nedelja 22. jun 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Nebo pod kontrolom svemirskih letelica

Leteći tanjiri - najistrajniji mit proteklog i novog veka (4)

Nebo pod kontrolom svemirskih letelica

„Velika predstava“ počela je u 11 sati pre podne. Prva je leteleca preletela preko Maunt Džefersona. U 13 sati i 5 minuta jedan policajac, koji je sedeo u automobilu na parkiralištu uprave policije, uleteo je u sobu dežurnog:

„Ne znam kako da opišem ono što sam upravo video, ali to je neverovatno! U jednom trenutku opazio sam da je nešto preplašilo gradske golubove i slučajno pogledao u nebo. To što sam video potrajalo je samo nekoliko sekundi, jer sam mogao gledati samo kroz vetrobran; iznad glave bio mi je krov automobila. Video sam pet ogromnih diskova koji su se kretali čudesnom brzinom - dva prema jugu, tri prema istoku.

Ni dva minuta posle toga, zazvonio je telefon. Dva policajca u patroli (obojica stariji i iskusni policajci) javljali su da su upravo videli na nebu tri diska srebrnaste boje koji su leteli jedan iza drugog velikom brzinom. Posle pet minuta, sa istim izveštajem javila su se četiri policajca stacionirana u luci. U 16 sati i 30 minuta policiji je telefonirala neka žena i javila da je upravo videla na nebu nekakav predmet „nalik na nov, politirani novčić od četvrt dolara“.

Jedan prolaznik sa periferije javio je nešto kasnije da je video dve letelice. Tokom sledećih dana saznalo se da je tog popodneva letelice videlo nekoliko stotina građana Portlanda. Iste noći je posada jednog putničkog aviona kompanije „United Airlines“ videla iznad Emela, u državi Ajdaho, pet letelica.

LUDILO NAD ZEMLJOM

Svih narednih dana tog meseca 1947. dolazili su novi izveštaji. Gotovo bi se reklo da je nebo iznad juga Sjedinjenih Država „pod kontrolom svemirskih letelica“. LJudi ih zovu „leteći tanjiri“, ali vojne vlasti im daju naziv UFO (Unidentified Flying Object - neidentifikovani leteći objekat).

„Te letelice - napisao je u izveštaju kapetan aviona - deluju glatko i politirano na trbuhu, a hrapavo sa strane. Videli smo ih dosta dobro, jer smo ih pratili otprilike 70 kilometara, kad su odjednom, jednostavno nestale“.

Suočeni s tom lavinom izveštaja, stručnjaci ATIC bili su zbunjeni. Bili bi još zbunjeniji da im je, početkom meseca, došao u ruke izveštaj o jednom događaju u Francuskoj, nedaleko od Ruena, ali mlada žena koja je ispričala svoj doživljaj, učinila je to tek znatno kasnije. Ona je, kako je tvrdila, videla prvo ateriranje jednog „letećeg tanjira i njegovu homoidnu (čovekoliku) posadu“.

Ta mlada žena, madam Z, vozila se biciklom po putu koji, sledeći tok reke Seri, povezuje Ruen i mesto Amfrevil la Mi Vo. Evo šta je ispričala:

„Bilo je oko 15 sati. Dan je bio vedar, pravi letnji, bez ijednog oblaka. Nalazila sam se oko dva kilometra od Amfrevila. Na putu, dosta daleko od mene, spazila sam neki predmet meni potpuno nepoznatog oblika. Nastavila sam da vozim prema njemu. Kad sam mu se približila na oko dve stotine metara, videla sam da je to nekakva duguljasta mašina, ovalnog oblika, mutnosive boje, položena na travu. Mislim da je bio dugačak oko tri metra, a na najdebljem delu visok metar i po. Na svoje veliko zaprepašćenje, pokraj njega sam primetila dva bića, visoka jedva metar. Nešto su petljali na letelici i nisu me videli jer sam se nečujno dovezla i nečujno zaustavila. Tako sam ih promatrala nekoliko minuta, a onda sam, ne znam ni sama zašto, zatrubila. Čuvši taj zvuk, bića su se okrenula, i ugledavši me, naglo uskočila u letelicu kroz nekakav otvor sa strane, širok oko pola metra. Otvor se odmah zatvorio, letelica je poletela, podigla se na visinu od oko sto metara, tamo nekoliko sekundi lebdela, obrćući se oko sebe, a onda je naglo poletela prema Sotervilu i za nekoliko sekundi nestala iza horizonta. Tek tada sam se setila da čitavo to vreme nisam čula nikakvu buku...“

Nastaviće se