi na "kreiranju javnom menja".

A nasoj vladi je lako namaci tih 15 miliona Eura.

Samo nagazite Ilica i gradjani Srbije ce to da plate kroz cenu putarina zahvaljujuci g. Velji Ilicu.

Srbijo kolonijo nad kolonijama. Kakav Živojin Mišić ,kakav Karađorđe, kakvi Dušan silni okreću se u grobu sve što su oni generacijama krvlju sticali moderna poslušnička vlast će da raskući za par godina. A narod???

Izgleda da vise nemate potrebe za tim centrom jer se vise nema kome ni komandovati. Svi su otisli svojim putem i nedaju da se njima komanduje a bila je onda prilika da se i komandni centar proda. Ta sta ce vam ako je sa komandovanjem zavrseno. A bilo je lipo tolike godine sve na jednom mistu i samo komanduj. Ko nekad pasa. Sjednes na vrh brda i uzmes komandni centar u ruke. Evo ti kontrole.

Dode coveku da se ritne,od jada i nepravde.Izbor!!!! na izbore ili toljage..nesto se mora uraditi.Doslo je do guse.