subota 2. februar 2008.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Priče o slavnima

Slobodan Savić, novinar i autor knjige „Istočno i zapadno od raja“

Priče o slavnima

Verujemo da pripadamo Evropi i Evropa u to takođe veruje. Ipak, još uvek cupkamo pred njenim poluotvorenim vratima, izgubljeni u mnogoljudnom, postcivilizacijskom svetu jednako kao i u sopstvenoj usamljenosti

Izdavačka kuća „Laguna“ iz Beograda nedavno je objavila novu knjigu poznatog beogradskog novinara Slobodana Savića, koja je sinoć promovisana u Pozorištu na Terazijama pred velikim brojem medija i zvanica. Reč je o knjizi romansiranih biografija, pisanih u formi kratkih priča, koje opisuju život i karijeru nekih od naših najpoznatijih muškaraca iz različitih oblasti delovanja. Među devetnaest portreta su, između ostalih, glumci LJuba Tadić i Dragan Nikolić, reditelji Goran Paskaljević i Emir Kusturica, dramski pisac Aca Popović, Goran Bregović, Zdravko Čolić, Dragan Džajić i drugi.

Slobodan Savić je pisao za skoro sve najpoznatije domaće novine i magazine, dugo godina je bio urednik i odgovorni urednik u redakciji za kulturu Radio Beograda, a poslednjih šest godina je urednik u Redakciji za kulturu Televizije Beograd i autor i pokretač serije „Čitanje pozorišta“ koja se na RTS-u emituje od 2002. godine. Za svoj rad dobio je najuglednije priznanje svoje kuće - Godišnju nagradu Radio-televizije Beograd. Diplomirao je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

„Istočno i zapadno od raja“ je vaša druga knjiga u kojoj pišete o poznatim i slavnim ličnostima?
- Moja prethodna knjiga „´Zbog njih su mnogi gubili glavu“ª bila je posvećena nekim od naših najpoznatijih, najizazovnijih, pa ako hoćete i najkontroverznijih žena koje su svojim radom i delovanjem na umetničkoj i javnoj sceni često izazivale različita osećanja: od idolopoklonstva do osporavanja i nerazumevanja. Ova druga knjiga je pisana u istoj formi, dakle u formi kratkih priča, i zapravo je neka vrsta diptiha. Reč je o nastavku priče o istom vremenu i istoj epohi, samo što su sada glavni junaci muškarci.
Osim što ste napisali knjigu romansiranih biografija poznatih ličnosti, ovde ste dočarali i sliku jednog vremena...
- Mnogi od nas veruju i dan-danas da su te godine zaista bile takozvanoªzlatno dobaª, dakle, mislim na sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, a da smo potom, kao što to obično biva po nekom nepisanom istorijskog pravilu, dospeli u godine opasnog življenja i propadanja... Verujem, a mislim da u to veruju i mnogi od nas, uključujući junakinje i junake o kojima sam pisao, da su Srbija, odnosno bivša Jugoslavija, a Beograd pre svega, sedamdesetih i osamdesetih godina zaista bili egzotično mesto susreta Istoka i Zapada i njihovih kultura. To je, dakle, vreme pre pada Berlinskog zida, dok je još uvek postojala takozvana ´gvozdena zavesaª između Istoka i Zapada. U to vreme smo mi, verujem, zaista bili Zapad na Istoku i Istok na Zapadu. Potom su došle sumorne devedesete. Danas smo, uprkos tekovinama takozvane petooktobarske revolucije, ni tamo ni ovamo.

DOKUMENT VREMENA

BEOGRAD - Izdavačka kuća „Laguna“ je preksinoć u Pozorištu na Terazijama predstavila knjigu Slobodana Savića „Istočno i zapadno od raja“.
- To je dokument jednog vremena i ujedno moj subjektivni odnos prema ličnostima o kojima sam pisao - rekao je između ostalog na promociji autor Slobodan Savić.
Ovo štivo je predstavila slikarka Olja Ivanjicki, koja je istakla da je srećna ako je svojom inicijativom podstakla Savića da napiše knjigu „Istočno i zapadno od raja“, koja je na izvestan način i deo njegove spisateljske trilogije. Ovoj promociji su prisustvovali mnogi koji su se našli u Savićevoj knjizi, između ostalih reditelj Gorana Paskaljević, pevačka legenda Đorđe Markanović i drugi.

Vaša knjiga ima pomalo neobičan naslov. Kakvo je značenje naslova koji ste odabrali?
- Kad kažem da smo istočno i zapadno od raja, mislim da smo trenutno upravo tu, dakle nigde, pri čemu još i ne znamo tačno gde se taj raj zapravo nalazi. Mi smo deo Evrope, ali nekako smo ostali na njenom rubu. Verujemo da pripadamo Evropi i Evropa u to takođe veruje. Ipak, još uvek cupkamo pred njenim poluotvorenim vratima, izgubljeni u mnogoljudnom, postcivilizacijskom svetu jednako kao i u sopstvenoj usamljenosti. Dakle, još uvek tumaramo levo-desno, ali ja sam duboko uveren da znamo kuda i na koju stranu idemo.

Koja je osnovna ideja ili namera ove knjige?
- Takozvanim običnim ljudima poznate, uspešne i popularne ličnosti često deluju nedodirljivo. Ovom, kao i prethodnom knjigom, između ostalog, pokušao sam da te ličnosti približim takozvanom običnom čitaocu. Ovo jesu priče o uspešnim karijerama, o ljudima koji su u svojim oblastima obeležili jedno vreme. Ali, to je ujedno i priča o njihovim usponima i padovima, dečačkim snovima, uspesima i neuspesima, nedoumicama i strahovima. To je priča i o njihovom uspehu, ali i o pokušaju malograđanske čaršije da taj uspeh relativizuje, ospori, čak i negira. Hteo sam da pokažem kako i veliki i uspešni ljudi imaju gotovo iste brige i nedoumice kao i obični smrtnici, jer uspeh i slava ne podrazumevaju uvek i po pravilu sreću i spokoj.

Kako je došlo do odabira ličnosti o kojima ste pisali u ovoj knjizi?
- Da se odmah razumemo, ovde nije reč ni o kakvoj antologiji. U knjizi su mogli da budu opisani životi nekih drugih muškaraca koji su svojim profesionalnim i javnim delovanjem obeležili jedno vreme. Ali, da biste o nekom pisali, potrebno je da prema njemu imate ne samo naklonost, nego i određenu kritičku distancu. Ovde nije reč ni o kakvim hvalospevima, niti o prigodnim tekstovima. Moj diskurs je takav da sam prema svakom od likova nastojao da uspostavim neophodnu kritičko-ironijsku distancu, kao uostalom i prema poziciji takozvanog ´sveznajućeg pripovedačaª, dakle onoga ko o tome piše. Bilo je onih o kojima sam želeo da pišem, ali pošto nisam uspeo da uspostavim tu vrstu distance o kojoj govorim, njih u knjizi nema.

Očekujete li reakcije onih o kojima ste pisali?
- Kad je izašla moja prethodna knjiga, jedna naša nekada poznata glumica je htela da me tuži, jer je mislila da to sve baš nije bilo tako u njenom životu kako sam ja opisao u knjizi. Ali je na kraju ipak odustala i više nije ljuta. Nadam se da ovaj put neće biti takvih reakcija niti da će me neko, ne daj Bože, pretući. Ali, dobro. I dan-danas se mnogi sećaju priča o legendarnim tučama kritičara i pisaca u Klubu književnika. Uostalom, jedan od mojih junaka je svojevremeno malo ´očešaoª jednog svog kritičara. Ništa novo. To je radio i legendarni Ingmar Bergman.

Postoji li, prema vašem mišljenju, neki zajednički imenitelj koji povezuje sve slavne, uspešne, ostvarene ljude?
- Po mom mišljenju, recept za slavu i uspeh ne postoji. Lepo je biti slavan i uspešan, ali, koliko sam ja razumeo iz razgovora sa nekim od junaka moje knjige, to je u isto vreme i veliki pritisak, stres i odgovornost, jer su sve oči stalno uprte u vas. Uostalom, slavni, poznati i uspešni su isti kao i svi mi obični, ranjivi ljudi.