subota 10. januar 2009.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Kako je ubijen kapetan Derok

CRVENA KUGA PODSETNIK ZA KOMUNISTE I ONE KOJI KRIJU NJIHOVE ZLOČINE (37)

Kako je ubijen kapetan Derok

U čuvenog i opevanog tobdžiju, koji nije hteo rat sa komunistima, pucali su podmuklo, u leđa

U Skupštini je sedela grupa Srba iz Crne Gore i očekivali rasplet: ako Račić ne dobije izvinjenje ili odustane, oni će pucati i u Pernara i u Račića. Umesto izvinjenja, koje bi svakako smirilo uznemirenost, Pernar se tako grozno cerekao srpskim žrtvama i prolivenoj srpskoj krvi da Račić nije mogao da se savlada: izvukao je pištolj i gađao direktno Pernara. Ubio je još dvojicu hrvatskih poslanika.
Kad su Nemci okupirali Jugoslaviju, oslobodili su sve zatvorenike, pa se tako i Puniša Račić našao na slobodi. Za vreme nemačke okupacije nije pripadao nijednoj partiji i nijednoj oružanoj grupaciji. Kad su sovjetski vojnici iza kojih su išli Brozovi sledbenici osvojili Beograd, Puniša Račić je, ne skrivajući se, slobodno šetao Terazijama. Neko od Brozovih saradnika ga je prepoznao i ubio nasred ulice. Prolaznici su se razbežali, ne znajući ni ko je ubijeni, niti ko je ubica. Bilo je to vreme ubijanja u kome su nikle mnoge masovne grobnice.
Ubica Vidan Mićić
Baš u to vreme, Krcune, nestao je iz srpske prestonice Mutimir Petković, sin pesnika Vladislava Disa. Disova sudbina je poznata, sudbina njegovog sina nepoznata. Priča se da je bio Dražin oficir, poručnik po činu i da je bio pravnik po struci, da je izrazito inteligentan i pošten. Grob mu se, naravno, ne zna, jer je to komunistički specijalitet - da ubiju i sakriju mesto ukopa. Da surovo kazne sinove i unuke: da ne dođu na očev i dedin grob i ne upale voštanicu. Znam, i čudim se tome što znam da se godinama već slavi Disovo ime, da se pesnicima dodeljuju i nagrade, a niko od nagrađenih ne reče kako to slave oca kome su ubili sina.
Mnogi svoje zločine danas pripisuju tebi, Krcune. Kažu da si ubijao na svirep i podmukao način - to je samo delimično tačno: nisi ubijao na podmukao način, ubijao si otvoreno, pred svima, uzimao si pravdu u svoje ruke. Tako i onaj Vidan Mitić, onaj ubica iz Požege, koji se hvali da je ubio dve hiljade ljudi, kaže da je slušao tvoja naređenja, a da je on bio vojnik partije. Hoće da kaže da je on samo izvršavao naređenja. Ti znaš kako se Miloš Minić noću prerušavao u četnika, stavljao kokardu na šajkaču, pa sa svojom razbojničkom družinom, koja je takođe nosila kokarde, po selima ubijao najbolje srpske domaćine da bi optužba pala na Dražine vojnike. To ste vi nazivali taktikom i lukavstvom.
Znaš li, Krcune, kako je ubijen kapetan Jovan Derok. To je onaj Dražin oficir koji nije bio spreman da puca u komuniste. Kad je započeo građanski rat u Srbiji, govorio je svojim vojnicima da se nismo okupili da ubijamo komuniste, ističući da su i oni u ovoj zemlji rođeni. Oni nas, istina, napadaju i ubijaju, organizuju prepade i zasede, na to ih navodi Kominterna i njeno vođstvo. Ja vas zato molim, ako se sukobimo s njima, da ne gađate direktno u njih. Mi samo treba da ih zaplašimo i razoružamo, kad već neće da sarađuju s nama.
Derok, dakle, nije bio spreman da puca u komuniste, ali su zato komunisti bili spremni da pucaju u njega i njegove saborce. Bez milosti. Podmuklo. Kapetan Derok je ubijen početkom novembra 1941. godine, u vreme kada su u čačanskom kraju trajale kakve-takve veze između četnika i partizana.
Prota Novica Milićević ovako je ovom piscu svedočio o smrti i sahrani kapetana Deroka: Ja sam opojao i sahranio kapetana Deroka. Opojao sam ga u crkvi u Konjevićima, a sahranjen je u selu LJubiću, blizu spomenika Tanasku Rajiću.
Na pitanje da li zna ko je mučki, pucajući mu u leđa, usmrtio kapetana Deroka, prota je ovako odgovorio: „Još tada sam čuo da ga je ubio Rako Tanasković, podoficir jugoslovenske vojske koji je prišao komunistima i postao komandir partizanske čete u čačanskom kraju. LJudi su se u to vreme slobodno upisivali u četnike i partizane, mada su ovi drugi bili malobrojni. Možda su se oko nečega svađali, ali se nisu međusobno tukli. Najednom, kao da je đavo ušao u njih - počeli su da se tuku i prolivaju krv.
Ultimatum Nemcima
To da je Tanasković ubio Deroka prota je čuo od domaćina iz Konjevića Davida Maksimovića u čijoj je kući bio štab kapetana Deroka. Iz ove kuće je kapetan Derok poslao ultimatum Nemcima da mu bez borbe predaju Čačak. Znam da je David rekao Tanaskoviću: „Sram te bilo, Tanaskoviću! Ti si kraljevski narednik, a ubijaš kraljevske oficire!“ Na to je Tanasković uzvratio da to nije istina, da ga on nije ubio. Kad su se komunisti posle tri godine vratili u Srbiju, ubijen je i David Maksimović. Partizani su ga ubili na kućnom pragu, pred decom. Kao Derokov ubica pominje se i neki Pečenjković iz Preljine.
Kapetan Derok je bio artiljerac, tobdžija, pa je, mislilo se, bio red da ga sahrane blizu tobdžije Tanaska Rajića. Kapetanu Deroku, međutim, ni u grobu nije bilo mira - čim su partizanske jedinice pri kraju rata ušle u ovaj kraj, njegov grob je otkopan i njegove kosti izvađene i bačene neznano kuda.
Podsećam te, Krcune, da su i kosti Ilije Trifunovića Birčanina, starog četnika, koji je umro i sahranjen u Splitu 1943. godine izvađene i bačene u more. Nikad u istoriji ovog naroda ničije kosti nisu dirane osim kostiju Svetog Save koje je silni Sinan Paša iz mileševske svetinje preneo na beogradski Vračar i tu zapalio.
I tvoj otac, Krcune, bio je ratnik, bio je i na Solunskom frontu, zna ko su i kakvi su bili stari četnici. Znao je on i vojvodu Vuka i majora Tankosića i vojvodu Birčanina i vojvodu Luneta iz Vrnjačke Banje i mnoge druge junake i borce koji su upadali u neoslobođene srpske krajeve i bili strah i trepet za okupatore. Znao je tvoj otac i pravila njihovog ponašanja: u tuđim kućama, ma čije bile, ne sme se ni hleb tražiti, ako ga domaćin ne ponudi, nikome ni na kraj pameti nije bilo da ucveli nečiju majku ni sestru, da oskrnavi nečiju bogomolju ili nečije grobove i spomenike.
Kad je srpska vojska posle 523 godine izbila na Kosovo i Metohiju nije ucvelila ničiju majku, nije silovala ničiju sestru, nije oskrnavila nijedno groblje - ona je samo zavojevača sa pradedovskog ognjišta proterala.
I sada, najednom, strava: mrtav čovek bez groba! Mrtav đeneral Draža bez groba. Mrtav đeneral Nedić bez groba. Mrtav kapetan Derok bez groba. Mrtav vojvoda Birčanin bez groba. Desetine hiljada mrtvih bez grobova.
Otkuda u vama ta želja, Krcune? Otkuda želja da grob ostane bez kandila, vez voštanice, bez cveća. Otkuda vam pravo da presuđujete, da budete gospodari života i smrti? Jeste li ikada pomislili da će se i vama suditi? Gde vam je strah od Boga? A to je ono što je najnužnije u svakom vremenu, u svakom čoveku: strah od Boga. Ko taj strah nosi, nosi uzdu na svojoj duši i stalno je na oprezu: čim pomisli da učini bio koju vrstu zla uzda se zategne i podseti na Boga i njegovu pravdu. Ako se u narodu pominjalo i sedmo koleno - otuda se ne zna uvek čije grehove ispaštamo. Ako se, dakle, čovek seti Boga, odustaće od zle namere. I sad je lako objasniti zašto su komunisti počinili tolike zločine: pa nisu verovali u Boga i Božju pravdu. LJudska pravda ponekad može i da izostane, ali Božja nikada. Kad bi se ljudi zagledali u svoje tragove lako bi utvrdili čemu se mogu nadati. Najnasušnija čovekova potreba je da se nauči strahu od Gospoda Boga.
Ti si, Krcune, je li, znao čemu se možeš nadati. Nisi ti, kao tvoja majka Vida, bio odan Gospodu Bogu, ali si negde u dnu duše verovao da nešto postoji, da neka sila upravlja ovim svetom. I zato nikad nisam poverovao u priču da si ti pucao u čelo Isusa Hrista Pantokratora u maloj crkvi Karađorđevića na Dedinju. Metak, istina, još stoji u čelu Svedržitelja neba i zemlje, ali se ne zna ko se tako „potpisao“. Bila je to zastrašujuća poruka: ko puca u Boga, čovek mu nije ništa! Pominjali su u to vreme još jedno ime „ubice“ Gospoda Boga: Brozov general Milan Žeželj. On je bio dvorski žandarm, a kada žandarm postane general on pomisli da je jači i veći od Boga. A možda je, bez ičijeg odobrenja, pucao neki nesrećnik iz ove 6. ličke da bi posvedočio prezir prema Gospodu i odanost svom samozvanom maršalu. Crkva je, dabome, opljačkana i oskrnavljena, kao što je to urađeno sa mnoštvom hramova u Srbiji i Crnoj Gori.
Nalog iz Kominterne
Ne mogu, Krcune, da poverujem ni da si bio u velikom prijateljstvu sa Georgi Dimitrovom, sekretarom zloglasne Kominterne, za koju i ti znaš da je razarala našu državu i govorila da komunizam u Srbiji ne može uspeti sve dok postoji pravoslavni srpski narod. Zato, smatralo se, u srpskom narodu najpre treba ubiti njegovu veru, lišiti ga straha od Boga. Dimitrov je, zar ne, bio u U žicu 1941. godine, za vreme takozvane sovjetske užičke republike. Došao i on da podari vatru, da plamen obuhvati Srbiju, da sinovi Srbije ginu u međusobnom obračunu i da srpske majke nose crne marame. Bili su komunisti mnogo zahvalni Dimitrovu pa su, kad su se dočepali vlasti, srpski Caribrod nazvali njegovim imenom. To ime i danas nosi.
Piše: Antonije Đurić
Nastaviće se

Komentari

Pisac ovih redova je zakleti neprijatelj komunistima iako su ga oni odskolovali i othranili, ali tako je to sa svim janjicarima. Nece niti da se potpise, pa sta ga je strah, danas su na vlasti demokrate a ne komunisti. Dali je to specijalitet samo u srbiji ili to rade i strani novinari. Sto nam ne objasni gde je sahranjen Hitler pa tek nakon toga neka proziva komuniste. Nepismeni bijednice.

Ovo (što pročitah) o četnicima i partizanima,izgleda, jadno i čemerno. Zato što nikakvog "dobra" doneti ne može. Treba na "stvari" gledati iz ugla generacije koja je danas, nosilac Svega u Srbiji, (pozitivnog ali i negativnog). Kako nikad nisam verovao Istoriji za osnovce, kroz ruke (i glavu) prošlo mi je dosta toga što može da ti kolko-toliko dokumentovanu sliku iz tog perioda. Nesumnjivo je da je paralelno sa borbom protiv nemačke okupacije , se vodila ideološka bitka "diktirana" i rukovođena od strane raznih pustolova beskućnika i "podrepaša", kojima je od strane posleratnih moćnika "dat revolucionarni identitet" koji će "dovesti do blagostanja" otimajući imovinu Srpskih domaćina , pravdajući se njihovom izdajom "narodne stvari". Pa valjda je danas jasno gde Nas je to licemerstvo i kukavički mentalitet dovelo. ...samo, (znajući Nas ) pitam se , dokle će (izgleda kao da još nije gotovo) ovo trajati?.

@To:Patriot Ti govnaro partizanska dajes misljenje koje pismen,a ko nije ,a Srbija pises malim slovom a to deca znaju u prvom razredu., ovde u Srbiji.Sto da trazi gde je Hitler sahranjen; :to treba vi iz "Lijepe nase " jer vidim da pises jekavstinom.,on je vas saveznik.i sada mu mrtvom zamisljeno dupe ljubite.

A ciji si ti "patriota", smradu jedan crveni? Komunisti nekoga iskolovali i najeli hljeba... Sve ste tudje otimali, bijednici. Ko je skolovao narod u kapitalistickim zemljama? Da nisu komunisti?
I vidi se da narod u kapitalistickim zemljama nisu skolovali komunisti, jer su "oni truli kapitalisti" uvijek ispred nas po svemu.