nedelja 17. avgust 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Pobednička bitka kod Gorničeva.

Srbija u velikom ratu (14) –Piše: Božica Mladenović

Pobednička bitka kod Gorničeva.

Sa Krfa je pozvan vojvoda Živojin Mišić, komandant Prve armije. Ofanziva je otpočela 14. septembra. Glavni udar izvele su jedinice Prve srpske armije, koje su, u trodnevnoj borbi, često prsa u prsa, porazile Bugare i naterale ih na povlačenje

Srpska vlada i Vrhovna komanda su mislili suprotno - da savezničku solunsku vojsku treba dovesti do 500.000 ljudi i preduzeti ofanzivu. Uspešna ofanziva konačno bi prelomila neutralne države Rumuniju i Grčku da priđu Antanti. Time bi Turska bila izolovana, a put prema Austrougarskoj otvoren, što bi rezultiralo njenim porazom.
.
Započinjanje borbi na Solunskom frontu 1916. godine bilo je vezano za ulazak Rumunije u rat na strani sila Srdačnog sporazuma (Antante). Tada je bilo planirano da Rumunija napadne Austrougarsku i da se istovremeno preduzme ofanziva kod Soluna. Međutim, Bugari su prozreli namere i 17. avgusta izvršili jak napad, čime su otpočele višemesečne borbe sa promenljivim uspehom. Početni bugarski uspeh, a i dalji razvoj borbenih operacija, pretio je osobito srpskoj Trećoj armiji. Spas je potražen u kontraofanzivi. Sa Krfa je pozvan vojvoda Živojin Mišić, kome je poverena komanda nad Prvom armijom, te je 14. septembra otpočela ofanziva. Glavni udar izvele su jedinice Prve srpske armije, koje su trodnevnim borbama, često prsa u prsa, porazile Bugare i naterale ih na povlačenje. Ove borbe su u vojnoj istoriji poznate kao bitka kod Gorničeva.

Osvajanje Kajmakčalana
U isto vreme srpska vojska je vodila ogorčenu bitku na planini Nidže i na Kajmakčalanu protiv bugarske Prve armije. U ovim borbama učestvovale su sve tri srpske armije. Dvanaest dana su trajale operacije, a mestimično je dolazilo i do bliskih borbi hladnim oružjem.

Najzad, 30. septembra Drinska divizija je izvršila silovit juriš i uz velike gubitke osvojila Kajmakčalan. Stupanjem na taj vrh srpska vojska je stala na teritoriju svoje države. Prvog oktobra Treća armija je zauzela Starkov grob, a to je primoralo Bugare da se povuku i ispred Prve srpske armije. Trećeg oktobra Drinska divizija zauzela je planinu Nidže i levim krilom stigla do Crne reke. I delovi Prve armije pošli su do Crne reke u rejonu stanice Kenali.

Ovim uspesima bili su stvoreni uslovi za novu bitku koja je nazvana bitka u luku Crne reke. Trajala je od prvih dana oktobra do 21. decembra 1916. godine. Odlikovalo ju je stalno napredovanje srpskih divizija i jak otpor nemačkih i bugarskih trupa. U toku ovih borbi 19. novembra ruska pešadija i srpska konjica ušle su u Bitolj, posle čega se uspostavio front severno od prvobitne linije. Srpska vojska zarobila je 170 oficira, 7.700 vojnika, 97 topova, 15.000 pušaka i drugo. Izbacila je iz stroja oko 68.000 nemačkih i bugarskih vojnika. Srpski gubici bili su takođe znatni - 1.209 oficira i 32.380 podoficira i vojnika.

Drugostepenost Solunskog fronta nije značila i njegovo mirovanje. Januara 1917. naređeno je generalu Saraju da za april pripremi ofanzivu kojoj je cilj bio da veže neprijateljske snage u vremenu ofanzive na zapadnom frontu. Pošto nije bilo sredstava i snaga za ambiciozniji napad na celom frontu, Saraj je prihvatio plan srpske Vrhovne komande da se napad usmeri na sektoru srpske Druge armije: Veternik - Dobro Polje - Sokol, s ciljem prodora u dolinu reke Vardara i razdvajanja bugarskog fronta na dva dela.
Usled rđavog vremena, ofanziva srpske Druge armije počela je 9. maja. Borbe su vođene na frontu širokom 35 kilometara, ali bez uspeha. Ni francusko-ruska vojska nije uspela da probije front u luku Crne reke.

Bezuspešne borbe
Demonstrativne napade saveznici su izveli na Strumu u dolini Vardara, u luku Crne reke kod Bitolja. U ovoj ofanzivi bilo je izbačeno iz stroja 12.000 saveznih vojnika, od toga 1.100 Srba, 3.000 Italijana, 5.000 Britanaca, 1.200 Rusa, 600 Grka i 3.000 Francuza. Na dan 1. avgusta je na liniji fronta bilo 77.300 srpskih vojnika. I u drugoj polovini godine nastavljeni su demonstrativni napadi, puškaranja, sve bez rezultata, ali su se gubici uvećavali. Srpska vojska je u toku 1917. godine izgubila 156 oficira i 4.075 podoficira i vojnika.

Nastaviće se