petak 1. februar 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Tamo gde je bilo četničko Jajce

Reporter Glasa u selu Ba, gde je krajem januara 1944. održan čuveni Svetosavski kongres

Tamo gde je bilo četničko Jajce

Da su kojim slučajem u Drugom svetskom ratu pobedili ravnogorci Draže Mihailovića, selo bi, svakako, bilo istorijsko mesto i uživalo mnogobrojne beneficije. Ovako, kaže Krstivoje Živanović (74), na Bašane se gledalo, a i sada nije nešto mnogo bolje, kao na poslednje na ovome svetu

Samo pravo kako te put vodi uz ovu rečicu i nećeš pogrešiti. Ako ti nije baš najjasnije, onda ćeraj do kraja puta, jer put vodi samo do sela i dalje nemaš kud. E, to ti je selo Ba - objašnjava mi kod mosta u selu Kadina Luka poslednji od nekoliko upitanih o putu do sela poznatog i u istoriji i u enigmatici. I stvarno, posle svega pet-šest kilometara, čim se pređe mostić na rečici Marici, već započinje Ba - selo čudnog imena, čudnog geografskog položaja i čudne istorije. Selo je, prema narodnom predanju, verovatno dobilo ime još u vreme Rimljana kada je ovde topljena ruda bakra, geografski položaj mu je takav da mu se može prići samo putem iz pravca Kadine Luke, odnosno od LJiga, i gotovo da je sa svih strana zatvoreno planinskim vrhovima i toliko krševito da šereti često kažu da u ovom selu i „koze pasu pod ručnom“. No, selu sa najkraćim nazivom, ipak, istorija je dodelila posebno mesto jer je od 25. do 28. januara 1944. godine u ovom selu održan Svetosavski četnički kongres.

U centru sela, koje je već odavno izgubilo lepotu zbog prašine iz obližnjeg kamenoloma, nalazi se škola u kojoj je održan četnički kongres i koja je tada nosila naziv „Kraljica Marija“. Zapravo, ovo selo i ova škola bili su tih dana, prema priči Dragoslava - Cileta Marjanovića (88) iz LJiga, politički i vojni centar ondašnje Jugoslavije.

- Jašta sam, more, nego četnik. Bio i ostao! Još mnogo pre nego što je pukovnik Draža Mihailović stigao, ja sam sa svojim prijateljima, Miodragom Vesićem i Brankom Nedićem, takođe zakletim četnicima, već bio na Ravnoj gori, a u vreme održavanja Svetosavskog kongresa u selu Ba bio sam u obezbeđenju i sećam se ama baš svih detalja. Draža Mihailović u Ba je stigao pre svih, i to u društvu Dragiše Vasića, koji je tada bio četnički ideolog, dr Stevana Moljevića, potpukovnika Luke Baletića, majora Baje Matrićevića u pratnji brigade Drugog ravnogorskog korpusa kojim je komandovao Predrag Raković. Đeneral je sa Ravne gore, preko planine, došao pre svih drugih delegata jer je bio domaćin Kongresa i valjalo je sačekati ljude iz svih krajeva ondašnje Kraljevine Jugoslavije. Vidiš - iskoračuje Cile Marjanović pored puta ispred škole - ovde je bila postavljena svečana bina na kojoj su stajali delegati Kongresa sa svih strana. Kongres je otpočeo vojnom paradom i pozdravnim govorom Draže Mihailovića, a zatim je nastavljen u prostorijama škole koja je bila preuređena za ovu priliku i gde su delegati većali gotovo tri dana o posleratnom uređenju ondašnje Jugoslavije, uz potpunu podršku kruni Karađorđevića.

TVRĐAVA U OKUPIRANOJ SRBIJI

Tih nekoliko dana o Svetom Savi 1944. godine selo Ba je najviše podsećalo na pravu tvrđavu u srcu još uvek okupirane Srbije.
- U šumama i na planinskim vrhovima oko sela bilo je raspoređeno preko 2.000 četnika koji su imali zadatak da po cenu života zaštite učesnike Svetosavskog četničkog kongresa. U selo niti je ko mogao da uđe, niti iz sela da izađe bez uredne objave i pod uslovom da je sa nekim koga četnici poznaju i ko je garantovao za njega. Gotovo je neverovatno koliko je Draža bio lukav kada je za održavanje Kongresa odredio selo Ba, koje se nalazilo, praktično, u okruženju jakih nemačkih garnizona, ali i jakih partizanskih jedinica. Ipak, ispostavilo se da je đeneral Draža s pravom verovao u narod jer se ispostavilo da za Kongres nisu znali ni Nemci, ni partizani. Posebna je priča način na koji su stigli delegati iz Zagreba, Maribora, Sarajeva, Beograda... koji su danima putovali do sela Ba tako što su se prebacivali od jedne do druge četničke jedinice. Onako kako su došli, tako su se i vratili sa Kongresa, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Takođe, u selu i oko sela u vreme održavanja Kongresa nije zabeležen nijedan jedini incident - naglašava Cile Marjanović, koji je zbog svoje privrženosti kruni, četničkom pokretu i đeneralu Draži nakon rata bio osuđen na 13 godina robije.

Da su kojim slučajem u Drugom svetskom ratu pobedili četnici Draža Mihailovića, selo Ba bi, svakako, bilo istorijsko mesto i uživalo bi mnogobrojne beneficije. Ovako, kaže Krstivoje Živanović (74), u vreme održavanja Svetosavskog kongresa učenik četvrtog razreda i unuk Milana Živanovića, predsednika sela iz 1944. godine, na Bašane se gledalo, a i sada nije nešto mnogo bolje, kao na poslednje na ovome svetu.

- Tada mi je bilo desetak godina, ali se veoma dobro sećam tih dana, a posebno muka koje je imao moj đed Milan, solunac koji je kao poštovan i imućan čovek u toku rata bio predsednik sela. Eto, Draža je bio domaćin Kongresa, a moj đed je bio domaćin svih koji su se tih dana došli u Ba, a njih je bilo, brat-bratu, oko tri hiljade. Trebalo je nahraniti, napojiti i obezbediti konak za sve te ljude, a to je bio skoro nemogući zadatak. I danas se sećam da su seljaci išli od kuće do kuće i skupljali drvene kašike, tanjire, naćve za brašno, karlice za mešenje hleba, dovlačili drva do vurune za pečenje hleba, odnosili krevete u zgradu škole... Inače, đed Milan je bio jedan od najpoštenijih i najpoštovanijih ljudi u selu jer nije bio ni za jednu stranu, ali mu se grdno zalomilo. U selu, zapravo, bile su svega dve-tri četničke kuće, koliko i partizanskih, a nalepnicu da smo četničko selo i da je naša kuća četnička dobili smo tek posle rata. Zahvaljujući njegovoj mudrosti spaseni su mnogi životi i u vreme održavanja Svetosavskog kongresa, a i kasnije, kada su Nemci čuli o ovom kongresu i kada su krenuli da spale Ba. I tada je đed Milan, uz pomoć nekog Jakova, izbeglice iz Slovenije koji je živeo u našem selu, uspeo da odgovori Nemce da popale selo i pobiju meštane. Jeste, pomagao je u toku rata i partizane, ali mu to nije vraćeno na pravi način. Zapravo, sarađivao je sa svakom vojskom koja je prolazila kroz selo samo da bi spasio selo i narod, a kada je 1956. godine umro, na sahrani su mu bili i četnici i partizani.

I danas, u vreme kada su partizani i četnici, bar prema zakonu, izjednačeni, u selu se nije mnogo toga promenilo, osim što je renovirana škola u kojoj je održan Svetosavski četnički kongres i u kojoj će biti, kako je predviđeno, muzejska postavka iz tog doba. Svetosavskog kongresa se ove godine niko nije ni setio, a Bašani, kada se predstavljaju, još uvek nerado govore da su iz sela Ba. Nekako su navikli da kažu „da su od LJiga“!

Komentari

Jos jedn fasisticka drzava na Balkanu. Njprije je iznikla Hrvatska sa svojim ustasama da bi zatim i srbija priznala cetnike i time osramotila celu dosadasnju istoriju srpskog naroda.

Ju, kako dodje do takvog zakljucka, crni Marko... Pa, upravo Kongres iz sela Ba govori da je sva komunistička priča oko izdaje i fašizma JVuO bila apsolutna neistina! Tu su bili pripadnici SVIH stranaka Jugoslavije, sem komunista! Dakle, oni su bili izdajnici svoje države i priznavali jedino sud svoje partije! Izjednačavati regularnu Kraljevsku vojsku sa nacističkim ustaškim formacijama je ravno veleizdaji pameti i logike. Upravo skidanje mraka sa sećanja sopstvenog naroda je civilizacijsko dostignuće kome treba težiti. Hrvatska i danas osuđuje nacizam ustaša, a Srbija ne može da osuđuje fašizam četnika, jer su oni bili deo antifašističke koalicije! (videti izjave De Gola, Henrija Trumana, američkih pilota koje su spasili četnici, a ne partizani!)